ХРВАТСКА ЗВЕРСТА НАД ПРАВОСЛАВНИМ СРБИМА: Сведочанство др Првислава Гризогона о геноциду у НДХ
др Првислав Гризогоно (десно) са Томашем Масариком , Фото Профимедија, Музеј геноцида, Документација „Новости“ и „Борбе“ и Википедија...
Ужаснут сазнањима о хрватском геноциду над православним Србима, бивши југословенски министар др Првислав Гризогоно упутио је из Земуна 8. фебруара 1942. писмо надбискупу Степинцу.
Са садржином писма претходно је био упознат и предсједник Краљевске владе у Лондону Слободан Јовановић, који је о писму обавијестио и потпредсједника Кр. владе, Хрвата др Јураја Крњевића. Јовановић му је, између осталог, саопштио да се “усташка звјерства најбоље виде из писма Хрвата Првислава Гризогона”. До југославенске владе стизале су информације да Степинац није ништа предузео по овом писму, али је зато у међувремену написао посланицу коју је упутио “душобрижном клеру” поводом имендана поглавника Павелића.
Правник и историчар др Милан Булајић је закључио да се из Степинчеве посланице може видјети да му “није ни мало било стало да предузима ма какве мере да би зауставио покоље и зверства у којима предњачи католичко свећенство”. Са садржином Гризогоновог писма било је у јуну упознато и британско Министарство иностраних послова, преко Роналда Кембела. У пропратном акту британског Форин офиса стајало је да је копија примљена из најповјерљивијег извора “и ми је овде објављујемо да понудимо, цивилизованом свету, још један шокирајући доказ најбруталнијих и животињских злочина извршених над ненаоружаним, незаштићеним српским цивилима од стране хрватских носилаца хиљадугодишње културе” .
У службеној биљешци “Хрватска звјерства против Срба”, представник британског Форин офиса (Р. Ален) написао је 23. јула 1943. својом руком да се “са жаљењем може констатовати да све што је наведено у приложеном писму одговара истини у вези са оним што се у овој земљи дешава више од годину дана”.
Интересантно је да је Грисогоново писмо доспјело и до усташке владе на основу извјештаја Жупске редарствене области у Госпићу, од 14. априла 1943, у којем се каже: “На подручју котара Оточац међу православним пучанством у задње вријеме растуран је летак написан са латиницом писаћим стројем и умножен на шапирографу, који летак представља писмо др Гризогона др Алојзију Степинцу, у којем се износе звјерства Хрвата према Србима, те апелира на др Степинца да подузме потребно како би се спречило даље клање невиних Срба”.
Булајић у својој књизи “Јасеновачки мит Фрање Туђмана” наводи почетак и крај писма, који гласе: “Пишем Вам као кришћанин кршћанину, као човјек човјеку. Накањујем се мјесецима на ово чекајући хоће ли престати стизати ужасне вијести из Хрватске, како би се могао сабрати и мирније писати”, па завршава сљедећим ријечима: “Написао сам вам ово писмо да спасим своју душу, а Вама остављам да тражите и нађете пута за спасење своје душе.
Најприје човјек и добар кршћанин, а онда добар Хрват. Др Гризогоно, с. р.”
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
