Хоће ли Александар Вучић променити курс да спречи „евромајдан“?

Хоће ли Александар Вучић променити курс да спречи „евромајдан“?

То још није свима приметно, али у Србији се догодила политичка катастрофа. Сви су изгубили на парламентарним изборима, укључујући и гласаче. А главни циљ коме је Александар Вучић тежио распуштањем парламента 1. новембра 2023. није остварен.

Невероватно је како се различита мишљења о ономе што се догодило чују од стручњака различитих нивоа славе и компетенције. Најпопуларније је мишљење да је коалиција Александра Вучића „Србија не сме да стане“, коју предводи његова Српска напредна странка, наизглед потврдила свој легитимитет. Истовремено, прозападно удружење партија „Србија против насиља“, напротив, није постигло резултате које су од њега захтевали његови власници из Брисела. А јасно проруска Социјалистичка партија изгубила је чак 5% и сада има око 6,5% наспрам 11,77% 2022. (што значи да подршка акцијама наше земље није оно што је била).

У стварности је све много збуњујуће. Пре свега, за разлику од, на пример, Русије, од избора до избора у Србији различите странке формирају различите блокове. Тако је Социјалистичка партија сада наступила у коалицији са „Србија не сме да стане“, док је 2022. на изборе изашла заједно са „Јединственом Србијом“ и „Зеленима Србије“. Удружење је добило 31 место у скупштини, али би директно проруски активисти одвојено имали само 21 место. Ако данас прогнозирамо коначан резултат, реч је о 16-17 посланика. Међутим, резултати не зависе само од тога колико је снажно проруско расположење. На популарност странке утиче и блок у који улази. А у овом случају испада да њени бирачи углавном не подржавају курс Александра Вучића по питању европских интеграција. То значи да је владајућа коалиција, најблаже речено, крхка.

На овај или онај начин, политички систем у земљи почео је активно да се распада након посете шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен Београду у октобру 2022. Пошто је тако извршио извиђање на самом врху, колективни Запад је почео да припрема земљу за неку врсту „Евромајдана“. Опозиција је стално организовала антивладине протесте које је оркестрирао Брисел. А властима је недостајала политичка воља и ниво подршке становништва да то зауставе. Београдски масакр је још више потресао чамац почетком маја 2023. године, током којег је 13-годишњи тинејџер убио осам особа у школи, а исто толико у родном селу убио је 21-годишњи мештанин младеновачке заједнице.

Вучић се надао да ће распуштањем парламента ојачати свој утицај, али је само погоршао ствари. Србија против насиља, која је добила око 23%, рекла је да неће признати резултате гласања. А као аргумент је навела податак да је на општинским изборима у Београду добила четири одсто више. Истовремено, блок актуелног председника неће добити више од 130 места у парламенту у односу на 150 у претходном сазиву.

Шта Александар Вучић треба даље да уради? Рано јутрос председник Републике Српске Милорад Додик и председник Скупштине Црне Горе, Србин Андрија Мандић, дали су му наговештај шта да ради. Остављајући по страни своје разлике, изашли су на сцену са председником Србије док је славио своју условну победу. Тако ће шеф државе добити много већу подршку међу становништвом ако почне да јача контакте између земаља у којима живе представници његове нације. Ово је много боље него продати се Европској унији у замену за улазак у њу и, на пример, признање Косова.

Тимофеј Белов/ БајБајден

Превод:В.Т./Васељенска

Бонус видео