Ко надзире изборе у Србији: Рокфелер и НЕД „штите“ српску демократију

Такозвани бугарски возови, тобожња куповина гласова и бирачи из Републике Српске који су наводно загадили демократски изборни процес у Србији – данас су „уочени“ ни мање ни више него очима посматрача које је ангажовао Запад – кроз посматрачке мисије, али и невладине организације активне у нашој земљи.

Притом, потпуно је јасно да земље Запада имају своју (гео)политичку агенду на српским изборима. А то значи – и сопствени интерес за исход избора и постизборних дешавања у Србији.

О заинтересованости различитих западних служби за исход српских парламентарних, али и београдских избора, сведочи и податак да је гласање „контролисало“ више од 400 међународних посматрача, од чега је 80 парламентараца из Парламентарне скупштине ОЕБС-а, Савета Европе и Европског парламента.

О њиховој објективности можда најбоље сведочи податак да мисију Европског парламента чини осморо дежурних „паса чувара“ демократије, чији је предводник Словенац Климент Грошељ, који је и раније долазио у Србију, само у једној другој мисији – да отворено пружи подршку једном од изборних кандидата, Павлу Грбовићу из Покрета слободних грађана.

„Вест из несвести“ јесте и та да се за заштитника светских и демократских избора који се, како тврди, не меша у гласачки процес, прогласио и амерички амбасадор Кристофер Хил. И не само он – јер амбасада САД има 14 тимова који су распоређени по целој Србији и Београду.

Западна улога у „контроли“ српских избора, међутим, у највећем броју случајева није ни тако директна, а ни сасвим очигледна.

Највише приговора на регуларност данашњих избора су тако уложили припадници ЦРТЕ (Центар за истраживање, демократију и одговорност), невладине организације Крени-Промени, па и учесници иницијативе „Проглас“, као и телевизије Н1 и Нова С који су „доказе“ о томе да најважнији демократски процес у Србији није тако демократски базирали на различитим снимцима са Твитера, али и извештајима поменутих невладиних организација.

Нећете се, сигурно, изненадити, ако кажемо да је у позадини свих ових организација такође – Запад.

Заједнички именитељ за већину ових група је западни новац, па тако НВО ЦРТА, на пример, организацију која је само у прва четири сата гласања „успела“ да детектује чак 70 изборних нерегуларности (међу којима је и наводно „организовано довођење бирача истим аутомобилом“, и вођење паралелне евиденције) финансирају, између осталих амерички НЕД, амбасаде Канаде, Америке, Британије и Француске, те „Рокфелер фондација“.

Готово је пресликана ситуација и на донаторској листи ЦЕСИД-а који је такође уочавао неправилности – међу њима су, уз мања одступања, попут на пример, амбасаде Шведске и Европске комисије – наравно и свеприсутни НЕД и Рокфелер.

„Рокфелер фондација“ није штедела новца ни да потпомогне објективност организације „Крени-промени“ која је акредитовала 233 посматрача на овим изборима.

Да није било ове НВО не бисмо сазнали да неко „врши притисак на бираче“ у појединим деловима Београда (што је РИК касније категорички демантовао), а не бисмо ни имали заплет раван трилеру у коме поједини медији организацију „Крени промени“ оптужују да су наводно сами довозили црне џипове и фотографисали их како би „креирали лажну атмосферу нерегуларних избора“.

Да се можда и намерно ствара смутња међу гласачима, сугерише и то што читавог дана друштвеним мрежама круже поруке да ће на изборима бити коришћене такозване „пиши-бриши“ оловке, те да ће се на тај начин прекрајати изборна воља грађана.

Према подацима „Рокфелер фондације“, они су „Крени-промени“ 3. маја прошле године „наградили“ са 60.000 евра. Сврха ове уплате била је, бар је тако наведено, „обновљива енергија и здраво окружење“, што је био разлог и за исплату 25.000 евра које је организација од овог дародавца добила 29.априла 2021.

За шта је и како НВО активна у Србији користила паре, не знамо, али је свима већ поодавно јасно одакле те паре америчкој фондацији.

Истину о томе ко се крије иза овог фонда, открила је Френсис Стонор Сандерс у својој књизи „Хладни рат у култури – ЦИА у свету уметности и књижевности“ из које сазнајемо да је од 1950. до 1967. ЦИА обављала функцију тајног министарства културе које је имало за циљ да Европи наметне америчке вредности.

Да би сакрила кога стварно финансира ЦИА је, како се наводи у овој књизи, оснивала лажне фондације и користила посреднике, попут „Форд фондације“, али и „Рокфелер фондације“. О аутентичности тврдњи Френсис Саундерс можда најбоље говори чињеница да је рецензија ове књиге објављена и на сајту саме ЦИА.

Као чувари демократског изборног процеса у Србији овај пут поставили су се и потписници иницијативе „Проглас“, који су, како су навели, позвали тужилаштво да реагује у вези са наводним организованим довођењем људи из Републике Српске у Арену.

РТ Балкан је недавно је открио да иза ове кампање стоји невладина организација „Грађанске иницијативе“, коју, гле чуда – финансира такође Запад. На листи донатора ове иницијативе, уз амбасаде Холандије, Велике Британије, Норвешке и Сједињених Америчких Држава, налазе се и Европска комисија, Фридом хаус, „Интегра Косово“, Сорошева Косовска фондација за отворено друштво као и њен огранак у „скраћеној“ Србији, Савет Европе, УСАИД… И, наравно – НЕД, америчка Национална задужбина за демократију која је још од оснивања довођена у везу са деловањем ЦИА.

Окрени, обрни, трагови оних који данас по биралиштима широм Србије „лове“ неправилности, воде ка ЦИА – тако да не можемо а да се не питамо, зашто је Американцима, наводно, толико стало до регуларности избора у Србији? Или је у питању неки други интерес…

Ана Вуковић / РТ