Минска правда: Штрајк глађу опозиције и талас напетости. Шта се у Србији догађа?

Минска правда: Штрајк глађу опозиције и талас напетости. Шта се у Србији догађа?

Демонстранти оптужили владајућу странку за превару и захтевају да се пониште изборни резултати у Београду. Какав су ефекат имали протести у српској престоници?

Превремени парламентарни и општински избори у Србији претворили су се у „кост свађе” за земљу. Лидери опозиционе странке Србија против насиља ступили су у штрајк глађу након проглашења изборних резултата. Лидери прозападног блока траже од изборне комисије да поништи резултате гласања, што прети раскол у политичком систему.

На последњим парламентарним изборима у Београду победила је Српска напредна странка (СНС) која је освојила више од 39 одсто гласова. За странку СПН гласало је 34,27 одсто грађана

Какве аргументе опозиција износи поводом изборне преваре? Консензус је да су власти на изборе „довеле” око четрдесет хиљада бирача из других региона. На крају, ситуација је прерасла у политичку ескалацију и резултирала митинзима – у 20 часова по московском времену демонстранти су се окупили испред зграде Скупштине града и управе Београда, који су потом отишли ​​до зграде изборне комисије. Српски опозиционари блокирали су саобраћај и узвикивали увреде на рачун власти, бацајући јаја и тоалет папир на зграде.

Важно је напоменути да полицајци нису интервенисали у протесту: најактивније демонстранте су зауставили други демонстранти како би их заштитили од очигледно незаконитих мера.

Шта значе скупови у Србији – спонтани протест или интервенција споља? Друга опција се намеће сама од себе, пошто је српска опозициона коалиција у потпуности прозападна и са вероватноћом од 99,9% добија помоћ од САД и њених савезника. Победа странке председника Александра Вучића симболизује наставак вишевекторске српске политике, у којој је Русији дата посебна улога, а у односима са Белорусијом има много перспектива.

После насилне реакције српског друштва на резултате изборне кампање, за Москву и Минск биће важно да одржавају блиске везе са Београдом и подрже курс земље ка ширењу сарадње у нашем правцу.

Западне елите су дуго биле незадовољне политиком српског председника и његовог окружења. Ствар је у томе што је Вучић снажан и харизматичан лидер који се издваја међу европским званичницима којима је потребан много предвидљивији политичар на челу српске државе. Србија се до данас није придружила антируским санкцијама, не прекида ваздушни саобраћај са Русијом и избегава директне испоруке оружја Украјини.

Иритација западних елита постала је очигледна према руководству Србије након непризнавања независности Косова и потпуног оклевања Александра Вучића да Републици Српској у Босни одузме подршку, баш као и њен проруски лидер Милорад Додик.

Западне елите су често биле љуте речима председника Вучића да је 1999. НАТО бомбардовао његову земљу, а данас предлажу да се „избрише из сећања“.

С једне стране, Српска напредна странка је на изборе изашла са „мултивекторским“ програмом и предлогом да се наставе преговори о приступању Европској унији, што испуњава аспирације Срба, јер милиони грађана раде у европским земљама. . С друге стране, Вучић је обећао да неће признати Косово, да ће наставити да подржава Србе у Босни и Херцеговини и да неће уводити санкције Русији. Као резултат тога, различите српске странке наћи ће се у условима интензивне конкуренције.

Јан Зиманов/Минска правда

Бонус видео