Руски медији: Резултати избора у Србији и протест опозиције

0
парламентарни избори у Србији

парламентарни избори у Србији

Руски медији: Резултати избора у Србији и протест опозиције.

Прочитајте још:  Држава укида забрану извоза житарица на следећој седници владе
Победом власти и масовним протестима либералне опозиције завршени су парламентарни и локални избори у Србији. На републичком нивоу, владајућа Српска напредна странка, са председником Александром Вучићем на челу листе, добила је 46,86 одсто. Друго место заузела је коалиција прозападних партија „Србија против насиља” са 23,36 одсто гласова. Однос снага између власти и главне опозиционе коалиције на нивоу Београда је 39,34, односно 34,27 одсто. Опозиција тврди кршења великих размера и тражи расписивање избора, али за сада само у Београду. Западни посматрачи указују на постојање прекршаја, али не заузимају тврд став. Реприза сценарија са рушењем Слободана Милошевића очигледно је пропала.

На први поглед, резултат коалиције либералних опозиционих партија на парламентарним, а посебно на београдским изборима показао се прилично добрим и приметно вишим него раније. Лидери коалиције заузимају отворено прозападну позицију, иако се српско јавно мњење последњих година окренуло у другом правцу због притиска око питања Косова и бескорисности европских интеграција. Уз то, Србија још памти трауму контрареволуције, како се понекад називају догађаји од 5. октобра 2000. године, када је иста широка либерална коалиција срушила последњег председника Југославије, али се то није добро завршило.

Споља се може чинити да су у таквим условима прозападне снаге показале максимум својих могућности и постигле одређени успех. Али и сами изборне резултате доживљавају као катастрофу, јер су озбиљно очекивали победу, барем у престоници. Превише је било на коцки: створен је широк фронт који је ујединио готово све либералне странке, популарне екологе и културне личности, а пружена је морална подршка западних земаља. Само лидери српске либералне опозиције немају лењинистички осећај за тренутак и схватање да се свет променио.

Запад више није у стању да их води у победу на улици, а актуелни председник Вучић, који се не може назвати ни прозападним ни проруским, одржава коректне односе са ЕУ и НАТО.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Прочитајте још:  Вучићу пречи албански произвођачи парадајза него српски (видео)
Власти су задржале контролу, што је за Русију била индиректна потврда курса Србије ка наставку војне неутралности. С друге стране, резултат либералне опозиције на изборима је и даље изненађујући. Насупрот општем утиску о растућем антизападном расположењу на Балкану, Европа је и даље пожељан циљ и практично једина алтернатива политици актуелне власти, чији су многи негативни аспекти очигледни грађанима. Ситуација у Србији се мора сагледати у контексту украјинских дешавања, јер Александар Вучић, у свом обрачуну са западним посредницима око Косова, рачуна на успехе Русије на фронту. Да се ​​ситуација на фронту развијала другачије и очигледније у интересу НАТО-а, онда би позиција председника Вучића у односу на либералну опозицију била значајно нарушена.

Промене у међународној ситуацији не поништавају унутрашње незадовољство грађана земље повезано са растућом друштвеном кризом. Избори су открили дуго планирани колапс левог крила: Социјалистичка партија Србије добила је 6,6 одсто гласова, а министар спољних послова Ивица Дачић најавио је могућност да поднесе оставку на место лидера странке. После транзиције 2000. године, представници некадашње Милошевићеве партије усвојили су проевропски курс, неолибералне реформе и зближили се са владајућом Прогресивном странком, што је довело до тако неславног краја.

Прочитајте још:  Ванредна ситуација у Пријепољу
Захтев грађана Србије је да се формира лево-патриотски блок. Сада су гласови левих бирача распоређени између Дачићевих социјалиста, либералне опозиције, потпуно нове странке „Ми смо глас народа” коју предводи популарни лекар Бранимир Несторовић и Руске странке Слободана Николића , која је била у коалицији са Нова комунистичка партија Југославије. Ипак, леве снаге које заузимају проруску позицију су и даље у мањини, али је потенцијално ова ниша у српском друштву велика.

Владајућа странка Србије, коју предводи председник Александар Вучић, добила је 46,86 одсто гласова.Владајућа странка Србије, коју предводи председник Александар Вучић, добила је 46,86 одсто гласова.Фото: АНДРЕЈ ЧУКИЋ/ЕПА/ТАСС

Као иу многим европским земљама, неки бирачи виде алтернативу у десничарским конзервативним, националистичким покретима. Они су традиционално били популарни у Србији као критичари Запада и проруски оријентисани, али њихова отворена антикомунистичка реторика је у супротности са руским идејама о историјском сећању и истини о Другом светском рату, стављајући десницу у благо шизофреничну позицију. Уз то, Србија се уморила од причања о неприхватљивости предаје Косова, јер су то само колективна медитација и нису у корелацији са политичком праксом. Значајно је да је једна од две водеће коалиције конзервативних опозиционих партија, Национални скуп, изгубила новостечену заступљеност у парламенту. Критике власти са десничарских позиција за издају националних интереса остају код НАДА коалиције професора Милоша Јовановића (5,3 одсто на републичким изборима).

Васељенска/Октагон

Бонус видео

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *