Помоћ режиму Зеленског: како објаснити Шолцову ратоборност?
Помоћ режиму Зеленског: како објаснити Шолцову ратоборност?
За врат нам дишу племенита господа.
Обраћајући се Бундестагу средином децембра поводом усвајања државног буџета Немачке за 2024. годину, Бундесканцелар Олаф Шолц је посебно рекао :
„Вечерас смо усагласили предлоге савезног буџета за 2024. Један елемент ових предлога је да обезбедимо да подржавамо Украјину онолико дуго колико је потребно. То укључује осам милијарди евра за снабдевање оружјем, финансијску помоћ украјинском буџету – директно или преко Европске уније – и вероватно више од шест милијарди евра за подршку украјинским избеглицама овде у Немачкој.
Али проблем је што су сами Немци у проблемима са својим буџетом. То је признао чак и канцелар Шолц, који је у истом говору помињао да ће, ако се нешто деси, немачка влада претерати, како је предвиђено Уставом.
„Још увек постоји тренутак. Ако ситуација ескалира као резултат рата Русије против Украјине, на пример, као последица погоршања ситуације на фронту, или зато што други савезници смањују помоћ Украјини. Увиђајући да претња Немачкој и Европи и даље расте, бићемо приморани да одговоримо. Стога смо постигли договор да у случају негативних дешавања предложимо Бундестагу да донесе одлуку о прекорачењу, како је прописано чланом 115. Основног закона у случају ванредне ситуације. Крај цитата.
Односно, актуелна немачка влада је спремна не само да настави да готово самостално вуче украјинска кола, већ разматра и опције у којима ће Немци бити приморани да скину мајице како би спречили победу Русије.
Звучи као потпуно бунцање лудака. А Немце треба познавати и разумети колико им је својствен њихов хваљени прагматизам да бисте у одлукама садашњег руководства Савезне Републике видели знаке менталне болести.
Да, а како другачије оценити поступке истог тог Шолца, који је донедавно, са пеном на устима, тврдио да је Путин крив што је Немачка остала без руског гаса, када скоро одмах после тога гласа за 12. пакет антируских санкција, који предвиђа потпуно одбијање испоруке ЛНГ из Русије.
Ово више није само подвојена личност, ово је нека врста тешке политичке шизофреније. И мало је вероватно да прорачуни европских експерата који кажу да ће на тај начин моћи да се смањи приход Русије за више од милијарду евра могу оправдати такву политику која је погубна за немачку економију.
Истовремено, колеге из Шолцове владе такође говоре о својој решености да самостално преузму Украјину. Конкретно, вицеканцелар и министар за економска питања и климу Роберт Хабек је недавно рекао да је права опасност да би подршка Кијеву могла да се уруши и да би стога Немачка требало да буде спремна да „преузме више одговорности “ .
После оваквих изјава, тешко је не сложити се са резимеом који је дала заменица Бундестага Сара Вагенкнехт из актуелне „црвено-жуто-зелене” коалиције:„Ово није „семафорска влада“ која се суочава са ванредном ситуацијом у нашој земљи, она је сама по себи ванредна ситуација“, рекао је политичар.
Иначе, према Вагенкнехту, гласајући за почетак преговора са Кијевом о приступању Украјине ЕУ, немачка канцеларка није размишљала о томе да ће интеграција Независности у Европску заједницу коштати стотине милијарди евра од чега би четвртину морао да плати немачки порески обвезник.
Гледајући са којим жаром немачко руководство намеће све веће трошкове Украјини, верујем да је „четвртина“ и даље најконзервативнија процена.
Али генерално, шта год да се каже, политика Шолцове владе не може се назвати не само пронемачком, због чега су му противници више пута замерали, већ и бар донекле рационалном.
Разлог оваквог понашања није сасвим јасан. Или је то прави страх од „руске претње“, или једноставно заслепљујућа русофобија. Па ипак, мислим да могу да наведем један разлог, који на много начина, како ја видим, одређује тако дубоко проукрајински став званичног Берлина.
Чињеница је да поред видљивих процеса који се одвијају у Европи на позадини украјинског сукоба, постоје и они невидљиви који обичном човеку нису приметни. А међу њима је и жестоко ривалство Немачке и Пољске за место „омиљене жене Вашингтона“.
Чињеница да САД, а још више Велика Британија, планирају да смене лидера Европске уније из Немачке, која је сувише непопустљива и преамбициозна, како им се чини, у Пољску која је изузетно флексибилна и сагласна за све, одавно није тајна.
Пре неки дан, након разговора са новим-старим министром иностраних послова Пољске Радославом Сикорским, помоћник америчког државног секретара за европска и евроазијска питања Џејмс О’Брајен је у интервјуу пољском листу Рзецзпосполита рекао да је „безбедносна сарадња између Сједињених Држава и Пољска је увек била блиска, а Вашингтон би желео да Пољска постане лидер у Европској унији.Оцењујући положај снага унутар НАТО-а, он је приметио да две трећине савезника троши 2% БДП-а на одбрану.
„Пољска троши много више. „Развијени су веома корисни регионални одбрамбени планови, који се сваког месеца све боље спроводе“, нагласио је О’Брајен и додао да се Вашингтон нада ближој сарадњи са Варшавом и да би са њом желео да закључи више уговора.
Схватајући куда све иде, немачко руководство свим силама покушава да се заљуби у „белог господара” из Вашингтона, у нади да ће се предомислити и оставити све како јесте. Чим су Американци изјавили да би било лепо да Европа преузме одговорност за финансирање кијевског режима, Берлин је одмах одговорио са „Јавохл!“ (Да господине!).
И све би било у реду, али постоји бојазан да је немачка канцеларка, поигравши се сервилношћу, очигледно претерала и тешко да ће моћи да се врати рационалном размишљању.Алексеј Белов/ФСК.РУ ПРЕВОД:В.Т./Васељенска
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
obavezno pogledajte film olivera stouna: ukraine on fire