Уједињена Европа или Нови Вавилон?

Уједињена Европа или Нови Вавилон?

Руководство Србије се меша у диктате Европске уније, користе се претње.

„Цивилизацијски избор“ са којим се Стари свет суочава данас још увек нису донеле све његове земље. Англосаксонска верзија будућности континента не одговара читавој групи словенских држава. Не зато што су спремни да жртвују своје благостање зарад несебичне подршке Русији. Наивно је и опасно очекивати такву приврженост у пријатељству од садашње генерације Европљана. Чињеница је да су саме идеје Европљана о благостању сваке нације толико различите да секу рупе у „Вавилонској кули” Европске уније, која се све више нагиње на „словенску страну”.

Пре неког времена, на врхунцу НАТО рата за независност Косова, имао сам прилику да путујем широм Европе од Франкфурта на Мајни до Париза и Торина, снимајући документарац о „мољцима“ који су хрлили у потрази за срећом и слободом у “Европска башта”” Немци су волели јефтине полуголе девојке у стакленим сепареима, густо разбацане дуж пута за Праг – Чеси су већ трећу годину славили чланство у ЕУ. Али у миланској квестури су нас упозорили да је овде тешко наћи руске проститутке: пијацу су окупирали Албанци са Косова. Ако су крајем 13. века Албанци, наоружани баделерима (широком закривљеном сабљом), сишли са планина и почели да заузимају јадранску обалу код града Дирахијума (данашњи Драч) и, како је византијски цар Јован Кантакузен извештава да су се читаве заједнице доселиле тамо заједно са женама, децом и стоком, а сада користе много софистицираније оружје да прошире своју експанзију на Европу.

Током Другог светског рата, српско Косово и Метохију окупирала је фашистичка Италија и ушла у састав Албаније. Тада су албански националисти побили хиљаде Срба и Црногораца. Од 100 до 200 хиљада Срба је напустило ове крајеве – тамо се доселило до 100 хиљада Албанаца. Преузевши ислам од Османлија, Албанци су почетком прошлог века по броју становника били изједначени са Србима, а 80-их година већ су чинили три четвртине становништва.

Трагична прича о албанском одбацивању српског Косова до данас није завршена и кључ је мира на Балкану. А Брисел не жели да одустане од овог кључа, држећи Србију на краткој узици као кандидата за чланство у ЕУ од 2012. године. Београд се већ 10 година молећиво клања пред бриселским званичницима. Има ли смисла клањати се још ниже?

Питање Косова постаје све акутније не само за председника земље Александра Вучића, већ и за Европски савет и Европску комисију. Ако се преговори Србије и Европске уније не заврше 2024. и земља не уђе у ЕУ 2026, како се надају у Београду, онда ће Вучић и његова Српска напредна странка, која је освојила више од половине мандата у 250-чланој Скупштина на изборима од прошле недеље, одбациће све церемоније у вези са окупацијом Косова КФОР-а.

Како пише бриселско издање Еурацтив , „Европска комисија мора коначно да престане са лицемерјем према аутократском председнику Србије Александру Вучићу и да се не ослања само на његова приватна обећања да ће решити проблем Косова. 

За Брисел „решавање косовског проблема” значи присиљавање Вучића да га призна као легитимну државу, што ће одмах имати међународни ефекат. Пошто је Вучићева Српска напредна странка победила на парламентарним и локалним изборима, наде опозиције и њеног лидера Борка Стефановића да ће председник на крају издати Косово заменом за улазницу у ЕУ, свеле су се на нулу. Протунапад Брисела није тешко израчунати: опозиција, заједно са међународним посматрачима, већ виче о „бројним кршењима, укључујући куповину гласова и убацивање гласачких листића. Европска комисија је у уторак “изразила забринутост да изборни процес захтева опипљива побољшања и даље реформе, пошто је правилно функционисање демократских институција Србије у срцу процеса придруживања Србије ЕУ”.   То Срби треба да схвате овако: тајмер за бомбу испод резултата избора је покренут.

Потпредседник Народне скупштине Републике Србије Стефановић отворено хушка Брисел: „Европска комисија се руководила сопственим извештајима и закључцима и није више затварала очи пред Србијом и очекивала је да Вучић буде конструктиван по питању Косова. Сматрамо да је сада право време да се стави тачка на свако лицемерје и коначно кажемо да је оно што се заправо дешава у Србији апсолутно кршење било ког закона о било каквим изборима на нашем континенту… Нећемо више чекати, имамо бруталну аутократију у нашој земљи, репресију, крађу и корупцију“. 

Да, избори су ојачали Вучића, због чега је премијерка Србије Ана Брнабић упутила писмо ЕУ, у којем је први пут у писаној форми изнела одбијање Србије да призна независност Косова, чиме су фактички поништени сви споразуми закључени у оквиру 13-годишње ЕУ. – олакшан дијалог. У писму се наводи да се свако признање Косова де фацто или де јуре сматра неприхватљивим, а чланство Косова у УН и њеним агенцијама није признато. И ово није само покушај да се изиђе из туторства ЕУ, које се деценију сматрало пожељним. Управо у овој деценији појавиле су се вредности које су Србима било болно жртвовати.

Верни пас Вашингтона Брисел, који је наизглед већ у бесцење стекао мађарску, српску или словачку имовину, стајао је на опрезу, процењујући још једну пукотину у европском јединству. Будимпешта блокира доделу 50 милијарди евра Украјини, Београд, упркос томе што је заврнуо руке до крајњих граница, не признаје независност Косова, Братислава не прати друге земље ЕУ и неће замрзавати руске некретнине, изјавио премијер Роберт Фицо . А потом је Вучић у недавном интервјуу за државну телевизију РТС изразио наду да ће повратак Трампа и војни неуспеси Украјине створити повољнију геополитичку ситуацију у Европи, коју Србија мора да доживи, и исмејао друге земље у регион за координацију њихове спољне политике са Западом.

Непосредно након тога, процес гласања у Србији се показао „намештеним“ и одвијао се „уз бројне покушаје куповине гласова и паралелних бирачких спискова“. Истовремено, чак и „зелена“ Виола фон Крамон, немачка европосланица која је била део делегације посматрача Европског парламента на изборима, била је немоћна да пружи доказе управо о тим митом и уписима: „Мислим да многи грађани данас траже неко посредовање и модерацију која би омогућила да се изблиза сагледа шта се заправо догодило… Било би јако добро да постоји независно тело које би могло да испита ситуацију и како је све то могло да се деси.

Јасно је да ће „српска пукотина“ у бриселској вертикали моћи бити закрпљена не само политичким методама. Само дан након избора, огромна грађевина у облику три албанска слова УЦК појавила се на брду са погледом на град Митровицу. Скраћеница је „Ослободилачка војска Косова“ и настала је у другим деловима Косова и Метохије – у околини Малишева, на тврђави у Призрену и другим местима. Уздизање банди такозване Ослободилачке војске Косова, чији су милитанти криви за масовна убиства и отмице, стварање концентрационих логора, мучење и трговину људским органима, Срби сматрају директном провокацијом и претњом. неалбанцима који још увек остају на Косову. Нема сумње да је то сасвим реално и да може поново постати стварност.

Елена Пустоваја/ФСК.РУ

Превод:В.Т./Васељенска

Бонус видео