Како Запад наменски празни расељава Косово и Метохију: Неће бити ни Срба ни Шиптара!

За Приштину лошије је чак и од предвиђања која су претходних месеци преносили српски медији, а које је Џељаљ Свечља, оптужио да пишу о “масовном егзодусу грађана Косова у злонамерне политичке сврхе” и да “стварају панику”.

Албански медији пренели су пре пар дана званичне извештаје граничне полиције тзв. Косова да је од 1. до 15. јануара, према званичним подацима са административних прелаза, “Косово” напустило 65.426 људи више него у истом периоду прошле године, што је повећање од 10,2 посто. Простор је тако, пренео је портал “Демокрација” у прве две недеље 2024. године напустило 511.604 људи док је у истом периоду 2023. са Косова изашло 446.178 особа.

Повећан број одлазака са КиМ забележен је и на аеродрому “Адем Јашари” преко ког је у истом периоду покрајину напустило 155.816 људи, што је 13,2 посто више него у истом периоду годину дана раније.

“Свакако да се из године у годину повећава број Албанаца који за католички Божић и Нову годину долазе из западне Европе на Косово, а затим се после десетак дана враћају у Европу, зато што се годинама већ повећава број Албанаца на Западу. Међутим, међу ових 65.000 људи колико их је са Косова више отишло ове него прошле године, највећи је број оних који напуштају овај простор и који су се после визне либерализације упутили у Европу у потрази за послом”, процењује за РТ Балкан један од наших саговорника са КиМ који због своје безбедности није желео да му објавимо име.

У ове процене уклапа се и изјава Јусуфа Аземија, председника Синдиката радника приватног сектора који је проценио да би у првих шест месеци ове године “до 150.000 грађана могло да напусти Косово због бољег живота”. Почетком године Аземи је рекао да не би волео да је цифра тачна али да ће ове године на Косову бити и до 150.000 радника мање него претходних година.

Цифре које увелико објављују и албански медији показују да ће ове године, после визне либерализације, само доћи до убрзања одлазака, а путне торбе пакују млади и старији радници, као и читаве породице.

Тако је почетком прошле, 2023. године године бивши председник Привредне коморе Косова Сафет Грџалију оценио да је током 2022. године са КиМ отишло скоро 60.000 људи.

Анкетирајући 1.000 људи, истраживачи невладиног Института “ГАП” почетком године изнели су процену да ће у првој половини 2024. године 28 одсто житеља Косова и Метохије емигрирати у земље западне Европе, највише у Немачку.

Из овог института процењено је да је од 2012. до 2022. године са Косова побегло више од 338.000 грађана, или 18,8 одсто становништва.

Истраживање портала “SchengenVisaInfo.com” које је обављено почетком прошле године показало је да скоро 40 посто грађана Косова старости између 25 и 34 године размишљају о одласку у земље Европске уније после 1. јануара 2024. године.

Институт Риинвест објавио је прошле године да ће после 1. јануара више од 32 посто радне снаге са Косова емигрирати у европске земље.

Председник Матице Албанаца у Србији Демо Бериша раније је у изјави за РТ Балкан проценио да би у првом таласу, до половине 2024. године са Косова могло да оде и више од 90.000 људи.

“Кључно питање је економско питање, нема радних места, нема плата. Нема инвестиција, нема нових фабрика. Друго, дошло је до промене размишљања код људи, ово је већ трећа или четврта генерација младих који су осетили новац са Запада јер су њихови очеви и дедови радили у иностранству и они сад имају ту просто урођену жељу да и они наставе да живе добро као и њихови очеви”, речи су Берише.

Попис на КиМ је одлуком владе Аљбина Куртија одложен за пролеће ове године, а Бериша процењује да ће стално боравиште на КиМ имати 800.000 људи мање него на претходном попису.

“Показаће и да су бројке од 1,6 милиона Албанаца на Косову више него пренадуване. Цифре показују и да се све мање Албанаца рађа, нема више породица са 8, 9 или 12 деце, људи масовно одлазе и то су чињенице. Показало се да људи не могу да живе од прича о бољем животу који ће наступити само да Косово буде независно, већ је потребан посао, хлеб, новац… Показало се и да менторима косовске независности није потребно богато Косово и Албанци, њима требају колонија и јефтина радна снага. Сада то схватају и Албанци на Косову и зато масовно одлазе”, каже саговорник РТ Балкан са Косова.

Бранимир Јовановић са Бечког института за међународне економске судије средином прошле године изнео је за “Косово онлајн” процену да је “становништво на Косову сиромашно и да је доходак по глави становника само 26 одсто од ЕУ просека и то када се коригује за разлике у ценама. По њему, Косово је “најнеразвијенија економија у Европи, стопа сиромаштва је 28 одсто и а стопа незапослености 18 процената”.

Зоран Шапоњић / РТ

БОНУС ВИДЕО: