Србија се брзо удаљава од ЕУ-бриселски аналитичари

Србија се брзо удаљава од ЕУ-бриселски аналитичари.

Србија убрзано скреће са свог пута ка придруживању Европској унији, каже Анђелика Ваското, аналитичарка Европског савета за спољне односе (ЕЦФР). Она препоручује да Брисел буде забринут због све већег удаљавања Београда од спољне политике ЕУ. Правда.Ру објављује превод материјала.

Питање проширења ЕУ сада је реалније него икада раније: после састанка Европског савета средином децембра, лидери су одлучили да крену напред у преговорима са Украјином и Молдавијом, и доделили статус кандидата Грузији. На питање о Западном Балкану није одговорено са истом одлучношћу. Док друге земље као што су Босна и Херцеговина, Северна Македонија и Албанија остају у ћорсокаку због бројних нерешених питања као што су јаке етничке поделе, случајеви институционалне корупције и недостатак владавине права, Србија брзо постаје најконтроверзнији кандидат на листи Очекивања.

А од средине децембра, напредак Србије у испуњавању услова за придруживање Европској унији нагло се погоршао. Резултати општих избора у земљи 17. децембра – четврти у три године – показују да је демократија угрожена. Након што су званичници прогласили победу Вучићеве Српске напредне странке (СНС), хиљаде људи изашло је на улице Београда да протестује против онога што сматрају преваром и захтевају да се избори пониште. Неколико политичара из опозиционе коалиције Србија против насиља (СПН) ступило је у штрајк глађу. Месец дана касније, улице су тише и Вучић више није на међународним насловницама, али српски страхови од демократског назадовања остају дубоки – и то са добрим разлогом. Изборни посматрачи су утврдили да су системске предности СНС-а “створиле неправедне услове”, заједно са извештајима о фантомским бирачима, убацивању гласачких листића и куповини гласова.

Како Србија брзо скреће са курса који је потребан да би се обезбедило „исправно функционисање” својих демократских институција, забринутост расте иу Бриселу. Раније овог месеца, високи европски политичари позвали су председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен да истражи изборе. За сада ће повратак здравијим демократским процесима бити тежак ако Вучић настави да избегава конструктиван дијалог са опозиционим политичарима, подрива слободу медија и поткопава политичка права Срба. И он није показао знаке попуштања од избора. Као одговор на пријаве о неправилностима, расписани су поновни избори на 30 бирачких места. Али коначни резултати се нису променили, а оптужбе о превари су се наставиле.

Чини се и да се Вучић све више удаљава од усклађивања са спољном политиком ЕУ, иако се у јавним наступима чини да подржава европске вредности и проширење. Наиме, Србија се није придружила санкцијама Русији и успоставила тешње економске везе са Кином, потписавши у октобру споразум о слободној трговини. Недавно је Вучић рекао да неће угрозити европску будућност Србије нити њено „пријатељство са Кином и Русијом“. Прошлог августа ЕУ је оценила кохерентност спољне политике Београда на 51 одсто – што је бројка која ће за неколико месеци вероватно пасти испод 50. Овакав балансирање могао би да дода дугачку листу камена спотицања за европску будућност Србије.

Вучићево оклевање да се придружи ЕУ на светској сцени или у њеним демократским процесима не само да угрожава пројекат проширења Европе, већ би могло да ослаби и њену способност да унапреди безбедност у својим источним суседима. Конкретно, неуспех у посредовању и подстицању обнове демократије могао би да створи више простора за политичко маневрисање трећих земаља, додатно отуђујући Србију од западних суседа. Последњих година Русија, Кина и земље Залива су добиле значајан простор у политичкој арени Србије. Штавише, ако Србија настави да се приближава таквим ентитетима, ЕУ би српској привреди могла да ускрати приступ спољним тржиштима. Ово би такође могло бити штетно за Србију: док грантови ЕУ и финансијска подршка могу изгледати превише ограничени политиком, страни фондови не изгледају мање посвећени или зависни. Коначно, погоршање политичких права, укључујући континуирану употребу силе од стране полиције за сузбијање протеста и застрашивање новинара, као и затварање демонстраната, могло би да натера већи број Срба да мигрира на запад, исцрпљујући српско тржиште рада и повећавајући миграцију у време када многи Европски лидери покушавају да смање број становника.

Међутим, наставак процеса придруживања Србије, упркос његовој путањи, може повући високе политичке трошкове. За ЕУ, ово ризикује да увезе још једног Орбана  – нелибералну фигуру која би могла да стави вето на европске циљеве као што су финансирање Украјине или укључивање других балканских земаља – и могло би додатно да поткопа позицију Европе када је реч о обезбеђивању јаке владавине права, слободе медија и демократским стандардима.

Али ЕУ још није изгубила Србију због нелиберализма. Европски парламент тражи да донесе резолуцију о томе како да одговори на изборе у Србији 8. фебруара. ЕУ мора да се фокусира на проналажење ефикаснијег начина комуникације са либералним српским политичарима како би се представила као мерило за демократију и спољну политику – и подршку на коју се може рачунати. Иако се чини да сам Вучић није посебно заинтересован за успостављање истинског односа са ЕУ, посредовање преко мање тврдокорних српских политичара било би више стратешко и потенцијално би отворило више врата потребним реформама. У складу са таквом политиком, ЕУ такође треба да буде спремна да се позабави континуираним одбијањем Србије да призна Косово и подржи такве актере у постизању билатералног решења спора који је дуго одлагао приступање. У исто време, ЕУ мора да заузме чврст став против знакова нелибералног пропадања. Европљани морају пажљиво да прате демократску ситуацију у Србији и да буду спремни да предузму јасне мере у случају даље нестабилности, а да притом остану чврсти у погледу импликација које то може имати на процес придруживања Србије.

Европски политичари треба да упамте да је важно одржати унутрашњу снагу и заједничку политичку визију. Из тог разлога, стварање ефикаснијих канала посредовања и јачање подршке реформи уз останак чврстих у погледу последица нелибералног понашања могло би да доведе до стварнијег споразума између Београда и Брисела. Показивање солидарности и кохезије са мање ригидним политичким актерима могло би бити кључно за отварање политичких процеса у Србији ка већем плурализму. Док ЕУ не може да преокрене Вучићево демократско назадовање, може да преокрене српско. То дугујемо Србима, који показују да су Европљани него икад и који нам свима показују колико је тешко и ризично водити рачуна о нашим демократијама.

Васељенска/Еадејли

Бонус видео