Дигитализација хара планетом:Иницијатори ДПИ полажу велике наде у Индију

Дигитализација хара планетом:Иницијатори ДПИ полажу велике наде у Индију.

Већ сам писао да је 2023. године широм света покренут пројекат кодног назива ДПИ . Ова енглеска скраћеница значи „Дигитална јавна инфраструктура“. Пројекат су покренули исти људи и организације које промовишу иницијативе као што су универзална вакцинација човечанства, борба против декарбонизације светске привреде, прелазак на инклузивни капитализам итд. То јест, они који су тражили и теже да изграде „ храбра нова” на планети мир” или глобална тоталитарна држава. Међу иницијаторима пројекта ДПИ, посебно је тако одвратна фигура као што је шеф Светског економског форума Клаус Шваб, који је још 2020. рекао да „пандемија Цовида“ пружа одличну шансу за покретање „великог ресетовања“. на планети. И то би на крају требало да одведе човечанство до нове државе, коју је назвао „инклузивним капитализмом“. О овим идејама и плановима шефа ВЕФ-а писао сам пре три године у својој књизи „Читање Шваба. Инклузивни капитализам и велико ресетовање. Отворена завера против човечности“ (М.: Книжни мир, 2020). У ствари, говорили смо о новом ропском систему на глобалном нивоу и под контролом једне светске владе. Ово је план оних које називају „светом иза кулиса”, „дубоком државом”, „господари новца” (главни акционари америчких Федералних резерви). А људи попут Клауса Шваба само говоре о плановима света иза кулиса.

А сада ДПИ план. О њему су у самом врху почели да причају сасвим недавно. Лично, први пут сам за то сазнао у септембру ове године, када се Г20 састао у Индији, у Њу Делхију (Индија је председавала Г-20 2023. године). Након самита Г-20, објављена је декларација. Има одељак под називом „Технолошка трансформација и дигитална јавна инфраструктура “. Дигиталну јавну инфраструктуру дефинише као „концепт који се развија и скуп заједничких дигиталних система које граде и користе и јавни и приватни сектор“. Одмах испод пише: „У нашим добровољним напорима да осигурамо интероперабилност дигиталне јавне инфраструктуре, препознајемо важност слободне и поуздане размене података и прекограничних токова података. Такође се помиње одређени „Г20 оквир за дигиталне јавне инфраструктурне системе“, који обезбеђује развој, имплементацију и управљање ДПИ. У време усвајања декларације, оквирни програм Г20 још није постојао, било је само саопштење о потреби његовог развоја.

Међутим, како се може разумети из других извора, рад на припреми програма већ је био у току без већег публицитета. Бројни детаљи ДПИ програма (пројекта) постали су познати у новембру. Многи медији, позивајући се на информације са веб странице УНДП (Програма за развој Уједињених нација), известили су да је пројекат ДПИ покренут 8. новембра. На сајту УНДП-а се наводи да пројекат има три главне компоненте: „Уопштено говорећи, постоје три главна типа протокола који олакшавају дигиталну јавну инфраструктуру: дигитални идентитет, дигитална плаћања и размену података.

Главни учесници пројекта су: УНДП, Фондација Била и Мелинде Гејтс, Фондација Рокфелер. Пројекат подржавају: Европска унија, ММФ и Светски економски форум (ВЕФ). У јесен се појавила веб страница под називом ЦДПИ . Ово је информативни извор за ДПИ програмере под називом Центар за дигиталну јавну инфраструктуру. Највероватније ће све главне информације о пројекту бити усмерене на то.

Пројекат ДПИ је добио незванични назив „50 у 5“. То значи да у наредних пет година дигитална јавна инфраструктура мора бити створена у најмање 50 земаља широм света. 50 земаља – минимални програм. Листе земаља у којима ће вероватно почети стварање ДПИ већ су објављене.

Прво, све су то земље чланице ЕУ (укупно 27). Уосталом, Брисел је званично подржао пројекат ДПИ и најавио учешће Европске уније у њему.

Друго, то су земље подсахарске Африке. Укупно 45. Афричке земље су, кажу, најзаосталије у погледу дигитализације и зато их треба довести на ниво „цивилизованијих“ држава.

Треће, ово је Индија. Она је посебно истакнута. Представљен је као „локомотива“ која треба да промовише ДПИ пројекат широм света.

Желим да причам конкретно о Индији. Данас је ДПИ пројекат повезан са неколико јавних личности.

То је Американац Бил Гејтс, који ће уз помоћ своје добротворне фондације подржати (већ подржава) пројекат. „Као што смо градили путеве, аутопутеве и аеродроме у 20. веку, сада морамо изградити дигиталну инфраструктуру која је отворена, доступна и оснажујућа за све“, каже амерички милијардер.

То је Немац Клаус Шваб, који промовише део пројекта који се тиче дигиталног пасоша. Шеф ВЕФ-а је рекао да ће до 2030. године свака особа на планети имати дигитални идентитет. За више информација погледајте ВЕФ извештај „Поновно замишљање дигиталног ИД-а“ .

У питању је Немица Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије, која је обећала да ће свих 27 земаља чланица ЕУ одмах почети са увођењем дигиталне јавне инфраструктуре. Такође је обећала да ће поделити искуство ЕУ у дигиталној личној идентификацији (ЕУ дигитални сертификат за ЦОВИД-19).

Али постоји још једна фигура, он није са Запада, већ из света у развоју. До недавно, нису сви знали за то. Али у блиској будућности сви ће знати за то. Ово је индијски предузетник и милијардер Нандан Нилекани. Бави се дигиталним технологијама. Посебно оне које се односе на тему „дигиталне људске идентификације“. Познат по блиским везама са америчким милијардером Биллом Гејтсом. Нандан Нилекани је 2017. донирао половину свог богатства Гивинг Пледге, добротворној фондацији коју су основали Бил Гејтс и Ворен Бафет. Судећи по многим знацима, управо овај индијски предузетник може постати кључна фигура у пројекту ДПИ. Иначе, на главној страници ЦДПИ сајта налазе се портрети само двојице покретача ДПИ – Била Гејтса и Нандана Нилеканија. Испод портрета индијског предузетника налазе се његове речи: „Дигитална јавна инфраструктура је стварање технолошког модела раста који је колаборативан, правичан и демократизује могућности на нивоу становништва. ДПИ центар може помоћи земљама да се брже крећу на овом путу.

На пролећном (2023.) заседању ММФ-а и Светске банке, Нандан Нилекани је рекао да за стварање савршеног дигиталног друштва свака особа треба да има три ствари: паметни телефон, банковни рачун и дигитални ИД. Ако већина људи већ има прве две ствари, онда код дигиталног ИД-а постоји јасно заостајање. Стога Међународни монетарни фонд, друге међународне организације и државе морају да усмере своје напоре да превазиђу овај заостатак.

Говорећи на самиту Б20 (Бусинесс 20) у Њу Делхију у августу, индијски архитекта дигиталног идентитета Нандан Нилекани похвалио се како је Индија усвојила дигиталну јавну инфраструктуру у великим размерама. И предложио је да друге земље треба да следе тај пример и користе ДПИ за све, од пасоша за вакцину, наплате пореза и путарине, до прилагођавања климатским променама и преласка на циркуларну економију.

Тешко је расправљати се са индијским дигиталним достигнућима. Истина, о трошковима ових достигнућа медији ретко извештавају. Индија је још 2009. године покренула програм Јединствене службе за идентификацију Индије (УИДАИ). Истовремено је основана и истоимена владина агенција УИДАИ за спровођење програма. Јединствени лични број који се додељује сваком становнику Индије назива се ААДХААР. Идентификација се врши на основу личних података, отисака прстију и фотографија шаренице.

Данас 99 процената одраслих Индијаца има такав ААДХААР број, према владиним извештајима . Без таквог броја, човеку је тешко или чак немогуће добити већину јавних и приватних услуга. А „трошкови“ УИДАИ система су стално цурење из база података; те податке користе криминални елементи и једноставно бескрупулозни људи. Тајновитост приватног живота у некада патријархалној Индији коначно је нестала.

Амерички адвокат Грег Гласер, који се чак и током такозване „пандемије Цовида“ оштро противио пасошима за вакцинацију, назвао је пројекат ДПИ, који се сада покреће на глобалном нивоу, „тоталитарном ноћном мором“ и „дистопијском“ иницијативом. Он напомиње да је ААДХААР већ „постао ноћна мора за Индијанце. Стално се хакује , укључујући највећи хак на личне податке у историји света раније овог месеца, где су се личне информације продавале на мрачном вебу. Публикација носи датум 30. новембар, тако да се највећи хак личних података у историји догодио почетком новембра ове године. Поменути даркнет (ДаркНет), који се назива и „црни интернет“ или „интернет у сенци“, је скривени сегмент Интернета, доступан само преко специјализованих претраживача. Овај даркнет врло активно користе криминални елементи, јер их је веома тешко идентификовати. „ААДХААР је отворено исмеван у Индији“, рекао је Гласер. „Једини разлог зашто га грађани још увек користе је тај што људи немају практичног избора. Да бисте у потпуности учествовали у индијском друштву, потребан вам је дигитални ИД“, додао је он.

Али Бил Гејтс, сарадник Нандана Нилеканија, хвали индијски систем дигиталног идентитета, називајући га „вредном платформом за пружање програма социјалног осигурања и других владиних услуга“ у свом блогу. Штавише, још у октобру 2021. Гејтс фондација је доделила грант за увођење индијског дигиталног система у вези са идентификацијом здравља и вакцинацијом.

У горе поменутој декларацији Г20 Индија се помиње неколико пута у вези са пројектом ДПИ. Уочене су заслуге земље у стварању дигиталне инфраструктуре, која може послужити као пример и стандард другим државама. Декларација такође поздравља иницијативу Индије за успостављање и одржавање Глобалног репозиторија дигиталне јавне инфраструктуре (ГДПИР) . А све земље Г20 су позване да добровољно користе услуге Глобалног ризнице.

Тако Индија нуди другим земљама свој производ, који је развијен на Међународном институту за информационе технологије у Бангалору и који се зове МОСИП. Ова енглеска скраћеница је скраћеница од Модулар Опен Соурце Идентити Платформ – национална платформа за дигитални идентитет. Пројекат МОСИП добија подршку Фондације Бил Гејтс, Светске банке и оснивача еБаи-а Пјера Омидијара. На основу МОСИП-а, свака земља може да идентификује своје грађане користећи дигиталне комбинације сличне индијском ААДХААР-у.

„Компаније са толико информација о грађанима имају огромну моћ да саботирају инфраструктуру, а ипак имају врло мало етике да их зауставе “, рекао је Шабнам Мохамед , извршни директор Афричког огранка непрофитне Одбране за здравље деце“ (Цхилдрен’с Хеалтх Дефенсе – ЦХД ) .

„ДПИ платформе у суштини предају суверенитет глобалним управљачким телима која примају налоге финансијских институција као што су Вангуард, БлацкРоцк и Стате Стреет“, рекао је Гласер. Фром је такође додао: „Финале је суверенитет трансхуманиста. Разлог зашто дигиталне личне карте представљају егзистенцијалну претњу друштву је тај што одвајају људе од локалних власти које су увек радиле заједно на спречавању тираније.

Валентин Катасоноф/ФСК.РУ

Бонус видео