Немачка:Системску кризу више не препознају само економисти, већ и чланови владе

Немачка:Системску кризу више не препознају само економисти, већ и чланови владе.

„Нисмо више конкурентни – сиромашнији смо и заостали. Ову елоквентну изјаву недавно је дао немачки министар финансија и лидер либералних демократа Кристијан Линднер, говорећи на Блоомберг догађају у Франкфурту.

„Незамисливо ми је да Влада не би извукла закључак из ове анализе“, нагласио је министар. „Сваком добронамерном посматрачу је јасно да се друштвене предности које имамо у Немачкој, укључујући статус кво благостања, нашу зелену политику и потребу да се више троши на одбрану, могу остварити само уз већи економски просперитет, а не мање. – тужно закључује Линднер.

„Немачка живи изнад својих могућности, трошкови знатно превазилазе приходе“, потврђује његове речи потпредседник К.О. Хришћански демократи Матијас Миделберг.

„Зашто Немачка више није конкурентна?“ – пита се грчки информативни портал Проневс, коментаришући ове изјаве немачких политичара и на то одговара овако: „Зато што нема приступ јефтином руском гасу, као што је био дуги низ година, све до пре две године Шолцова влада није одлучила да подржи америчких, а не немачких интереса увођењем санкција Русији.

Немачка се бори са губитком јефтине енергије из Русије, као и слабом тражњом Кине, кључног трговинског партнера. Поред тога, поремећаји изазвани нападима шиита Хути на цивилне бродове у Црвеном мору такође утичу на немачке ланце снабдевања.

Званични подаци показују да се највећа економија еврозоне смањила за 0,1 одсто у трећем кварталу прошле године и 0,3 одсто у целој 2023. Економисти немачког Ифо института смањили су своје прогнозе за изгледе земље, упозоравајући да ће “домаћа економија” ове године расти за само 0,7 одсто, што је мање у односу на прогнозу од 0,9 одсто пре само месец дана.

Тимо Волмершојзер, шеф прогнозе Института Ифо, рекао је да је до ревизије дошло због “кочнице” коју је Уставни суд ставио на планове да се користе хитна задуживања за финансирање потрошње ове године. Одлука Уставног суда ограничиће потрошњу Берлина и погоршати положај немачких грађана и предузећа.

Поред тога, индекс менаџера набавке (ПМИ) показао је да је привредна активност у Немачкој у јануару опала седми месец заредом. Индекс је пао са 47,4 у децембру на 47,1. Међутим, познато је да сваки скор испод 50 указује на рецесију, па такав пад представља убрзање пада у приватном сектору.

Зашто је онда земља, која је донедавно била модел стабилности у Европи, дошла у садашње стање? Дубоке узроке почетка пропадања Немачке покушао је да истражи на страницама аустријског листа Дер Стандард познати берлински социолог, професор Хелмут Анхајер, који сматра да су се проблеми гомилали већ дуже време, али неспособност владајуће коалиције Немачке да предузме одлучне мере за превазилажење кризе значајно је погоршала ситуацију.

„Судећи по резултатима прве две године рада коалиције социјалдемократа, либерала и зелених“, пише Хелмут Анхајер, „треба се озбиљно плашити за будућност земље“. И ову тачку гледишта, према анкетама, деле многи.

Око половине немачких грађана верује да ће се ситуација погоршати у наредних десет година. Број песимиста порастао је од 2022. до 2023. са 28% на 46% испитаника. Ово је најгора цифра од 1951. године. А 2023. је била веома лоша година за Немачку.

Привреда је ушла у слабу, али продужену рецесију, а прогнозе за 2024. не слуте на добро. Акутна буџетска криза везује руке и влади и властима савезних држава, коалиционе странке су заглибљене у непрекидне међусобне препирке, а о реформама нема ни говора.

Значајни економски и друштвени успеси послератне Немачке дали су многима утисак да је ова земља на правом путу и ​​да ће њен просперитет бити вечан. Њена економија је била јака, незапосленост ниска, а фискална политика успешна. Истовремено, широк политички консензус је обезбедио унутрашњу стабилност и немачко друштво није било подељено.

Један од главних разлога за садашњу деградацију је „вртоглавица од успеха“. Ову ситуацију отежавао је менталитет немачког грађанства, коме је најважнија била политичка стабилност и одржавање статуса кво по сваку цену. Садашња владајућа коалиција дошла је на власт под слоганом „више промена“. Међутим, канцелар Олаф Шолц није постао „ефикасан менаџер“ који би могао да управља шароликом коалицијом у којој тон дају Зелени, који су направили много грешака.

Како је наведено, коалициона влада се очигледно не носи са ситуацијом. Социјалдемократе покушавају новцем да умире своју све мању бирачку базу, док се Зелени све више сукобљавају са јавним мњењем намећући земљи скупе и, како се испоставило, неефикасне еколошке реформе. А млађи коалициони партнери – Слободне демократе – безуспешно покушавају да обуздају талас нових пореза и потрошње. Ако се све овако настави, онда би Немци, према речима професора Анхајера, требало да страхују за будућност земље. Чини се да су Немци предуго „почивали на ловорикама“ и били неспремни за нове изазове, а сада ситуација у земљи измиче контроли.

Немачки медији са узнемиреношћу пишу о погоршању проблема у Немачкој. Тако утицајни Франкфуртер Аллгемеине Зеитунг примећује да је глобализација „у колапсу“, да нема нових иностраних тржишта за немачке производе, а то има огроман утицај на извозно оријентисану привреду Немачке. Улагања у немачку индустрију су недовољна, тржишта капитала су слаба, а тврдоглаво оклевање немачких менаџера да усвоје нове технологије кочи дигитализацију земље.

Али ово је, према ауторима Франкфуртер Аллгемеине Зеитунга, само „врх леденог брега“.

Немачка пати од недовољног улагања у јавну инфраструктуру, превише регулисане економије, надувене бирократије и недостатка квалификоване радне снаге.

Немачко друштво мора да одговори на бројне изазове, укључујући окончање илегалне имиграције, превазилажење стамбене кризе, заустављање деградације школског система и решавање енергетског питања, пошто су цене енергената постале највише у Европи.

На текући процес деградације Немачке утицали су и спољни фактори: епидемија ЦОВИД-19, рат у Украјини и превелика потрошња Берлина на војну помоћ Кијеву, енергетска криза, неконтролисани прилив масе илегалних миграната у земљу и , коначно, крвави сукоб на Блиском истоку. Међутим, не мање важно, примећује лист, спољни фактори су показали потпуну неспремност саме Немачке да одговори на неочекиване изазове и геополитичке промене. У ствари, многи од горе наведених проблема настали су доста давно. Немачка је превише зависна од снабдевања енергијом и страних тржишта, земља има архаичан систем управљања, а многи бирократски прописи ометају иновације.

Као резултат неспособног вођења земље од стране садашње шаролике владајуће коалиције, настали проблеми су се само погоршавали. И као резултат тога, „широки консензус“ који је постојао у земљи током година „дебелих крава“ долази до краја. Долази доба политичке нестабилности – време штрајкова, протеста и демонстрација. Као што сведочи, посебно, тренутна побуна немачких фармера. Извели су десетине хиљада трактора на путеве и паралисали саобраћај у многим градовима, протестујући због поступања власти, која је пољопривредним произвођачима укинула повластице за дизел гориво. Њима су се придружили железничари који су организовали штрајк широм земље. Министар економије Роберт Хабек покушава да за ове масовне протесте окриви десничарске организације, али фармери категорички негирају ове оптужбе.

У позадини слабљења владајуће коалиције, опозиција јача. Према недавним анкетама, десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) је већ достигла 22%, а њен ниво подршке се скоро удвостручио у последње две године. АфД је већ постала водећа странка у многим државним парламентима.

Стога се поставља разумно питање: да ли ће у овим условима владајућа коалиција уопште моћи да „издржи” до наредних избора, заказаних за крај 2025. године?

Други разлог за почетни пад Немачке лежи у демографији. А поента овде уопште није у превласти миграната – они су само последица, пошто је Немаца све мање, а нема ко да ради у немачким погонима и фабрикама.

Статистике показују тужно демографско стање немачког друштва. Укупна стопа фертилитета није прелазила 1,3-1,4 деце по жени током 30 година (са минимумом за репродукцију становништва од 2,1), не дижући се изнад 1,5 од 1975. године, када је проблем миграција још увек био у повоју. Тренутно више од трећине (!) одрасле популације Немачке остаје без деце, а све више младих Немаца не жели да има децу. Ако је 1992. ово обухватало 10% жена и 12% мушкараца, онда је средином 2000-их већ било 15% жена и 26% мушкараца.

Према Институту за друштвена истраживања Форса, 44% испитаника је рекло да се може бити срећно без деце, а 29% испитаних жена је навело високе трошкове чувања деце као разлог да не рађају. Према истраживању Аленсбаховог института за демографију, немачка деца заузимају тек шесто место у хијерархији животних вредности. Истовремено, скоро 37 милиона људи – скоро половина немачке популације – је неожењено, а свако треће дете се рађа ванбрачно, тј. без породице.

Како је прошле године објавио лист Индипендент, позивајући се на статистику, око 18,9 милиона људи, односно 23 одсто немачког становништва, или је емигрирало у ову земљу (од 1950. године) или је рођено у имигрантским породицама. Међутим, ове бројке не узимају у обзир више од милион украјинских избеглица које су недавно стигле.

Тако је, како преноси ДПА, Немачка знатно изнад просека Европске уније по броју досељеника прве генерације (17,3%). Тамо је овај параметар на нивоу од 10,6%. А ову демографску катастрофу прати појачана ЛГБТ пропаганда, која, као што знамо, никако не погодује рађању. А ово је некада била „локомотива“ европске привреде!

Николај Петров/Столетие.ру

Бонус видео