Како је Европски парламент постао штап за кажњавање Београда

Усред тешке кризе на Косову и Метохији и свакодневних покушаја протеривања српског народа, због чега Београд у борби против етничког чишћења Срба захтева хитну седницу Савета безбедности УН, Европски парламент ће на сутрашњој седници највероватније усвојити резолуцију којом покушавају да оспоре децембарске изборе у Србији.

Расправу и захтев да буде усвојена таква резолуција иницирала је коалиција „Србијa против насиља” у сарадњи с левим и зеленим посланичким клубовима у ЕП. Носилац листе СПН Мариника Тепић наводи да је ова коалиција инсистирала да ЕП донесе одлуку или став који ће бити нека врста ревизије изборног процеса. „Парламент у Србији је апсолутно девалвиран. Неће се политички живот у Србији зауставити и биће нових избора и неопходни су нам нови услови како се не би оваква крађа поновила. У ЕП говорићемо Радомир Лазовић, Павле Грбовић и ја о могућим излазима из ове политичке кризе”, рекла је Тепићева за Н1.

Премијерка Ана Брнабић каже да најављена резолуција ЕП нема никакве везе с изборима, већ је вид додатног политичког притиска на Србију, као и на председника Србије Александра Вучића и Српску напредну странку, која има већину у будућем парламенту и чиниће окосницу будуће Владе Србије. За „Политику” истиче да је то вид притиска и неки вид казне за две основне ствари, „од којих је прва то што, како кажу, кршимо уставност тзв. Косова, а што нам ЕП замера и због чега је Александар Вучић инсистирао и одлучио да Србија гласа против чланства тзв. Косова у Савету Европе, што су му такође у резолуцији Европског парламента замерили у октобру 2023”.

„Основно питање ту је: на основу чека ЕП доноси такву резолуцију о изборима у Србији имајући у виду две важне ствари – (1) да су они имали своју посматрачку мисију европарламентараца који, у званичним записницима, нису регистровали да су видели било какве неправилности, већ су накнадно рекли да су ’чули’ да је било неправичности; (2) да ОДИХР још није дао коначни извештај, а да је у прелиминарном извештају нагласио да је на 93 одсто посматраних бирачких места све било океј, а да су на осталим бирачким местима забележене мање неправилности. Дакле, на којим чињеницама ће се базирати та резолуција и чему журба, зашто не сачекају финални извештај ОДИХР? Из овога је јасно да је резолуција чист политички притисак на Србију од стране оних који нам замерају што не признајемо Косово као независну државу и што не уводимо санкције Русији. Истовремено, пружају подршку оним политичким снагама у Србији који су за признање Косова као независне државе, за хитно увођење санкција Русији и за чланство Србије у НАТО-у”, истиче Ана Брнабић.

Оно што је проблем за оне који подржавају усвајање ове резолуције, која нема никакву правну или политичку обавезујућу снагу, јесте да је реч о истим посланицима који су протеклих година тражили санкције за Србију после Бањске и у свакој прилици траже признање лажне државе Косово. Као разлоге су наводили да је то „функционална демократија”, а да је Србија „хибридна демократија”. И сад управо ти исти људи, покушавајући да поново искористе ЕП као својеврсну батину, штап за кажњавање наше земље због њене суверене и независне политике, док сами траже „независну истрагу” због наводних изборних намештаљки. Главна улога је припала неколици посланика Европског парламента који су свој мандат обележили залагањем за антисрпске ставове – од наводног геноцида у Сребреници, одвајања КиМ, обесмишљавања Републике Српске уз санкције Милораду Додику, ликвидације српског фактора у Црној Гори до признавања наводних ратних злочина искључиво против косметских Албанаца.

Међу најистакнутијим члановима нашли су се Виола фон Крамон, Анреас Шидер и Клемен Грошељ. Уз њих су и хрватски посланици, од којих је био најгласнији Тонино Пицула, и ту долазимо до парадокса. Наиме, посланици у ЕП гласају у складу са својим идеолошким опредељењима, па рецимо посланици из Шпаније, државе која се противи признању тзв. Косова, који припадају левици или зеленима, гласају за резолуције којима се од Србије тражи нормализација односа с „Косовом”. У Хрватском случају политичких подела нема. Њихова и десница и левица дословно гласа за сваку антисрпску резолуцију и као повод је увек изговор „неусаглашавање спољне политике са ЕУ”.

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић каже за наш лист да је то још један пример огромног лицемерја, за које каже да иде до крајњих граница. Поручује да, на пример, ЕП замера Србији на неусаглашености са спољном политиком ЕУ, а не помиње да Косово не жели да спроводи Бриселски споразум који је потписан под покровитељством ЕУ која је и била гарант његове примене. „Зар Бриселски споразум и Заједница српских општина нису основни елемент европске спољне политике? Знате, исто тако се прича о територијалном интегритету Украјине, а позива се на нарушавање територијалног интегритета Србије. Поручио бих ЕП да би пре ’дељења лекција’ Србији о неусаглашености са спољном политиком ЕУ требало да се усагласи са основним принципима међународног права о заштити територијалног интегритета свих држава на свету, осим ако не мисли да Србија нема право на међународно право. Једном речју, лицемерно до крајњих граница”, истиче Ивица Дачић.

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже да те резолуције нису правно обавезујуће, али да се преко њих ствара политички амбијент притиска на Србију и за наш лист наводи да представљају платформу за лобирање на нивоу институција ЕУ да заоштравају односе према Београду. „То се посебно односи на Комисију и Савет ЕУ и из тих резолуција произлазе ставови на нивоу институција и докумената који су обавезујући за притисак према Србији. То пре свега важи за извештаје комисије на основу којих се доносе одлуке у вези с приступним преговорима. Ми, рецимо, због тога немамо отварање кластера приступа ЕУ већ две године, јер су извештаји негативни. Велики утицај на те извештаје врше политичке структуре које кроз парламент доносе резолуције и промовишу политике притисака”, каже Миливојевић.

На питање зашто тај исти Запад, рецимо, замера Србији економску сарадњу с Кином, а да истовремено има много финансијски уносније односе са овом земљом, Зоран Миливојевић каже да је реч о геополитици и да је тим поводом све дозвољено. Подсећа да неки имају унилатерално добре односе с Русијом и да им нико то не замера на Западу. „Сада у ЕУ превладава геополитика, а не оно што су вредности, норме, стандарди ЕУ, економија, владавина људских права, то је стављено по страни. Све то што они раде када је Србија у питању у смислу је притисака на нас с циљем да сломе нашу земљу и зато они условљавају наше односе с Русијом, Приштином, али и Кином јер је реч о геополитичким интересима. На тај начин отимају елемент независности у одлучивању и хоће да се уклопимо у онај калуп где доминирају западни интереси, а ми сада из тога искачемо. Када будемо део њиховог система, после можемо да сарађујемо с Кином онако како нам то Брисел буде рекао – тамо где је твоје место као ’малог’ на Старом континенту”, истиче Миливојевић.

Шта је наметано у досадашњим резолуцијама
*29. 11. 2018 – Сребреница

У резолуцији ЕП о Србији, између осталог, нашао се амандман Игора Шолтеса, посланика Зелених из Словеније и известиоца ЕП за Косово, у којем се наводи да је „признавање геноцида у Сребреници фундаменталан корак на путу Србије ка ЕУ”. У амандману који се односи на Сребреницу наводи се да ЕП „жали због континуираног порицања геноцида у Сребреници од неких представника србијанских власти, подсећа да пуна сарадња с Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију и Механизмом који га је наследио такође укључује пуно прихватање и примену његових пресуда и одлука, и наглашава да је признавање геноцида у Сребреници основни корак на путу Србије ка приступању ЕУ”.

*17. 12. 2021 – кинеске инвестиције

ЕП је резолуцијом директно „напао” кинеске инвестиције у Србији под изговором бриге за стање људских права вијетнамских радника у кинеској фабрици „Линглонг” у Зрењанину. Посланик из редова хрватских Социјалдемократа, Тонино Пицула, рекао је да ситуација с људским и правима радника у Србији оправдава хитну процедуру. Оценио је и да су у Србији „чести случајеви спољних утицаја кроз инвестиције које нису у складу са ЕУ вредностима и додао да је иронично то што је Србија у преговорима са ЕУ отворила кластер 4, који се односи и на заштиту животне средине, баш у ситуацији када је требало да донесе законе који управо угрожавају животну средину.

Из амбасаде Кине наглашавају да је то типична политичка манипулација, која на основу лажних информација и предрасуда, неутемељеним и злонамерним клеветањем дискредитује кинеска предузећа и кинеско-српску сарадњу. Најоштрије осуђујући то, амбасада наводи да је сарадња кинеских предузећа која послују у Србији заснована на узајамном поштовању и обостраној користи и функционише у оквиру закона Србије. Та сарадња, истичу, даје позитиван допринос економском и друштвеном развоју Србије. „Уверени смо да свака злокобна намера да се подрива пријатељска сарадња Кине и Србије и кочи развој Кине и Србије, неће успети”, поручили су из кинеске амбасаде у Београду.

*6. 7. 2022 – признање тзв. Косова

ЕП је усвојио резолуцију о Косову и Метохији у којој је наведено „да се очекује од Србије и Косова да потпишу споразум о нормализацији односа који би се заснивао на међусобном признању”, што је први пут да се оно помиње у званичном документу институције ЕУ. Александар Вучић је рекао да ће Србија одговорити „лепо, пристојно и учтиво – да то неће”. У тој резолуцији се чак 30 пута спомиње захтев за увођење санкција Русији и наводе препреке за наставак европског пута Србије ка ЕУ.

*18. 1. 2023 – санкције Русији

Усвојена је резолуција о примени заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ, у којој се наводи да Београд мора да усклади своју спољну политику с унијом, што значи да мора да уведе санкције Руској Федерацији. У другом делу резолуције је записано да ЕП позива „на увођење санкција против Милорада Додика, председника Републике Српске и других дестабилизирајућих актера у БиХ”.

*10. 5. 2023 – Дан Републике Српске

Изгласана Резолуција ЕП која понавља став да приступни преговори са Србијом треба да напредују само ако се земља усклади са санкцијама ЕУ против Русије и оствари значајан напредак у реформама које се односе на ЕУ. Изражава се узнемирење што Мађарска и Србија помажу Кини и Русији у њиховим геополитичким циљевима. Најоштрије се осуђује широко распрострањено јавно порицање међународних пресуда за ратне злочине и истиче да нема места негирању геноцида, укључујући порицање геноцида у Сребреници или величање ратних злочинаца у земљи кандидатима, те наглашава да таква пракса није у складу с напретком на европском путу; жали због чињенице да су бројне српске политичке странке, укључујући и министарски ниво, наставиле да пружају подршку и јавни простор осуђеним ратним злочинцима, укључујући Веселина Шљиванчанина, Драгољуба Ојданића и Николу Шаиновића, који су блиски владајућим странкама у Србији.

Најоштрије се осуђује вишеструко присуство високих званичника српске владе на незаконитој прослави Дана Републике Српске у Босни и Херцеговини, са циљем подривања државности земље; ЕП позива Србију да не блокира Косово да постане редовни члан међународних организација; забринут је због свих улагања злонамерних трећих земаља у стратешке секторе у Србији, укључујући Русију, посебно у енергетски сектор, као и недавних улагања Кине и њиховог све већег утицаја на политичке, економске и еколошке процесе у региону, као и због већег броја пројеката који се спроводе ван редовног система јавних набавки кроз међудржавне споразуме.

Дејан Спаловић / Политика

БОНУС ВИДЕО: