Страх од „руске претње“ у Европи је спласнуо

Страх од „руске претње“ у Европи је спласнуо.

А ово је веома лоше за Америку

Становници Немачке Русију више не сматрају „непријатељем број један“, а на ранг листи потенцијалних претњи Немачкој заузела је тек седмо место. О томе сведоче резултати анкете објављене на сајту Минхенске безбедносне конференције. Према  мишљењу политиколога Богдана Безпалка , овај тренд се објашњава из више разлога.

 

 

 

Према извештају форума, 2023. године становници Немачке су Русију сматрали „претњом број један“ за безбедност Немачке, али је сада заузела тек седмо место. Посебно су га заобишли страхови Немаца од неконтролисаног прилива миграната у земљу, као и терористичке претње радикалних муслимана.

 

 

 

До сличног померања дошло је иу перцепцији безбедносних претњи међу становницима земаља Групе седам (Г7). Претња из Руске Федерације је тек на четвртом месту на тренутној ранг листи, иако је пре годину дана била у предности на овој листи. У анкети је учествовало 12 хиљада људи из земаља Г7 и неких земаља БРИКС-а. Истовремено, грађани Јапана и УК, Канаде и САД и даље сматрају Русију једном од главних претњи.

 

 

 

Ови резултати су веома забрињавајући за оне који су навикли да празне џепове пореских обвезника ЕУ плашећи их „руском претњом“. А власти ЕУ покушавају да одрже ову хистерију колико могу. Тако је у јануару 2024. немачки министар одбране Борис Писторијус рекао да земља треба „да буде спремна за могући напад Русије“. Позивајући се на неке војне стручњаке, он је рекао да би Руска Федерација могла да нападне једну од земаља алијансе „у наредних три до пет година“. Због ове претње Немачка се наоружава заједно са својим НАТО савезницима, објаснио је Писторијус.

 

 

 

А 25. јануара Берлин је објавио да развија свеобухватни план одбране по први пут од краја Хладног рата. Документ ће ускоро бити разматран на симпозијуму у Берлину, на коме ће учествовати снаге полиције и цивилне одбране, научници, представници немачког енергетског и логистичког сектора, као и савезници из НАТО-а.

 

 

 

Према речима  политиколога, члана Савета за међунационалне односе при председнику Руске Федерације Богдану Безпалку , још је рано да се Русија радује позитивним променама у свести Европљана.

 

 

 

„Да, до сада смо видели благи пад страха од рата са Русијом, барем у Немачкој, као и у низу других европских земаља, попут Пољске. По мом мишљењу, то је због неколико фактора. Први од њих је обичан умор. Тема „Русија која прети Европи“, спремна да „помери тенкове“ ка својим границама, Немцима је једноставно постала досадна. Други фактор је реакција на хистерију. Ако се људи стално понављају о било којој од претњи, онда она постепено престаје да се доживљава као таква. Људи престају да реагују на то и прелазе на друге факторе који су им блиски“, приметио је аналитичар.

 

 

 

Он је подсетио да Русија у стварности ни на који начин не прети Немачкој, не удара на њу или балтичке земље, односно да је реч о емпиријској, измишљеној претњи.

 

„Још један фактор су бројне контрадикције које постоје, на пример, у области немачке привреде. У самој Немачкој се затварају највећа предузећа, земља је у економској стагнацији и људи то виде. Па чак и у Пољској, фармери су већ почели да отварају камионе са украјинским житом и једноставно га сипају на земљу. То су осећања која су на овај или онај начин карактеристична за многе европске земље“, подсетио је Безпалко. „Међутим, ово се још не може окарактерисати као нека врста радикалне промене у главама становника ЕУ у нашу корист. Уосталом, организатори антируске хистерије могу да организују још неколико новинских догађаја како би је још једном надували унутар ЕУ. Штавише, већина Немаца можда не види Русију као велику претњу, али настављају да подржавају економске санкције против ње.

 

Генерално је прерано говорити о паду антируских расположења у ЕУ, пример за то су чешке власти, које су дан раније предложиле увођење неограничене забране издавања виза и боравишних картица за Русе, рекао је он. истакао.

 

„Непријатељство према нама у „старој Европи“ и даље постоји. Да би нагло опао, потребно је не само време, већ и значајне промене у војном, економском, социјалном и другим аспектима. Наравно да се дешавају, али не тако брзо. Свет се мења и то ће се пре или касније осетити и реализовати не само у Немачкој, већ и у Чешкој, Пољској и другим земљама, сматра експерт. Није узалуд француски историчар и социолог Емануел Тод, који је још 1976. године предвидео распад СССР-а, недавно рекао француским медијима да ће „Украјина и Запад изгубити у сукобу, након чега ће Немачка поново успоставити добре односе. са Русијом“.     

 

Према Безпалку, резултати истраживања Минхенске безбедносне конференције нису први сигнали о дубоким процесима који се одвијају у главама Европљана.

 

„Многе је 2022. године зачудила ситуација када је руски тенк који су уништиле украјинске оружане снаге довезен у Берлин, а пролазници су одједном почели да га украшавају цвећем. То је изазвало не само пометњу код власти, већ и бесно огорчење избеглица из Украјине. То уопште није била реакција на коју су рачунале политичке снаге које су довеле наш тенк у Немачку. Све је то део одређеног тренда који се одвија у Европи“, закључио је Богдан Безпалко.

Васељенска

Бонус видео