Крај православне Хеладе?

Крај православне Хеладе?

Грчки парламент легализовао истополне бракове.

Грчка је постала прва православна земља која је легализовала истополне бракове. Прошле недеље, њен парламент је гласао за нацрт закона који је израдила влада, упркос противљењу Грчке православне цркве. Нови закон подржало је 176 посланика, 76 је одбило реформу, два су била уздржана, а 46 људи тог дана једноставно није дошло у парламент.

Гласање је уследило након дводневне бурне дебате. Присталице су реформу назвали „смелом“ и „одавно закашњелом“, а противници, укључујући моћну православну цркву, „антисоцијалном“ и „нехришћанском“. Предстојатељ Цркве, архиепископ атински и све Грчке Јероним ИИ, рекао је да је нови закон покушај да се земљи наметну нове реалности које уништавају ткиво друштва. Противили су се и неки утицајни политичари. Тако је бивши премијер Антонис Самарас рекао да брак за истополне парове није основно људско право, он уништава традиционалну породицу.

У периоду од расправе до усвајања скандалозног документа у земљи је било неколико насилних протеста. Највећи су у Атини и Солуну. Организатори митинга у престоници скандирали су: „Склоните руке са наше деце!”, „Отворили сте капију пакла!”

Међутим, предлог је ревносно подржао премијер, лидер владајуће конзервативне партије Нова демократија, Киријакос Мицотакис. Рекао је да ће окончати “озбиљне неједнакости за нашу демократију”. Према речима премијера, ова мера ће Грчку ставити у ранг са 36 земаља у свету које су већ званично легализовале истополне бракове. Конзерватизам, тврди Мицотакис, не треба мешати са застарелим погледима који су у супротности са савременим друштвом.

Али у ЕУ, Грчка је земља са најдубљом традицијом православља. Према грчком уставу, православље је званична религија земље. После Другог светског рата, због тешког положаја цркве, њено финансирање је преузела држава. Од тада су свештеници и учитељи богословије почели да примају плате као државни службеници. Међутим, свештеници су однедавно престали да примају плате директно од државе, а исплаћују се из посебног фонда, који дотира иста држава. Према статистикама, 90% становника земље себе сматра православцима. Међутим, данас само 16% Грка иде у цркву, али је то и даље највећа цифра у Европи.

Оштар помак од православља у Грчкој почео је након што је радикална лева странка Сириза, предвођена Алексисом Ципрасом, дошла на власт 2015. године, када је земља пролазила кроз дубоку финансијску и економску кризу. Тако је на чело владе дошао први атеиста у историји земље. У младости, Ципрас је био члан Комунистичке омладинске организације, која је деловала под вођством Комунистичке партије. Затим се придружио левичарској партији „Синапсисмос“, у чијем су стварању, након распада СССР-а, учествовали бивши комунисти. Ципрас је 2008. године постао председник странке, преименоване у СИРИЗА.

Под ударима кризе, грчка влада је била принуђена да затражи финансијску подршку ЕУ у замену за спровођење оштрих мера у привреди. То је довело до масовног одлива бирачког тела у Ципрасову партију, који је био категорички против такве одлуке. Као резултат тога, његова партија је победила на изборима, а он је са само 40 година неочекивано постао премијер Грчке. Током полагања заклетве, нови шеф владе је морао да се закуне на Библију, што је Ципрас одбио и заменио је грађанском заклетвом. Своју децу није крстио у цркви, иако је грчка традиција то захтевала.

Грке је, међутим, привукла његова популистичка реторика – грађанима је обећао да ће извући земљу из кризе, да Грчка више неће следити вођство Немачке и ЕУ, а он ће одбацити све ропске споразуме са њима. Али када је дошао на власт, и суочен са диктатима Брисела и банака, Ципрас је убрзо постигао споразум са грчким кредиторима и напустио своју претходну непопустљиву позицију.

Штавише, у земљи су почеле да се усађују норме и праксе европских либерала. У децембру 2015. године, парламент је усвојио закон којим се легализује кохабитација између хомосексуалаца. Сам Ципрас је пре гласања рекао да ће закон наводно „извести земљу из заосталости“, а да грчка држава треба да се стиди маргинализације „значајног дела суграђана“ који због своје сексуалне оријентације не могу уживају основна права као и други парови.

Међутим, ово је наишло на оштру реакцију православне цркве.

Митрополит Серафим је објаснио да је легализација заједничког живота хомосексуалаца у супротности са принципима вере и да „данас желе да створе нови тип личности који не постоји у природи“. „Америка и Сорош фондација промовишу грађанска партнерства за уништавање православне вере у Европи“, рекао је митрополит.

„Усвајањем овог неуставног закона“, писао је владика, „стратешки циљ „Новог светског поретка“ је постигнут: људи без моралног идентитета и моралног имунитета на различито зло, пропадање и изопаченост претварају се у аморфни материјал и маса којом се лако манипулише, коју контролишу лукави и подли заговорници финансијских тржишта светске диктатуре“, упозорио је Серафим.

Међутим, напад на православну Грчку почео је много пре него што је атеистички премијер дошао на власт. На пример, Хенри Кисинџер, како је писао грчки часопис Немесис, једном је рекао: „Грчким народом је тешко владати, и зато би требало да буде дубоко погођен својим културним коренима. Онда ће доћи себи. Мислим да ћемо уништити језик, религију, њихове духовне и историјске ресурсе да бисмо им уништили сваку могућност да се развијају, издвајају, самостално егзистирају.”

Најпре је покренут удар на светску православну светињу – Свету Гору, манастир Богородице, где се налази 20 историјских православних манастира, међу којима је и један руски. У грчком билтену Уније научника у одбрани светогорског монаштва „Чувар Атоса“ објављен је текст документа под називом „Операција Ђовани Веко“, коју је Запад развио заједно са Ватиканом.

Овај назив операције није изабран случајно. „Ђовани Веко” је италијанска верзија имена озлоглашеног цариградског патријарха Џона Века (1275-1282), који је још 1280. године покушао да примора светогорске монахе да прихвате унију под претњом физичког насиља над онима који се не слажу. Било је чак и таквог случаја: када је наоружани одред паписта, не успевши да добије сагласност монаха манастира Зограф да прихвате унију, прекрио је торањ у који су се закључали шикаром и 26 монаха, на челу са игуманом, су у њему живи спаљени.

У истом билтену је писало: „Све што је написано у тексту може се сматрати пророчанством догађаја који се сада дешавају, оно даје одговор на многе актуелне догађаје.

Ево само неких од тачака овог „перспективног плана” који има за циљ да уништи вековне традиције ове тврђаве православља у Европи: укидање забране боравка жена на Светој Гори, „која је последња тврђава таме и реакција у савременој Европи”; Света Гора мора бити законски проглашена за археолошко налазиште; сви манастири – да постану музеји (осим оних који се претварају у хотеле), а у сваком манастиру-музеју остављено је минимум братије са одговарајућим образовањем да ради као водичи. Што је брже могуће, потребно је изградити путеве за кретање аутомобила и аутобуса, жичаре, ресторане, барове, дискотеке и направити казино, како би се туристима обезбедио пријатан боравак.

„Главна препрека“, плаше се рушитељи, „остаје постојање на Атосу манастира других православних земаља, који ће се, наравно, супротставити свим нашим плановима и постати стуб привлачности за све грчко свештенство, одупирући се сваком новом тренду; многи од њих су фанатичне присталице јулијанског календара, баш као и Руси, Срби и Бугари. Докле год они буду деловали и постојали на Светој Гори, реализација наших крајњих циљева биће отежана… Постојање и свака делатност ових манастира мора се потпуно и што пре искоренити… Сви свештенослужитељи Атоса који саосећају са Русијом, Србијом, Бугарском и осталим православним мрачњацима који се придржавају јулијанског календара, морају бити удаљени са Атоса, макар и насилно…”

А Американци су се активно латили посла. 2016. године у Атину је стигао нови амерички амбасадор Џефри Пајат, професионални дипломата и, заправо, високи амерички обавештајац. Од јула 2013. обављао је дужност амбасадора САД у Украјини и играо је активну улогу током Евромајдана, током којег је амбасада САД била, у ствари, седиште кијевских пучиста. А онда је пребачен у другу кључну земљу – Грчку, где се, као што видимо, тесно укључио у православље, а такође је почео да уништава блиске везе између Русије и Грчке.

Могуће је да је управо Пајет успео да изазове невиђени скандал који је избио између Грчке и Русије када је Атина протерала двојицу руских представника из Солуна. Међу њима је био и заменик председника грчког огранка Царског православног палестинског друштва Алексеј Попов, бивши руски генерални конзул у Солуну. Тада су почеле потешкоће са добијањем виза за Свету Гору од руских свештеника. Тако је конзуларно одељење грчке амбасаде одбило шенгенску визу управнику Московске патријаршије, митрополиту петроградском и ладошком Варсануфију, који је планирао ходочасничко путовање на Свету Гору Атон. Након тога, други руски свештеници почели су да имају проблема да добију „диамартирион“ визе за посету Атос.

Само је влада Керенског престала да пружа помоћ. Али након распада Совјетског Савеза, било је могуће обновити руски манастир Светог Пантелејмона, који је почео да се урушава.

Очување овог духовног центра православља у Грчкој је од великог значаја не само за Грчку, већ и за Русију. Ту су корени наше духовне цивилизације. Њихово отимање је дугогодишњи сан глобалиста и света иза кулиса.

Јер без подршке православља ни Грчка ни Русија, као изворне цивилизације, не могу постојати. Због тога је кренуо атак на православље у Грчкој.

Као што знате, православно хришћанство сматра хомосексуалност тешким грехом који човека ставља ван цркве. Хелада је донедавно важила за веома конзервативну земљу када је у питању породично право. Црквено венчање престало је да буде једини легални облик брака у земљи пре само четврт века, након увођења грађанске регистрације бракова. Међутим, већина Грка и даље одлучује да се венча у цркви.

А из своје дуге историје, становници Хеладе добро знају до каквих трагичних последица може довести ширење хомосексуализма и истополних бракова. Хомосексуалност је била широко распрострањена и заправо легализована, на пример, у Древној Спарти. У лето 480. пре Христа, 300 спартанских војника у Термопилској клисури зауставило је огромну персијску војску краља Ксеркса, која је бројала 100 хиљада људи. Грчки историчар Херодот је описао да су, када су грчки мачеви и копља постали неупотребљиви, давили своје непријатеље голим рукама и кидали их зубима. Од 300 Спартанаца, само је један преживео. Али Персијанци су убрзо протерани из Грчке. 

Хомосексуализам се у Спарти сматрао нормом, али само зато што је, како су веровали Спартанци, допринео кохезији војника на бојном пољу. Земљом је брутално владала елита ратника, којима су служили „подљудски“ робови. У доби од седам година, дечаци су послати у центре за војну обуку. Шаљу своје мужеве у рат, спартанке су захтевале да победе или умру. Чувена опроштајна реч била је: „Са штитом или на штиту!“  

После битке код Термопила, Спартанци су провели још 120 година у непрекидним ратовима, доводећи већи део Грчке под своју контролу. Али током времена, број војника које је Спарта слала у битке полако али континуирано се смањивао (са 10 хиљада стварних спартанских војника на 1 хиљаду). Односно, становништво Спарте је дегенерисало и почело да изумире, а разлог томе нису били ратови, већ хомосексуалност, што је довело до пада наталитета. Као резултат тога, раније моћна држава је пропала и престала да постоји.

Али сада, под притиском ЕУ, САД и Ватикана и доласком на власт проамеричких политичара у Грчкој, традиција православља, историјске традиције снажне породице, морал и нетрпељивост према пороцима све више су еродирати.

Последња карика у операцији Ђовани Веко је, по свему судећи, усвајање закона о легализацији истополних бракова од стране грчког парламента.

Што се тиче дотадашњих пријатељских односа између Грчке и Русије, као две православне државе, они су већ уништени. Економске везе су нагло смањене, Грчка је дозволила Сједињеним Државама да створе нове војне базе на својој територији, активно снабдева Кијев оружјем, а њена лука Александрополис на северу земље постала је главно транспортно чвориште за пребацивање америчких оружја у источну Европу.

Недавно је руски амбасадор у Атини Андреј Маслов на ТВ каналу Русија 24 рекао да су билатерални односи Русије и Грчке потпуно уништени. Према речима амбасадора, „ресетовани су сви догађаји, читава богата лепеза билатералних односа који су се гомилали деценијама”.

Истовремено, Андреј Маслов је скренуо пажњу на чињеницу да у Грчкој све чешће посматрачи оштро критикују грчку владу „због чињенице да је својим поступцима, први пут у 200 година, довела ствар до Поента да је Грчка постала непријатељска земља за Русију, упркос чињеници да Русија нема ништа лоше за Грчку, ја то никада нисам урадио и нисам урадио у последње време.

А последњих месеци антируска реторика званичних власти Атине само се појачала. Тако је, након што се сазнало за смрт Алексеја Наваљног у колонији, премијер Мицотакис дао невиђено оштру изјаву упућену Русији: „Алексеј Наваљни се жестоко борио за демократију и одупирао се бруталном ауторитарном режиму. Режим који се побринуо да Наваљни плати своју храброст, прво слободом, а сада животом. Наше мисли су са његовом породицом. Његова храброст неће бити заборављена“, рекао је премијер. Власти Атине никада себи нису дозволиле овако агресивне нападе на руско руководство.

Владимир Малишев/Столетие.ру

Бонус видео