Да ли се жена током месечног циклуса сме причешћивати – одговор патријарха Павла

2
foto: Leanne Parrott/Shutterstock

Савремени новотарци су у свом гажењу закона Божијег отишли предалеко, и пљунули на хиљадугодишње Предање Цркве. Сада тврде да жена која је у месечном циклусу може да се причешћује. То се може чути, кажу, и на званичној телевизији Београдске патријаршије – „Храм“. А то је, наравно, велика лаж и тровање умова верних.

Да не бисмо лутали, навешћемо о томе блаженопочившег патријарха Павла, који је то знао боље од свих новотараца овог света:

“Још у III веку постављено је слично питање Светом Дионисију, епископу александријском († 265 г.), и он је одговорио да жене у таквом стању, „ако су верне и побожне, неће се усудити нити да приступе Светој Трапези, нити да приме Тело и Крв Христову“, јер примајући Светињу треба да смо чисти и телом и душом. При том, он наводи пример крвоточне жене која се није усудила дотаћи тела Христовога, него само краја његове одеће (Мт. 9, 20-22). У даљем разлагању Свети Дионисије каже да молити се, ма у ком стању да се ко налази, увек је дозвољено. Сто година, доцније, на питање: Може ли жена, „којој се деси обично женама“, причестити се, одговара Тимотеј, такође епископ александријски († 385 г.), и вели да не може док тај период не прође и она се не очисти. Исто становиште заузима и Свети Јован Посник (VI век), одређујући и епитимију ако би се жена у таквом стању ипак „дохватила Св. Тајни“. Сва три ова одговора, казују у суштини једно исто, тј. да се жене у том стању не могу причешћивати. Речи Светог Дионисија да оне тада не могу „да приступе Светој Трапези“ у ствари значе то – причестити се, јер су Светој Трапези приступале само у том циљу.

СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ



Тако о овоме мисли и Преподобни Никодим Светогорац велећи: „Само се не дозвољава да се приближи Светињи над светињама, тј. да се причести Светиња онај који није чист душом и телом, какве су и жене у месечном (чишћењу)“./…/ У Старом Завету код Јевреја, жена „кад има време, кад иде крв од тела њезина“, одвајала се од осталих, јер је сваки додир с њом, у то време, значио за њих култну, молитвену нечистоту (3 Мојс. 15, 19). Исто је бивало и за 40 дана по рођењу мушког, а 80 дана по рођењу женског детета (3 Мојс. 12, 2-5). И код других старих народа став према жени у том стању био је сличан. У Новом Завету на ту се ствар гледа друкчије. Никаква телесна нечистота не чини нас морално и молитвено нечистим. Створени од Бога, вели Свети Атанасије Велики, „ми немамо у себи ничега нечистога, него се само тада прљамо када чинимо грех који је гори од свакога смрада. А кад се без наше воље догоди какво природно истечење, ми морамо, по природној неопходности… трпети поред другог и ово“.

АПОСТОЛСКЕ УСТАНОВЕ

Разумљиво да се особито код верних из јеврејства није могао старозаветни поглед на култну нечистоту жена лако и брзо превладати, поготво што су се јављала и крива учења разних јеретика, који су имали погрешан поглед на жену и све у вези с њом, брак, рађање итд. Тако стари хришћански спис, Апостолске Установе, полемише оштро против једног таквог гледишта према коме се од жене, у време менструације, удаљује Дух Свети а прилази нечисти дух, те она зато тада не треба ни да се моли, ни да се дотиче Светог Писма, ни да га чита, нити слуша кад се чита, итд. Изневши ово криво учење, у спису се даје овакво упутство женама: „Стога одврати се од празних речи, о жено, и сећај се увек Бога који те је створио, и моли му се, јер је твој и свију Господ. И учи Његове законе не обзирући се ништа на физичко чишћење…, ни порођај, ни побачај, нечистоту телесну, јер су оваква обзирања проналасци глупих људи који немају ума. Јер нити сахрана човека, нити мртве кости, нити гроб, нити какво јело, нити ноћно истечење може испрљати људску душу, него само непобожност и безакоње према Богу, и према ближњем неправда, тј. отмица, велим, или насиље, или нешто против праведности према њему, прељуба и блуд“. Биће да суочен са овим истим кривим учењем, у циљу очувања верних од њега, Свети Дионисије, у наведеном правилу, додаје да се жене, ма у каквом стању биле, могу молити./…/

Дакле, ЖЕНА УВЕК МОЖЕ ДА СЕ МОЛИ БОГУ, АЛИ У МЕСЕЧНОМ ЦИКЛУСУ СЕ НЕ ПРИЧЕШЋУЈЕ!

СВЕТИ НИКОДИМ АГИОРИТ

На питање: Због чега се не само у Старом Закону, него и по речима Отаца месечно прање жена сматра нечистотом – преподобни Никодим Агиорит наводи три разлога: 1. Због, схватања народа, јер сви људи сматрају нечистотом што се из тела, преко појединих органа избацује као некорисно или сувишно, као нпр. из уха, носа, плућа при кашљању итд. 2. Ово се назива нечистим, јер Бог преко телесног поучава о духовном, тј. моралном. Ако је нечисто телесно, које бива мимо воље човечије, толико су нечистији греси који се чине својом вољом. 3. „Бог назива нечистотом месечно прање жена (а то је уистину једини и главни разлог), да спречи мужеве да се не сједињују с њима кад имају месечно прање, као што каже Теодорит, једно због достојанства мужева и поштовања жена, као што вели Исидор (Пелусиот), и поштовања Закона и природе, према Филону, а најглавније и особито због старања о породу, деци“./…/

КРВОТОЧИВА ЖЕНА У НОВОМ ЗАВЕТУ



Стога, држим да се из наведеног правила Светог Дионисија може сигурно закључити само да се жена у време менструације не може причестити. Додато упутство да се жене могу молити свагда, и у том и у другом стању, мислим да пре говори да им, у циљу молитве, не би било забрањено долазити у цркву. То утолико пре што он наводи пример крвоточне жене из Еванђеља, која је пришла Господу и дотакла се краја Његове одеће, али не и Његовог тела, што Светом Дионисију служи за доказ да се у афедрону не могу причестити. Још одређеније ово би се могло закључити из казивања поменутог старохришћанског списа, Апостолских Установа, у коме се такође износи пример крвоточне жене и подвлачи да Спаситељ на тај њен поступак „није се онерасположио, нити је пак окривио, него напротив исцелио, рекавши: Вера твоја спасе те.“ Овај Спаситељев поступак казује нам јасно да „телесно чишћење није одвратно Богу који га је дао да бива женама у периоду од 30 дана, према телесном саставу, те по снази непокретне постају, и обично седе у кући“. У закључку спис се обраћа мужевима наређујући: „И женама, при телесном чишћењу, мужеви да не прилазе, бринући се за пород. Јер Закон нареди: Жени, вели, кад је у афедрону не прилази, нити са труднима општи. Јер то се не чини ради рођења детета, него због уживања. А недолично је да љубитељ Бога буде љубитељ уживања“. Несумњиво је Светом Дионисију и Апостолским Установама руководство за став у овом питању био еванђелски догађај и однос Господњи према крвоточној жени, па то треба да буде и нама. Пошто је крвоточна жена по Мојсијевом Закону такође била нечиста, те се није смела дотицати никога (3 Мојс. 15, 25), у поступку Спаситељевом према њој за нас је од особитог значаја: 1. Што се жена није дотакла тела Христовог, него краја Његове хаљине; 2. Она то није учинила негде насамо, него у мноштву народа скупљеног око Њега; 3. Иако је она по Закону била нечиста, Господ је због њеног поступка није одагнао од Себе, нити из друштва, него њену веру похвалио и исцелио је.

СВЕТИ ОЦИ О КРВОТОЧИВОЈ ЖЕНИ

У тумачењу овог догађаја код појединих Светих Отаца и црквених писаца види се овај исти став. Према Оригену, Господ је исцелио крвоточиву „и да покаже да нико који има болест без своје кривице није нечист пред Богом, призива је да би Закон праобраза превео у духовно гледање. Назива је кћерју, јер је (то) постала вером. Стога и би исцељена јер чу: Вера твоја спасе те“. По Светом Јовану Златоусту крвоточна није пришла Христу са смелошћу „зато што се стидела своје болести и сматрала себе нечистом. Ако се жена у време месечног очишћења сматрала нечистом, утолико пре могла је себе сматрати таквом она која је страдала од такве болести. Ова је болест по Закону сматрана врло нечистом“. У даљем излагању, на питање: Зашто Христос открива њено исцељење мноштву? Свети Јован износи ове разлоге: „Прво, Он је ослобађа од страха, да притискана савешћу да је украла дар, не би водила живот у мучењу. Друго, исправља је, јер је сматрала да је (остала) непримећена. Треће, открива свима њену веру да би јој и други подражавали. Још да покаже да је то што Он зна све, тако велико чудо као и зауставити течење крви“. Дакле, не обличава је као нечисту, него умирује и њену веру истиче као пример, што подвлачи и Зигабен велећи: „Не бој се ни Мене ни Закона, јер си се дотакла због вере, а не због презирања (Закона)“.”

Патријарх Павле је сасвим јасан: жена током циклуса може да долази у храм на молитву, АЛИ, ОСИМ У СМРТНОЈ ОПАСНОСТИ, ТАДА НЕ МОЖЕ ДА СЕ ПРИЧЕШЋУЈЕ. КО КАЖЕ ДРУКЧИЈЕ, КРШИ СВЕТО ПРЕДАЊЕ И НЕ ТРЕБА ГА СЛУШАТИ!

НЕКА НАС БОГ САЧУВА У ИСКОНСКОЈ ПОБОЖНОСТИ, А НОВОТАРЦЕ НЕКА ПОКАЈЕ И УМУДРИ ДА НЕ ПРИЧАЈУ И НЕ РАДЕ ПРОТИВ УЧЕЊА СВЕТЕ ЦРКВЕ!

Борба за веру

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



2 Коментара

  1. E pa nemogu sveti Oci tako protiv feministkinja, ekumenista, lgbt sodomista, svih nosioca vlasti, jevreja cionista itd. ! Ako mogu poremeceni nosioci vlasti da se pricescuju, onda sledi da sav belosvetski olos moze ! Dobro, sve ovo nema veze sa Bogom ali sve se to nazalost desava !

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.