НАТО „повлачи“ своје европске чланице и намеће Русији нову рунду трке у наоружању

НАТО „повлачи“ своје европске чланице и намеће Русији нову рунду трке у наоружању.

Пољска држи рекорд по повећању војне потрошње.

„Трка у наоружању“ је термин који је ушао у употребу међу политичарима, војним особљем и новинарима током Хладног рата. Једна од јасних манифестација ове трке у наоружању било је тада континуирано повећање војних издатака зараћених страна – земаља НАТО блока и земаља Варшавског пакта.

Године 1985. релативни ниво војне потрошње у Сједињеним Државама достигао је свој врхунац током година хладног рата – 6,2% БДП-а.

Завршетком Хладног рата (а окончан је распадом Совјетског Савеза), кажу стручњаци, трка у наоружању је престала. Барем је заустављено повећање војних издатака. Тако је у Сједињеним Државама 1991. године први пут амерички војни буџет за одбрану у апсолутном износу смањен и износио је 288,9 милијарди долара, а затим је током 90-их остао на нивоу од приближно 270 милијарди долара (око 3% од БДП).  Први апсолутни пораст догодио се 2000. године – на 288,8 милијарди долара,  а већ 2002. војни буџет је прешао границу од 300 милијарди долара и износио је 318 милијарди долара (3,2% БДП-а).

Подстицај томе дали су догађаји од 11. септембра 2001. године. Они су подстакли Вашингтон да објави „рат глобалном тероризму“, што је наравно захтевало додатна средства. А онда је почело скоро континуирано повећање америчке војне потрошње. Године 2004. (под председником Џорџом В. Бушом) је пробијена граница од 400 милијарди долара, потрошња је износила 401,3 милијарде долара. Затим је потрошња за одбрану наставила да расте (међутим, под председником Обамом 2012-2015. дошло је до малог смањења). Када је Доналд Трамп дошао у Белу кућу, почео је активно да тражи повећање војне потрошње, а 2018. она је премашила 700 милијарди долара Под садашњим председником САД Џоом Бајденом војна потрошња је наставила да расте.

Дакле, судећи по статистици војних трошкова САД, трка у наоружању је стала око деценију (1991-2000). Према експертима, током овог временског периода, војна потрошња у свету смањена је за око једну трећину (што је приближно еквивалентно 4 трилиона долара).   И на почетку овог века поново се наставило. Прво, разлог (или разлог) за његово обнављање била је такозвана „борба против међународног тероризма“, а касније – тзв. .

Сједињене Државе настоје да њихови савезници активно учествују у борби против ових претњи. Пре свега савезници који су чланови северноатлантског војно-политичког блока, односно НАТО-а (створеног пре 75 година, априла 1949. године). Ако се у почетку НАТО састојао од 12 држава, данас су његове чланице, поред САД, 30 држава.

Хајде да причамо детаљније о војној потрошњи земаља НАТО-а. Извори информација о овом питању су веб-сајт блока, као и подаци Међународног института за стратешке студије (ИИСС) и Стокхолмског института за истраживање мира (СИПРИ).

Комплетни подаци о војним трошковима у свету доступни су за 2022. годину. Према СИПРИ-ју, они су износили 2,24 трилиона долара,  а њихов удео у светском БДП-у СИПРИ је проценио на 2,2% (напоменућу успут да мислим да је ова цифра прецењена; према мојим проценама је знатно нижа од 2 процента) .

Потрошња на одбрану земаља НАТО-а у 2022. износила је 1,19 билиона долара, тако да је њихов удео у глобалној војној потрошњи премашио половину (53%). Према подацима УН, у свету постоји 206 држава. Испоставило се да је 2022. године тридесет земаља НАТО-а (у то време у блоку није било Финске) имало војне издатке веће од укупних војних расхода 176 земаља света, у којима живи 89,4% становништва планете.

За 2014-2022 Војна потрошња НАТО-а порасла је за 26,2%. Учешће војне потрошње у БДП земаља НАТО-а у 2022. години износило је приближно 2,6%.   У Сједињеним Државама, релативни ниво војне потрошње износио је приближно 3,5% БДП-а.

Изван НАТО блока, следеће земље су имале највеће војне издатке у 2022. години, према подацима СИПРИ (милијарди долара; у загради је удео глобалних војних расхода, %): Кина – 292,0 (13,0); Руска Федерација – 86,4 (3,9); Индија – 81,4 (3,6); Саудијска Арабија – 75,0 (3,3). Укупан удео ове четири земље у глобалној војној потрошњи износи 23,8%. То је отприлике половина војних издатака свих земаља света ван НАТО блока. Војни расходи четири наведене земље износили су око 45% у односу на војне расходе НАТО-а.

Западна штампа воли да те четири земље назива „високо милитаризованим економијама“. Од тога, једна земља има висок релативни ниво војне потрошње – Саудијска Арабија (7,4% БДП-а). У Индији је ова цифра износила 2,4% БДП-а 2022. године; Кина има 1,6% БДП-а. За ове две земље се показало ниже од просека за НАТО блок. Војна потрошња Руске Федерације у 2022. години износила је 4,1% БДП-а. Вредност индикатора је већа него за НАТО блок у целини и чак већа од оне у Сједињеним Државама. Пре тога, показатељ Руске Федерације био је приближно на нивоу САД. Како би другачије било да је Конгрес САД 2017. године усвојио „Закон о борби против америчких противника“, према којем је Вашингтон дефинисао Русију као свог „противника“, па чак и „непријатеља“? А 2022. године релативни ниво руске војне потрошње је приметно порастао из сасвим разумљивог разлога – специјалне војне операције у Украјини која је почела 24. фебруара те године.

Иначе, треба узети у обзир да у ове четири земље живи укупно 3 милијарде људи, што је 37,5% укупне популације Земље. Испоставило се да су војни трошкови по глави становника у земљама НАТО-а били више од седам пута већи него у групи од четири поменуте „високо милитаризоване економије“. А ако упоредимо НАТО блок са само три земље (Кина, Русија, Индија), онда су војни расходи по глави становника више него  осам пута већи.

Упркос јасној доминацији земаља НАТО-а у војној потрошњи над остатком света, видимо да НАТО припрема (и већ се дешава) још један „квантни скок“ у војним трошковима и трци у наоружању. Важно је напоменути да Вашингтон чини све што је могуће како би осигурао да се „квантни скок“ догоди на рачун својих савезника из НАТО-а, од којих многи, према Вашингтону, неопростиво избјегавају своје обавезе према блоку.

Укупан БДП 30 земаља блока у 2022. износио је 46,95 трилиона долара.САД су чиниле 25,46 трилиона долара. Испада да су све земље блока осим Сједињених Држава (ово су Канада и европске земље) чиниле за 45,8% укупног БДП свих 30 земаља НАТО-а. А њихов удео у војној потрошњи НАТО-а 2022. је, према подацима секретаријата блока, само 31,3 одсто. А ово раније није постојало. Тако су 2014. године на Канаду и Европа отпадало само 27,5% војне потрошње НАТО-а. Заостајање партнера САД манифестовало се у томе што скоро нико није имао релативан ниво војне потрошње приближан америчком, који од оснивања НАТО никада није пао испод 3% БДП-а.

Више пута на разним састанцима представника земаља чланица блока постављан је задатак да се војна потрошња повећа на најмање 2% БДП-а (изгледа да је први пут такав предлог изнет убрзо након догађаја од 11. септембра 2001. године, када је Вашингтон, у име НАТО-а, објавио „рат међународном тероризму”).

Амерички председник Доналд Трамп дао је свој допринос убеђивању европских савезника да повећају војну потрошњу. На самиту НАТО-а 2018, Трамп је позвао савезнике да „одмах“ повећају своју војну потрошњу на 2% БДП-а. У супротном, запрећено је да Америка неће испунити своје обавезе да војно заштити прекршиоце.

У 2014. само три земље организације задржале су овај ниво. У 2016. било их је пет. У 2019 и 2020 Девет земаља НАТО-а је већ потрошило најмање 2% БДП-а на одбрану, а 11 у 2022. Али још 19 земаља је „недовољно”.

Међу онима које су испуниле стандард крајем претпрошле године, према самом блоку, Грчка је била на првом месту међу европским земљама са уделом од 3,54% БДП-а (што је чак више од америчке цифре од 3,46%). . Следиле су „дисциплиноване“ чланице НАТО-а као што су Пољска, Естонија, Литванија, Румунија, Мађарска, Летонија и Велика Британија. Чланице Г7 Француска и Италија, као и Турска (потоња је, иначе, друга по величини оружана сила у НАТО после САД) нису испуниле стандард. Земље које су највише заостајале на крају 2022. биле су: Немачка (1,49%), Шпанија (1,09%) и Луксембург (0,62%).

На самиту НАТО-а у Виљнусу 11. јула 2023. године донете су одлуке на основу чињенице да у сваком тренутку може избити велики рат или озбиљан оружани сукоб са „непријатељским“ земљама (међу њима је Русија на првом месту). Сходно томе, у блоку је неопходна војно-економска мобилизација. Као резултат тога, минимални ниво војне потрошње од 2 процента БДП-а је од „жеље” и „препоруке” постао обавезан стандард за све земље чланице блока. А земље које заостају морају да обезбеде оправдане и разумне временске оквире за постизање овог стандарда. Успостављени су и неки други стандарди. Конкретно, најмање 20% војних буџета требало би да иде на набавку новог наоружања и војне опреме, научна истраживања и развој (Р&Д). У овом показатељу један број европских чланица блока има још озбиљније заостајање.

Од европских земаља НАТО-а 2023. године, према прелиминарним проценама самог блока, Пољска је највише повећала војну потрошњу – 1,64 пута (у односу на претходну годину у упоредивим ценама). Такође, забележена су значајна повећања (%): Румунија – 46; Мађарска – 33; Данска – 20; Чешка – 11 итд.

Према прелиминарним проценама, на крају 2023. „шок” Пољска је била на првом месту у Европи по релативном нивоу војних издатака (3,9%). Био је чак и испред традиционалног лидера Сједињених Држава, чија је цифра процењена на 3,49%. Иначе, Немачка, која је хронично заостајала, прошле године је „исправила“. Премијер Олаф Шолц обећао је да ће испунити стандард војне потрошње 2024. Али, према подацима које је у фебруару објавила агенција ДПА, Берлин је прошле године први пут потрошио 73,41 милијарду долара на војне потребе, што је износило 2,01 одсто БДП-а. Овај неочекивани приход је делимично био последица смањења немачког БДП-а од 0,3% прошле године.

Још не постоји потпуна слика глобалне војне потрошње у 2023. Истовремено, генерални секретар НАТО-а је већ изјавио да је по резултатима прошле године војна потрошња блока порасла за 11%. Генерални секретар НАТО-а је то назвао „растом без преседана“. Блумберг је 13. фебруара, позивајући се на ИИСС, известио да је током десетогодишњег периода (2014-2023) војна потрошња земаља НАТО-а порасла за 32%. Поређење ове две бројке (11% и 32%) доводи до закључка да је прошле године дошло до снажног „убрзања” раста војних издатака.

У Бриселу је 15. фебруара одржан састанак министара одбране НАТО-а. Нешто од онога о чему је било речи на састанку завршило је у медијима. Конкретно, неки детаљи НАТО планова за блиску будућност. Конкретно, лидери НАТО очекују да ће 18 од 31 чланице блока повећати своје издатке за одбрану на 2% БДП-а 2024. године, чиме ће укупна издвајања европских земаља и Канаде достићи 380 милијарди долара.

Делимично, руководству НАТО блока у спровођењу војно-економске мобилизације у Европи помаже Доналд Трамп, који је ушао у председничку трку 2024. године. Док су се министри одбране састајали у Бриселу, бивши амерички председник је преко свог помоћника Кита Келога упутио оштро упозорење европским чланицама блока који заостају. Овај последњи је рекао да ће Трамп, када поново дође у Белу кућу, одбити војну помоћ оним земљама које немају времена да дају минималан (односно два одсто) допринос јачању НАТО-а.

Једном речју, пред нашим очима се врти НАТО замајац трке у наоружању.  И Русија то мора узети у обзир.

Валентин Катасонов/ФСК.РУ

Бонус видео