Србија у значајном ризику од илегалних финансијских активности

Србија у значајном ризику од илегалних финансијских активности.

Србија се суочава са значајним ризицима од илегалних финансијских активности које произилазе из организованог криминала, корупције или утаје пореза. Организоване криминалне групе у њој се активно баве шверцом и дистрибуцијом дроге, а Србија превасходно служи као транзитна земља за хероин, канабис и кокаин, пише у извештају који је објавила Глобална иницијатива за борбу против транснационалног криминала (ГИ-ТОЦ).

Према Глобалном индексу организованог криминала за 2023. годину, Србија је снажно погођена организованим криминалом и има највећи „скор“ криминалитета међу земљама Западног Балкана (6,22 од 10).

Србија је по томе на високом 40 месту од 193 земље света, и на трећем месту од 44 земље Европе, подсећа ГИ-ТОЦ.

Са скором „7“ када се ради о финансијском криминалу, што је 1,02 поена изнад глобалног просека, Србија је посебно погођена финансијским криминалом, а посебно када су у питању недозвољени финансијски токови.

Индекси који се односе на трговину дрогом у Србији за 2023. су такође били изузетно високи, 7 за трговину хероином, што је вредно пажње јер је трговина дрогом главни предикатни злочин повезан са илегалним финансијским токовима.

Педикатна или претходна кривична дела су кривична дела којима се стиче приход који касније постаје предмет прања новца, финансирања тероризма или ширења оружја за масовно уништење.

Уобичајени предикатни злочини укључују корупцију, пореске прекршаје, неовлашћену производњу и промет дрога, као и трговину и кријумчарење људи.

Значај везе између трговине дрогом и илегалних финансијских токова се може видети и из недавних хапшења и заједничке операције српске полиције и Европола, која је резултирала запленом преко 2,7 милиона евра.

Једна од потешкоћа са којом се земља суочава је то што у Србији не постоји званична дефиниција недозвољених финансијских токова у српском законодавству и политикама, што представља изазов у ​​борби против незаконитог трансфера новца преко државних граница.

Нове криминалне методе

Иако националне власти показују добро разумевање ризика повезаних са прањем новца, чини се да недостаје спремност да се позабаве најозбиљнијим недостацима. Пример је сектор некретнина, који је препознат као сектор под високим ризиком од прања новца, оцењује се у извештају.

Нове криминалне методе укључују значајна улагања у некретнине у Београду од стране појединаца из земаља високог ризика.

У периоду 2018-2019 када је Србија укључена на сиву листу Групе за финансијску акцију (ФАТФ), нерезиденти из земаља високог ризика ( на пример Уједињени Арапски Емирати и постсовјетске земље) оснивали су компаније у Србији са минималним капиталом и били укључени у сумњиве трансакције.

Национална процена ризика за 2021. годину идентификује сектор некретнина у Србији као посебно ризичан, са криминалцима који имовину високе вредности користе за прање новца. Али, иако су ризици од прања новца и финансирања тероризма добро познати, нека питања остају нерешена, као што је чињеница да се значајан проценат трансакција некретнинама обавља у готовини.

У првих шест месеци 2023. године, на пример, готовинска плац́ања су чинила 80 одсто трансакција некретнинама без банкарског кредита, док је само 7 одсто од укупне вредности непокретности од 3,3 милијарде евра финансирано кроз кредите.

У извештају се подсећа и да је 2023. спроведена велика операција за откривање превара у вези са криптовалутама, што је резултирало са 15 хапшења и запленом преко милион америчких долара.

„Раније, медији су објавили да је организована криминална група претворила готовину у криптовалуте, што је истакло потребу да се надлежни органи прилагоде новим криминалним трендовима“, пише у извештају.

Неадекватне евиденције, недостатак пријава на нивоу службеника

У извештају се указује и на неадекватно вођење евиденција о прању новца од стране агенција Владе што резултира подацима који нису упоредиви, па је наглашена потреба за већом доследношћу у пријављивању и праћењу финансијског криминала.

Такође, већина пресуда за прање новца у Србији укључује споразуме о признању кривице, што указује на недостатке у кривичној политици, а постоје и слабости када се ради о капацитетима државних органа, недовољно је паралелних и проактивних финансијских истрага, а резултати у одузимању имовинске користи стечене кривичним делом су скромни.

Такође постоји недостатак благовременог пријављивања сумњивих трансакција на нивоу службеника (нпр. благајници банака у филијалама), што наглашава потребу за даљом циљаном обуком.

У националној процени ризика за 2021. годину се примећује висок ниво толеранције на ризик у неким секторима, као што су адвокатске фирме, које понекад делују као фасилитатори криминалних активности. Иако ове адвокатске фирме имају обавезу извештавања, број сумњивих трансакција које идентификују остаје релативно низак у одређеним областима, пише у извештају ГИ-ТОЦ-а.

Такође су од суштинског значаја ефикасне санкције и надзор субјеката који извештавају.

Нова економија

Бонус видео