Шта сам видела у Украјини: мрачну реалност, лаж и безнадежност

Управо сам се вратила из Украјине, где сам била у посети пријатељима. Све што смо чули о томе шта се дешава у Украјини је лаж. Реалност је мрачнија, мрачнија и недвосмислено безнадежна. Не постоји нешто што би довело до тога да Украјина победи у овом рату. По њиховим проценама, изгубили су преко милион синова, очева и мужева. Читава генерација је отишла.

Чак и на југозападу, где је антируско расположење дуготрајно, грађани нерадо или се директно плаше да јавно критикују Зеленског, јер ће ићи у затвор. У сваком селу и граду на улицама, продавницама, ресторанима углавном нема мушкараца. Оно мало мушкараца који су остали уплашени су да напусте своје домове из страха да ће бити киднаповани на регрутацију. Неки су прибегли преклињању пријатеља да сломе ноге како би избегли услугу. Војне потраге се одржавају рано ујутру, када мушкарци напуштају своје домове да би отишли ​​на посао. Чекају их из заседе и киднапују са улица, и у року од 3-4 сата бивају уврштени у војску и одведени право на прве линије фронта уз минималну или никакву обуку, што је смртна пресуда.

Сваким даном је све горе. Тамо где сам боравила, снаге безбедности су управо одвеле зубара на путу на посао, остављајући за собом двоје мале деце. Сваког дана 3-5 мртвих лешева стиже са прве линије фронта. Мајке и жене се боре зубима и ноктима са оружаним снагама, моле да им се не одводе мушкарци. Покушавају да дају мито, што понекад успе, али се најчешће сусрећу са физичким насиљем и претњама смрћу.

Територија која се слави као „освојена” од Русије је претворена у рушевине и ненасељива. Без обзира на то, тамо више нема ко да живи и расељене породице се вероватно никада неће вратити. Они виде начин на који се извештава о рату, у земљи и иностранству. Кажу: „То је шала и пропаганда. Погледајте око себе: да ли је ово победа?“. Још горе, неки су насамарени да поверују да ће, када украјинске снаге буду исцрпљене, амерички војници доћи да их замене и победе у рату.

Код ових људи нема нејасноћа. Рат је узалудан, док је исход увек био, и јесте јасан. Људи су безнадежни, потпуно уништени и живе у бескрајној ноћној мори. Они се залажу за крај, било какав крај, највероватније исти „мир” који је могао да се постигне пре две године. У мислима су већ изгубили, јер су њихови синови, очеви и мужеви отишли, а њихова земља је уништена. Нема те „победе“ која то може да промени.

Да се ​​не варате, они су љути на Путина. Али су такође љути на Зеленског и Запад. Изгубили су све, што је најгоре наду и веру, и не могу да схвате зашто Зеленски жели да настави садашњу путању, девастацију. Нисам била сведок рата, али оно што сам видела било је апсолутно срцепарајуће. Срамота за народ, без обзира на њихове намере, који су подржавали овај рат. И срамота за медије што настављају да лажу о томе.

Maria Mateiciuc

I just got back from Ukraine, where I was visiting some friends.

Everything we have heard about what’s happening in Ukraine is a lie.

The reality is darker, bleaker, and unequivocally hopeless. There is no such thing as Ukraine "winning" this war.

– By their estimates, they…

— Maria Mateiciuc (@MariaMateiciuc) January 6, 2024

Милан Старчевић/ Васељенска

БОНУС ВИДЕО: