Жена којој је Ратко Младић тражио да му буде правни саветник: Непоколебљива Смиља Аврамов
Смиља Аврамов, синтагма која у српској историји одзвања као ехо храбрости, неустрашивости и несаломивог духа у потрази за истином. Њена прича не само да сведочи о непоколебљивој борби против заборава, већ и о великој цени коју је платила због својих уверења и идеала. Смиљин живот је био испреплетен са историјским турбуленцијама 20. века, али је у исто време био и лична сага о изазовима, губицима и, изнад свега, непоколебљивој посвећености истини.
Рођена 15. фебруара 1918. године у Пакрацу, била је жена чији је живот био дубоко укорењен у трагичној историји свог народа и која је до последњег дана свог живота борила да свет сазна истину о страдањима и неправдама. Њен пут образовања започео је завршетком гимназије на Сушаку 1936. године, али је њену породицу заувек обележила трагедија Другог светског рата када су усташе убиле једанаест чланова њене породице у логору Јасеновац.
Смиљин живот и каријера били су посвећени праву и правди. Завршила је Правни факултет у Загребу 1947. године, а свој докторат правних наука стекла је на Правном факултету у Београду 1950. године. Њена професионална каријера била је импресивна; радила је у Јавном тужилаштву у Новом Саду и Београду, да би затим на Правном факултету у Београду прошла пут од асистента до шефа катедре за међународно право и међународне односе.
Била визионар и активиста на глобалном нивоу. Студирала је и усавршавала се на престижним универзитетима попут Харварда и Колумбије, а била је и председник Свјетског удружења за међународно право. Њено деловање није било ограничено само на академске кругове; била је активно укључена у многе организације, укључујући Свјетску конфедерацију за мир и разоружање и борбу против нуклеарног наоружања.
Њена посвећеност истини и правди често су је доводиле у опасност. Због књига које је писала и истине коју је говорила, живот јој је често био у опасности, једном приликом јој је стан запаљен у покушају да јој се ускрати глас. Али, Смиља није одустајала. Њена одлучност да говори истину у лице неправди учинила ју је синонимом за храброст и истрајност у 20. веку. Иронично, највећи отпор њеном раду долазио је од оних који су се наводно залагали за демократију, али који нису могли да поднесу огледало историјске истине које је она подизала.
Иронично, највећи отпор и мржњу према њој испољавали су они који су се номинално залагали за демократију и слободу говора. Својим критичким ставовима и непоколебљивом вољом да изнесе истину, Смиља је разоткрила лицемерје и дволичност такозваних бораца за демократију, који су, када се суоче са неугодним истинама, често постајали најжешћи противници слободе изражавања.
Живот Смиље Аврамов је прича о неуморној борби против заборава и лажи, о интегритету у лицу неправде, и о снази једне жене која је, упркос свим изазовима, успела да остави неизбрисив траг у борби за истину и правду. Њено наслеђе наставља да инспирише нове генерације бораца за правду широм света.
Веровао јој је и Ратко Младић
У мају 2011. године, када је Ратко Младић изразио жељу да му Смиља Аврамов буде правни саветник, то је било још једно сведочанство о њеном угледу као истакнуте правнице и борца за правду. Иако је овај моменат изазвао различите реакције у јавности, он је истакао њену чврстину у ставу и посвећеност праву.
100 година правде
Професорка је дочекала свој стоти рођендан као призната и поштована личност, не само у Србији већ и далеко изван њених граница. Њен век дуг живот обележили су значајни доприноси научној и академској заједници, а посебно правном факултету, где је оставила неизбрисив траг као предавач и ментор. Стоти рођендан је прослављен управо на том правном факултету, у кругу колега, ученика и поштовалаца њеног рада, што је био одраз дубоког поштовања и признања које је заузимала у академској и широј заједници.
Смиља Аврамов је преминула 2018. године, остављајући за собом богато наслеђе идеја и дела која ће наставити да инспиришу будуће генерације правника, историчара и свих оних који теже правди. Њена смрт означила је крај ере, али њене борбе, учења и доприноси остају живи у делима која је написала, у сећањима оних који су је познавали и у континуираном трагању за истином које је увек промовисала. Одлазак Смиље Аврамов из овог света био је повод да се још једном подсетимо на значај устајања против неправде и на значај њене неуморне борбе за историјску истину и праведност, чинећи је вечним симболом храбрости и интегритета.
Теодора Николић / Васељенска
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.