Ратни дневник капетана Владимира Јаковљевића: ДНЕВНИК ЈЕДНОГ РАТНИКА

Пред нама је БЕЛЕЖНИК, ратни дневник капетана Владимира Јаковљевића вођен сваки дан у току четири године Првог светског рата. Јединствена појава – дневник вођен сваки дан, укратко – био ту и ту, радио то и то, напади, повлачење, биваци, логори, команде… И ништа више.

Свака борба у две-три реченице. Погинуо тај и тај, рањен тај и тај. Име, презиме, одакле је. Добио плату толику и толику, пола шаље кући, жени и деци. То никад не заборавља. Никад. Он је, ипак домаћин, Србин, у рат је пошао као на какав обавезан и плаћен посао. Ради тежак, много одговоран посао – брани кућу и имање од разних освајача, пљачкашких царевина… У много битака бива као на каквим мобама, на вршају, у градњи куће сиромаху… Труди се, даје све од себе у свакој борби. Нигде не истиче своју муку, страх, већа му је брига за своју војску. Није лако сваку смрт преживети, људи су то, деца, мајчини синови. И тако све до његовог рањавања и одласка на течење, до одласка из рата…

Овај ратни дневник капетана Владимира Јаковљевића је један литерарни новум, нешто необично, свеже, лично, интересантно као књига, као књижевност. Овако ће се, можда у будућности писати књиге. Име јунака, датум, прича у два реда. И тачка. Тако Владимир – кратко, јасно, прецизно, без мудровања, само чињеница до чињенице. А фикција, шта ће нам фикција, измишљотина, лаж. Генерали, адмирали, маршали и други, њима слични и врло обич- ни, нишчи, после својих ратова, које су водили за славу и моралне дивиденде, пишу мемоаре, у којима описују све изгубљене битке као добијене, перу своју биографију лужином званом сујета, измишљају, домишљају, зову мртве за сведоке, траже себе тамо где никад нису били, траже се у сазвежђима која не постоје.

Овај дневник Владимира Јаковљевића приредио је за штампу пуковник Слободан М. Живановић, стручно, војнички, са свим потребним инструментаријем, обавио велики стручни посао, који дневнику овог врсног капетана даје нову димензију, додатно значење, нову сврху.

Извод из рецензије

Никола Девура, књижевник

Рукопис представља оригиналан документ

Рукопис представља оригиналан докуменат, архивски изор првога реда користан за нова сазнања о Србији, српском народу и његовој војсци у Првом светском рату. Овај конкретни извор чини збир записаних, свакодневних, доминантних догађаја у јединици најнижег тактичког нивоа. Командир чете их, после свих мука и недаћа у једном дану записује. Тиме је оставио трајан, за памћење и наук, писани траг о рату и страхотама које он – као друштвена појава, наноси свима, не само војнику.

О операцијама српске војске у рату 1914. и 1915. године написане су бројне монографије, студије и стручне расправе. За потребе овога, насловљеног рада, да би текст Ратног дневника Владимира Јаковљевића „сместили“ у време (токове) великих операција српских стратегијских састава (армија), као што су то биле: Битка на Церу (12. до 24. августа 1914); Битка на Дрини (8. септембар – половина новембра 1914); наступање 1. српске армије у Срему ( од 6. до 14. септембра); офанзива Ужичке војске у југоисточну Босну (прве борбе од краја августа, а трају до 25. октобра 1914); и Колубарска битка (две фазе – од 16. новембра до 16. децембра), учинићу само груби осврт на стотине и хиљаде објављених радова, а то је да се сви они, од реконструкције и дескрипције до научних анализа, углавном баве обрадом тема у којима се мало или никако, изузев ретких примера, не обраћа пажња на јединице нижег, тактичког састава.

Е, баш због тога, Ратни дневник командира пешадијске чете, најниже тактичке јединице у XI пуку, односно у Шумадијској дивизији има посебну, историографску вредност.

Јер командир у своју „ Бележницу“ уноси готово све битне догађаје кроз које, или у којима учествује његова чета. Тако у 168 дана Дневника из 1914. записује да је мобилизација (почела 13. односно 28. јула) извршена лако и брзо; а да је његова чета у саставу 4. батаљона XI пешадијског пука.

Капетан бележи податке о, због непрекидних борби, ‘губицима, али и о потресним злочинима које над Србима чине аустроугарски војници.

У предаху, а мало их је, пише о јунаштву својих сабoраца, али и о појави страха па чак и панике, о чему записује да су и пушчаном ватром морали да зауставе осипање људства.

На крају Ратног дневника унео је драгоцени садржај за сваког историчара, а то је Списак војника I чете, 4. батаљона, Шумадијске дивизије II пози- ва. Чета је имала 309 људи, од чега 258 редова, 1 официра, 7 наредника, 10 поднаредника, 25 каплара, 5 коморџија и 3 значара.

Садржај Ратног дневника обогаћен је са уводом две рецензије, бројним фотографијама, фотокопијом оригиналног списка, списком коришћене литературе и биографијом приређивача овог вредног и корисног документа насталог у ратном времену, (половина јула 1914. до 18. јуна 1917. године), односно за 1096 дана.

Ратни дневник Владимира Јаковљевића представља историјски извор првога реда. Садржи врло вредне податке битне за изучавање историје Србије и српског народа у прве две године рата, али и занимљиве детаље о повлачењу и животу у Бизерти односно у Солуну (Зејтинлик).  

Извод из рецензије

Проф. др Милоје Пршић

Цена књиге је 1,000.00 динара. Број за поруџбину: 0642954219, Слободан Живановић