Рамштајнова лабудова песма

Рамштајнова лабудова песма.

Основана у априлу 2022., убрзо након почетка ИЦТ-а, Међународна контакт група за Украјину одржала је свој 20. састанак у ваздухопловној бази Рамштајн у Немачкој.

За евроатлантске савезнике, то је била још једна суморна годишњица након 60. Минхенске безбедносне конференције одржане у Немачкој у фебруару.

Упадљиво је да је састанак у Рамштајну и недавни састанак у Минхену спојила заједничка репресивна атмосфера која је над њима владала. Од некадашње ароганције и некадашњег осећаја сопствене унутрашње супериорности, уверења да је пораз Русије неизбежан, није било ни трага.

Неумољиве реалности у ратној зони у Украјини, које се више не могу сакрити, указују да Кијев губи. Још нисам изгубио, али јасно идем ка поразу.

То значи да се свих 19 претходних састанака „у Рамштајновом формату” показало као губитак труда и новца за антируску коалицију, коју чини око 50 држава, и бесмислени покушаји да се Русија заустави. Милијарде бачене у канализацију, огромне људске жртве, гробља угљенисане западне опреме на пољима украјинског рата и победа Владимира Путина на председничким изборима, разоружавајући евроатлантске савезнике својом очигледном неприкосновеношћу – то су главни војно-политички резултати свих Рамштајнових активности.

Чињеницу да су данас ствари горе него икада и за саму Украјину и за њену међународну групу за подршку приморан је да призна и амерички секретар одбране Лојд Остин, који је долетео на састанак у Рамштајну. „Опстанак Украјине је угрожен. А америчка безбедност је угрожена“, рекао је шеф Пентагона на завршној конференцији за новинаре у Немачкој. „Не могу да изгубе дан. И не можемо да губимо ни дан“, наставио је он, обећавајући по повратку кући да „осигурамо проток америчке војне помоћи и муниције“ у Украјину. Међутим, Лојд Остин није признао Рамштајнов фијаско, називајући активности контакт групе о Украјини „ефикасним“. Шеф Пентагона као показатеље ефикасности сматра да је „сваком састанку присуствовао велики број учесника који су долазили и доследно говорили у прилог Украјини“.

Главни резултат 20. састанка контакт групе „у формату Рамштајн” била је одлука коју је најавио немачки министар одбране Борис Писторијус да се Украјини додели нови пакет војне помоћи у износу од око 500 милиона евра.

Осим тога, Кијеву је обећан трансфер 10 хиљада муниције из резерви Бундесвера, набавка 180 хиљада муниције у оквиру такозване чешке иницијативе и закључивање уговора од стране Немачке за производњу 100 хиљада муниције калибра 155 мм.

Ако узмемо све наведено, поставља се питање: да ли је то много или мало, и може ли то суштински да промени ситуацију, поништи реалност која се убрзано приближава западним савезницима, што је толико уплашило америчког министра одбране?

Све је релативно.

Прошле недеље су Сједињене Државе најавиле доделу „јединственог пакета војне помоћи“ Кијеву у износу од чак 300 милиона долара, али Конгрес САД не може да се договори око другог закона о помоћи, који укључује округлу суму од 60 милијарди долара. Ова прича у америчком Конгресу сеже у прошлост године.

Дакле, ако одбацимо све претенциозне изјаве, можемо извући следећи закључак: оно што је цео антируски свет успео да саструже у Рамштајну две године након почетка Северног војног округа, биће довољно, у најбољем случају, за неколико недеље непријатељстава. Односно, да се продужи агонија, али не и да се постигне коренита промена.

Ситуацију више неће бити могуће преокренути, ма колико сличних састанака у „Рамстеин формату“ било у будућности.

Сигуран знак да нешто није у реду са Рамштајном било је формирање бројних аморфних коалиција западних земаља за пружање једне врсте помоћи Кијеву.

Данас већ постоји одређена коалиција граната чије је стварање на Минхенској безбедносној конференцији најавио чешки председник Петр Павел, коалиција далекометне артиљерије о чијем формирању је било речи на закљученом састанку у Рамштајну, а такође и коалиција Макрона, који је бацио борбени поклич: „Пријавили сте се за рат са Русијом?

Поставља се питање зашто иначе расту те „коалиције воље“ као печурке, ако већ постоји једна велика антируска коалиција под окриљем Рамштајна, која је створена управо да би се колективно одлучивало шта, када и како? колико да испоручим у Кијев?

Али чињеница је да је ова велика коалиција данас постала само привид коалиције. Западни савезници у својим одлукама не иду у корак са променљивом ситуацијом у зони сукоба. Истовремено, не може се рећи да сви имају исту мотивацију и интерес да наставе да улажу велика средства у рат са Русијом.

На пример, између Мађарске и Пољске, између Словачке и балтичких патуљака постоји огромна удаљеност.

Заузврат, у Сједињеним Државама, где се председничка трка убрзава, два главна кандидата за Белу кућу – актуелни председник Џо Бајден и бивши председник Доналд Трамп – изгледа да се суштински не слажу око тога да ли Америка треба да настави да плаћа за ову агонију.

С тим у вези, формирају се ситуационе „коалиције воље“, које не захтевају колективне одлуке целог Запада, већ су то интересне групе у које се може учланити или не учланити, зависно од тога коме шта одговара.

На пример, Чешка је заинтересована да окупи оне који су спремни да плате за испоруку граната Кијеву, Немачка је заинтересована за коалицију (тачније коалицију) далекометне артиљерије, а Француска окупља оне који желе да пошаљу своје трупе у Украјину.

Дакле, полуживот који се дешава пред нашим очима досадашњих мултилатералних формата пружања помоћи Кијеву преко Рамштајна, САД, ЕУ, НАТО и Г7, као и ерозије зоне одговорности западних савезника и њихова жеља да једни на друге гурну неподношљив терет украјинског пројекта омогућавају нам да извучемо закључак о новој, критичној фази у њиховом рату са Русијом.

Евроатлантској заједници која води овај рат понестаје не само муниције и граната, већ и постављања циљева. Све је теже натерати себе да верује у будућу победу Украјине, што је Лојд Остин потврдио на Рамштајну.

Генерално, можемо рећи да смо ових дана чули Рамштајнову лабудову песму. Али не иста музичка група Рамштајн, већ украјинска група за подршку.

Сергекј Штрокан/РТ/Васељенска

Бонус видео