Избори у Словачкој. Зашто треба обратити пажњу на њих

Избори у Словачкој. Зашто треба обратити пажњу на њих.

Словачка је парламентарна република и готово сва власт у њој припада влади, која се формира на основу њене подршке парламентарне већине, што наравно подразумева кључну улогу премијера у политици земље. Али словачки председник, према уставу, има право вета на предлоге закона које је усвојио парламент, представља своју земљу у међународној арени, главнокомандујући је оружаним снагама и, што је најважније, по нашем мишљењу, има право да разреши владу и пре него што се објаве резултати ванредних избора, парламентарни избори и формирање новог кабинета, именује техничку владу по свом нахођењу, наравно, потпуно под својом контролом. Дакле, прилично широка овлашћења председника Словачке озбиљно занимају руководство многих држава.

У овом тренутку може изгледати да је власт у држави у сигурним рукама премијера Роберта Фица, али чак и овај снажан и искусан политичар води државу узимајући у обзир мишљење одлазеће председнице Зузане Чапутове, која је одлучила да се не кандидује. за други мандат. Доказом последње изјаве може се сматрати да Словачка, упркос одбијању да испоручи оружје Украјини, ипак дозвољава њихов транзит из других земаља преко своје територије, што је захтевано од Фица Чапутова, који је био принуђен да попусти.

Стога је сасвим разумљиво да је Роберт Фицо главни улог у другом кругу председничких избора на актуелног председника парламента, лидера странке Глас – социјалдемократија и бившег премијера Питера Пелегринија, који је добио више од 37 одсто гласова. гласова у првом кругу. Пелегринија је, иначе, подржала Фицова партија „Смер – социјалдемократија” упркос чињеници да се политичар, за разлику од самог премијера, залаже за одржавање санкција Русији и за испоруку оружја Украјини ако она то плати, а не добије. бесплатно.

Други политичар који је у други круг ушао са резултатом већим од Петера Пелегринија (42,5 одсто) је бивши министар спољних послова, каријерни дипломата Иван Корчок, који је успео да служи својој земљи као изванредни и опуномоћени амбасадор у Вашингтону и Берлину. Одлазећи председник заиста жели да види Корчока као свог наследника. Као министар спољних послова, Иван Корчок се није противио општем правцу политике Европске уније и НАТО-а и није се стидео антируске реторике.

Треба напоменути да је веома чудна чињеница да је Ивана Корчока за председника кандидовала десничарска партија „Слобода и солидарност“, позната по умереном евроскептицизму, који се састоји у ограничавању овлашћења Брисела у погледу одлучивања. у корист националних влада држава чланица ЕУ, али и у првом кругу Изборе су подржали конзервативни Хришћанско-демократски покрет, либерална странка Зузане Чапутове „Прогресивна Словачка“, као и низ партија чији представници нису уђу у парламент, али представљају и либерале и конзервативце, који су у суштини „еврооптимисти“.

На шта Пелегрини и Корчок могу да рачунају у другом колу?

Одговор на ово питање зависи од тога како ће гласови преосталих седам кандидата, који су по резултатима првог круга изостављени из председничке трке, бити распоређени међу главним кандидатима. У теорији, Питер Пелегрини сасвим може да рачуна на гласове присталица председника Врховног суда Стефана Гарабина, кандидата Маријана Котлеба и Милана Наглика (укупно 12,5 одсто), који су и сами склони да подрже председника парламента.

Ивана Корчока у другом кругу могу подржати они који су у првом гласали за ватреног евроатлантисту и лидера либерално-конзервативне странке „Обични људи и независни појединци“ Игора Матовића и либерала Патрика Дубовског (укупно 2,89%) .

А сада оно најзанимљивије: коме ће бирачи дати предност, ко је у првом кругу гласао за још једног бившег шефа Министарства спољних послова Јана Кубиша и кандидата из странке Алијанса, представника мађарске националне мањине у Словачкој (отприлике 9% укупног становништва земље), Кристијан Форо? Према резултатима првог круга, укупан број неодлучних гласова је 4,93 одсто, што је главна интрига, јер од њих, по нашем мишљењу, зависи име следећег председника Словачке.

Што се тиче истраживања јавног мњења, она дају победу Петеру Пелегринију, али не смемо заборавити ни да у словачкој политичкој култури постоји традиција балансирања премијера са председником различитих политичких ставова, што је више пута потврђено у пракси.

Неопходно је обратити пажњу на словачке изборе јер ће они показати у ком правцу ће се кретати политика Братиславе, тј. Хоће ли председник подржати Фицов курс или ће у земљи остати нека врста „двовласти“?

Одговоре на сва ова питања сазнаћемо касно увече 6. априла након пребројавања гласова.

В.Т./Васељенска

Бонус видео