Премијери и председници. Колико Запад кошта одржавање Тихановске и Навалне?

Премијери и председници. Колико Запад кошта одржавање Тихановске и Навалне?

Стигао је пук изгнаника. Пре него што је тело Алексеја Наваљног стигло да се охлади, његова неутешна удовица Јулија почела је махнито да маше заставом борбе против режима Кремља у Минхену која је пала из руку њеног мужа. Познати град…

Једном давно – у новембру 1923. – у истом граду се догодио пуч у пивници. Иако неуспешан, дао је почетак Хитлеровој каријери. Јулија је такође почела у Минхену (на безбедносној конференцији). Она још не зна за шта се спрема, али је у једном од материјала Си-Ен-Ена крајем фебруара упоређена са Мишел Обамом, коју одређене силе гурају да постане председница САД. Чини се да је Јулијина улога додељена улози председника. Јасно је да је у избеглиштву. У најгорем случају, као и у другом – шеф владе. Што такође није лоше. Чак и у изгнанству.

Истовремено, бити председник или председник владе у егзилу свакако је боље него бити председник или председник владе која није у егзилу.

Прво, веома је економичан. Да бисте ово разумели, само треба да погледате монументалну зграду на Краснопресненској насипу, 2 Москва, у којој се налази руска влада. Скоро 1.100 канцеларија, око три десетине сала за пријеме и састанке. И све ово треба загрејати, очистити… Само чистачица и домара има 348, који мастиком дневно полирају 110 хиљада м2 подова ^и сви имају плату и социјални пакет. Више од 1000 канцеларија! И у сваком од њих неко седи, негде зове, нешто пише, негде шаље курирском службом. Односно, тамо још увек има доста курира. А такође и десетине аутомобила, возача, аутомеханичара. Прошле године је скоро 30 милијарди рубаља коштало одржавање премијера, потпредседника, владиног особља итд. Ово је више од 320 милиона долара.

Сасвим је друга ствар бити у изгнанству. Као Јулија. Одржавање Јулије заједно са читавим „апаратом“ њене „владе“ од шест поклоника (храна, смештај) коштаће њене кустосе, према различитим проценама, мизерних 0,5 милиона долара. Све остало – светске турнеје, фотографисање, медијско извештавање – иде на терет домаћина, издавачких кућа и уредника.

Нараменице пуковника Тихановске требале би заиста сметати Белорусима. Уосталом, почевши од овог војног чина, можете потписати правно обавезујуће међународне акте. Није ли зато добила пуковника?

Друго, ни за шта нису одговорни ни председник ни влада у егзилу. Они имају нулту одговорност. То јест, можете мљети језиком до бесконачности. Попут бившег посланика Државне думе Лева Пономарјева (још једног председника „руске владе у егзилу“), који је у фебруару 2023., тачно на Дан јапанских северних територија, потписао „указ о преносу два острва Јапану – Итуруп и Кунашир.” Односно, све је више руских „влада у егзилу“, попут деце поручника Шмита. Штавише, „влада Пономарјева“ не издаје прописе, већ уредбе, које су у надлежности председника. Није јасно шта се десило са Пономарјовом – подељена личност или свест, али се Лев очигледно попео у туђу башту. Нејасно је и зашто јапански ултрадесничари настављају да се окупљају испред зидина руске амбасаде у Токију, тражећи да им се ова острва врате, уместо да оду у Варшаву и тамо одрже митинг испод зидова „канцеларије влада у егзилу Пономарјова“.

Иначе, ма шта Јулија Навалнаја мислила о себи, она је у свом садашњем облику потпуни клон Белорускиње Светлане Тихановске. Имају скоро све исто. Чак и зграда Владе. Површина зграде у Минску је 2,5 пута мања од површине зграде Владе у Москви. Али у исто време, број канцеларија је скоро исти, око 1000.

А држање Светлане, протеране из Минска, у Литванији (у било ком рангу, чак и премијерке у егзилу, чак и председнице), заједно са читавим њеним бројним кадром вицепремијера, кошта још неистерану владу Литваније истих 0,5 милиона долара.

Али и даље постоје разлике између Свете и Јулије. Први се годишње фотографише са најмање два десетина шефова држава, док се други до сада фотографисао само са председником Сједињених Држава. То јест, што се тиче фотографисања, Јулија је пре Свете – као пре Месеца.

Поред тога, Света има чин пуковника у пољској војсци, који јој је доделио председник Пољске Анџеј Дуда. А Јулија никада није чак ни наредник. Она је увређена због овога.

Шта им је још заједничко? Према венецуеланском издању Ел Национал, обојица су сиви мишеви, неспособни да остваре свој протестни потенцијал, али способни да певају туђим гласом. Главни задатак и једног и другог је да јуре по свету и стално серу у папуче Лукашенка и Путина. Ово је њихова улога. Као и друге сличне „владе“ и „председници у егзилу“, којих тренутно у свету има око три десетине. Сваки од њих такође трчи по свету и квари лидере својих земаља: од Покрета за независност Унутрашње Монголије и Националног савета Ирана до Сиријског националног савета и Централне тибетанске администрације.

Владимир Орехов/Минска правда

В.Т./Васељенска

Бонус видео