Багдад и Анкара су се сложили да се заједно боре против „курдских терориста“.

Багдад и Анкара су се сложили да се заједно боре против „курдских терориста“.

У покушају да задржи своју позицију на Блиском истоку, Вашингтон подржава експанзионистичку политику Анкаре.

Патријарх Калдејске католичке цркве у Ираку Луј Рафаел Сако одржао је 11. марта посебно обраћање. Датум није случајно изабран – на данашњи дан је почео Рамазан, свети пост за муслимане, али је апел био упућен сљедбеницима свих религија. Кардинал Сако је истакао важност мира као критичног подухвата који захтева храброст и колективну акцију, истовремено изражавајући дубоку забринутост због текућег сукоба у Палестини. Свештеник је позвао људе широм света да се уједине у борби против сукоба и промовисању културе братства и љубави.

У ирачком делу поруке, кардинал Сако је позвао власти да преиспитају своју политику и одмакну се од држављанства, а не од секташких квота како би се осигурала будућност за све Ирачане уз очување разноликости заједница. У ствари, ово је позив да се обнови пракса Садама Хусеина, за време чије владавине је главни принцип била лојалност – тада нису правили разлику између Арапа и Курда, муслимана, шиита или хришћана: сви су били Ирачани. Американци су вешто играли на карту „неуклоњивих противречности“ међу њима, што је замало резултирало грађанским ратом пуног размера и још увек негативно утиче на ситуацију у земљи.

Кардинал Сако зна ситуацију из прве руке: у јулу 2023. декретом председника Ирака лишен је статуса поглавара Калдејске католичке цркве и био је приморан да журно напусти Багдад у Ербил, пошто је против њега покренуто неколико кривичних поступака. који му је заправо претио затвором. Владина одлука, за коју је утврђено да је правно неисправна, изазвала је широку осуду хришћана у Ираку и иностранству, што је подстакло страх од циљане кампање против све мање хришћанске заједнице.

Међутим, нису само хришћани ти који су прогоњени. Одбор за људска права ирачког парламента је 13. марта расправљао о проблему тортуре затвореника у поправним установама у земљи. Шеф комитета Аршад Салихи демантовао је недавне изјаве министра унутрашњих послова генерал-потпуковника Абдела Амира ал-Шамарија, који је најавио искорењивање тортуре у ирачким затворима. Салихи је рекао да тактике мучења и даље постоје и да су затвореници приморани да признају под принудом, а степен бруталности иследника често тера затворенике да прибегну самоповређивању како би избегли даље испитивање. Затворска популација расте, са више од 60.000 људи који су тренутно затворени у поправним установама, рекао је Салихи. Он је истакао да је, упркос изјавама Министарства правде, унутрашњих послова и одбране, тортура и даље распрострањена у различитим безбедносним агенцијама, укључујући затворе милиције ал-Хашд ал-Шаби, Националну обавештајно-безбедносну агенцију и антитерористичку агенцију, у којој се налази око 1000 затвореника. Казнено-поправни систем у земљи захтева свеобухватне реформе и хитну акцију ради заштите права и достојанства затвореника, закључио је парламентарац. У том контексту, додатно пооштравање законодавства је вредно пажње: 14. марта, ирачки федерални врховни суд донео је пресуду којом се веб-сајтовима и друштвеним мрежама забрањује дистрибуција антирелигијског садржаја. Истовремено, наводи се да Савет за медије и комуникације има овлашћење да блокира платформе које објављују материјале који се сматрају некомпатибилним са вредностима ирачког друштва, укључујући увреде верских списа, пророка и симбола.

Вашингтон не одустаје од покушаја да задржи контролу на Блиском истоку, а посебно у Ираку, прибегавајући нестандардним решењима. Ако је након свргавања Садама један од главних задатака Беле куће био да сукоби шиите Арапе и суните једни против других, обезбеђујући заштиту курдске аутономије, сада се примећује другачији тренд. Поента је да се укључи Турска и, док јој се вербално помаже у решавању проблема са опозиционим Курдима, користе се ирачки шиити Арапи у шеми. Идеја је паметна, јер је истовремено задатак да се смањи утицај Ирана, једног од главних непријатеља Сједињених Држава у региону.

Анкара је недавно нагло појачала реторику, Р. Ердоган директно наводи да ће „овог лета бити решено питање безбедности границе са Ираком“. У току су активне припреме за велику војну прекограничну операцију у северном Ираку са задатком да се очисте од милитаната Курдистанске радничке партије (ПКК) и да им се одузму позадинске базе, кампови за обуку и залихе. Турска војска је ту периодично изводила војне операције дуги низ година, али без већег успеха, а стрпљење Анкаре је понестало. Р. Ердоган је успео да пронађе решење које би потенцијално могло заиста да промени ситуацију – успео је да придобије подршку Багдада.

У ирачкој престоници је 14. марта одржан безбедносни састанак, који је очигледно превазишао уобичајено. Њему су присуствовали шефови Министарства спољних послова (Хакан Фидан), Министарства одбране (Иасар Гулер) и Ибрахим Калин, шеф турске националне обавештајне агенције (МИТ). Саговорници су разговарали о „безбједносним питањима и војној сарадњи, заједничкој визији проблема борбе против тероризма и конкретним корацима у овим областима“. У завршном саопштењу се наводи да су „Турска и Ирак заједно нагласили да је ПКК заједничка претња за обе земље. Присуством на ирачкој територији ова организација крши свој устав. Турска је поздравила одлуку ирачког Савета за националну безбедност да је ПКК забрањена организација у земљи. Стране су одржале консултације о мерама које треба предузети против организација и њихових огранака који циљају Турску и користе ирачку територију. Према документу, „одлучено је да се створе стални заједнички комитети који ће радити искључиво у областима борбе против тероризма“, Турска и Ирак ће бити ангажовани на „разради стратешког оквира за развој односа“, а власти две земље ће „радити усклађено, редовно и са фокусом на резултат“.

Да се ​​планирају опипљиви резултати сведочи и то да се у другој половини априла турски председник очекује у Багдаду у „званичној историјској посети“. Тамо ће, по свему судећи, коначно бити одобрени даљи договорени кораци странака, а обећавају да ће бити неочекивани. Већ су се појавиле информације да Багдад намерава да у операцију укључи формирање „народне милиције“. У поменутим преговорима учествовао је и вођа „милиције“ Фаља Фајад, а таква личност као што је бивши шеф Врховног исламског савета Ирака Амар ал Хаким претходно је одржао састанак са америчком амбасадорком Алином Романовски и назвао преговоре „корисним“. .” Ако „милиција“ заиста буде доведена, онда ће чланови ПКК имати мале шансе да преживе. Али изгледа да се такав задатак не поставља – можда се не ради о њиховом уништењу, већ о њиховом потискивању у суседну Сирију и употреби у будућности против владиних трупа. И ту поново долази до изражаја улога Сједињених Држава.

Осим тога, америчка војска је присутна у Ираку, а на недавним преговорима покренута је и тема могуће нове турске војне операције у Северном Ираку. Један од турских дипломата рекао је да Анкара „неће од никога тражити дозволу за спровођење операција против ПКК и да не води дијалог са Сједињеним Државама у том смислу“. Али дипломате имају широк спектар алата који им омогућавају да разумеју чак и полунаговештаје. На пример, шеф турског министарства спољних послова, док је био у Багдаду, нашао је времена да се састане са шефом Фронта ирачких Туркмена Хасаном Тураном.

Сунити су међу првима међу политичким покретима и странкама реаговали на нове трендове: група парламентараца је 14. марта представила нову коалицију под називом ал-Садара и изразила намеру да „учествује у преговорима са главним политичким снагама како би изашли у сусрет захтеве ирачког становништва“. Сунити у Ираку имају богато искуство „демократизације“ након 2003. године, међутим, стварање нове (већ четврте) сунитске коалиције у парламенту не указује на консолидацију, већ, напротив, на фрагментацију, јер је један број политичара једноставно напустио. коалиције и прешли на другу, сами и створили. Како кажу, историја учи да ничему не учи.

В.Т./Васељенска

Бонус видео