1. март 1992: Дан који је променио судбину Сарајева и Босне и Херцеговине

1

На почетку деведесетих година прошлог века, Југославија је била у процесу дубоких политичких и друштвених промена које су кулминирале референдумом за независност у Босни и Херцеговини, одржаним 29. фебруара и 1. марта 1992. године. Овај период обележен је растућим националним тензијама међу главним етничким групама у земљи. Трагични догађај који се догодио 1. марта у Сарајеву, када је нападнута српска свадбена поворка, незванично је означио почетак рата у Босни и Херцеговини.

Референдум о независности

Референдум за независност Босне и Херцеговине одиграо је кључну улогу у процесу распада Југославије. Инициран у жељи да се одговори на распадајуће политичке структуре и ескалацију националистичких осећања, референдум је поставио питање о будућем статусу Босне и Херцеговине. Бошњачко и хрватско становништво гласало је за независност, док је српска заједница углавном бојкотовала гласање, сматрајући референдум нелегитимним. Ова дубока подељеност довела је до појачања етничких тензија, стварајући плодно тло за будуће сукобе.

Крвава свадба у Сарајеву

На последњи дан референдума, 1. марта 1992. године, догодио се трагичан догађај који је шокирао јавност и додатно заоштрио међуетничке односе. Српска свадбена поворка, која је пролазила кроз стари део Сарајева, Башчаршију, нападнута је, резултирајући смрћу Николе Гардовића, оца младожење, и рањавањем православног свештеника. Овај напад не само да је изазвао талас емоционалних и националистичких реакција већ је и означио почетак отвореног насиља међу етничким групама у Босни и Херцеговини.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Инцидент који се догодио током свадбене поворке у Сарајеву, у комбинацији са резултатима референдума, функционисао је као катализатор за даљу ескалацију сукоба у Босни и Херцеговини. Овај период обележава почетак комплексног и крвавог рата који ће трајати неколико година и оставити дубоке и трајне последице на друштво и земљу.

Прочитајте још:  Александар Вучић: Плашим се да ће доћи до већег сукоба у Украјини, биће стотине хиљада мртвих. Ако НИС не буде изузет из пакета санкција ЕУ, тражимо нова решења

Након напада на свадбену поворку, Рамиз Делалић, идентификован као припадник једне од националистичких група, награђен је постављањем за комаданта бригаде. Ово награђивање је сматрано потврдом подстицања националне мржње и насиља. Такав чин је додатно продубио јаз између етничких заједница и појачао осећај неправде и беспомоћности међу Србима у Сарајеву.

Прогон Срба из Сарајева

Током рата у Босни и Херцеговини, значајан број Срба је протеран из Сарајева, делимично као резултат систематског етничког чишћења и војних операција. Ови догађаји су оставили дубоке ране у српској заједници и допринели стварању осећаја трајне изолованости и отуђености.

Иако је рат завршен, тензије међу етничким групама у Сарајеву и шире у Босни и Херцеговини остају високе, чак и деценијама након сукоба. Срби који су напустили Сарајево током рата често су се суочавали са бројним изазовима у покушајима да се врате на своја огњишта или да пронађу правду али узалуд, за Србе нема правде. Бар не још увек.

Милутин Недељковић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО:

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

1 утисак на “1. март 1992: Дан који је променио судбину Сарајева и Босне и Херцеговине

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *