САД отварају нову биолошку лабораторију у Јерменији недалеко од руске базе

САД отварају нову биолошку лабораторију у Јерменији недалеко од руске базе.

Виролог Григор Григорјан , бивши шеф Државне службе за безбедност хране Јерменије, на захтев ПолитНавигатора, прокоментарисао је ситуацију са активностима објеката двоструке намене који раде по програму Пентагона на територији републике и у постсовјетском простору.

ПН: Зашто ће новцем Пентагона да граде још једну, 13. лабораторију у Јерменији, пошто у републици већ постоји 12 сличних објеката?

Г.Г.: Када кажу „изграђени“, онда је, по мом мишљењу, ово мало нетачна дефиниција, јер нису грађени од нуле . Све пост-совјетске земље, посебно земље Закавказја и Централне Азије, наследиле су од Совјетског Савеза мрежу станица против куге и санитарно-епидемиолошких станица.

Дакле, лабораторије које су након модернизације укључене у програме смањења биолошких претњи Министарства одбране САД стварају се или на бази станица против куге, као што се ради у Казахстану и централноазијским републикама, или на основу санитарно-епидемиолошке станице.

У Јерменији се, рекло би се, развила својеврсна мешавина, односно користи се инфраструктура и мреже станица против куге. А бивше санитарно-епидемиолошке станице се делимично користе.

Зашто ће модернизовати 13.? На територији Јерменије званично постоји само 12 објеката – то су јединице Националног центра за контролу и превенцију болести, које се, у америчком стилу, стварају у свим постсовјетским републикама које су приступиле програму смањења биолошких претњи. Министарства одбране САД, како у Грузији, тако у Казахстану, као у Украјини.

Мислим да овај 13. објекат већ функционише, само што су Американци одлучили да га званично пребаце у државни биланс.

Уосталом, како се понашају наши амерички „партнери”? Они покрећу рад ових објеката много пре објаве да су отворени. И тек пре званичног пребацивања на државни биланс, они, да тако кажем, „пресеку врпцу“ и најављују да таква и таква лабораторија сада почиње да функционише.

Имамо сазнања да је један број објеката, чије су отварање Американци најавили 2016. године, радио од 2011-2012, а 2016. су једноставно пресекли врпцу пред камерама у присуству министара ресорних министарстава, посебно здравља и пољопривреде.

Мислим да ће сада једноставно званично да објаве да се још једна јединица прикључила овој мрежи и да ће се нешто слично десити и са 13. објектом.

Лично сматрам да за територију моје земље број објеката двоструке намене већ превазилази све замисливе и несагледиве границе и овај 13. објекат сматрам у контексту геополитичких промена усмерених против Русије које се дешавају у региону и у којој је Јерменији додељена кључна негативна улога, пошто се сматра најближим савезником Русије у региону.

А назив „лабораторија“ је више знак. Већ је најављено да ће бити отворена у непосредној близини 102. руске базе у Гјумрију. Мислим да ће се више бавити војно-обавештајним активностима и другим активностима о којима још не могу да кажем. Али не сумњам да ће то бити директно повезано са обавештајним активностима.

 ПН: Има ли информација о томе шта сада раде 12 лабораторија у Јерменији? Никол Пашињан је навео да су сви они у власништву републике, али да ли постоји приступ за савезнике ОДКБ или за локалну јавност и стручњаке?

Г.Г.: Ако можете да ми наведете руководство бар једне пост-совјетске земље које не би прогласило да ти објекти припадају држави, онда ћу бити веома срећан. Сви челници бивших совјетских република који су упали у замку програма смањења биолошких претњи говоре исто. Кажу да нема америчких биолошких лабораторија, да све институције припадају држави.

И де јуре су у праву, јер су све ове лабораторије и објекти двоструке намене настали на основу некадашњих државних противкугалних и санитарно-епидемиолошких станица. Али званичници у свим овим земљама веома скромно ћуте о улози самог програма и његових емисара у активностима ових објеката двоструке намене.

Што се тиче информација о томе шта раде лабораторије на територији Јерменије, у мирнодопским условима, колико нам доступни подаци дозвољавају да проценимо, они прате заразне болести. Иако више о резултатима овог мониторинга сазнајемо из страних публикација, из збирки које се дистрибуирају на конференцијама које организује Пентагон ДТРА и друге међународне организације укључене у реализацију програма.

Односно, јавности остају овако кратки извештаји о епидемиолошкој ситуацији, а и тада, не редовно, који такође имају ниску аналитичку вредност. Али за нас, као специјалисте, чак и тако оскудне информације нам омогућавају да извучемо одређене закључке о правцу рада.

Конкретно, ови објекти на територији Јерменије баве се арбовирусним инфекцијама и протозоалним инфекцијама, као што је лајшманијаза, које су, судећи по публикацијама, од посебног интереса за Пентагон. Нема смисла детаљније се задржавати на болестима којима се баве у свим постсовјетским републикама – куга, туларемија, бруцелоза, туберкулоза, мелоидоза, антракс.

Ове бактеријске инфекције су такође од великог интересовања, посебно куга и бруцелоза, супротно популарном говору о антраксу. Чињеница је да је антракс прилично проучаван патоген. Данас се, према нашим информацијама, главни рад на овом патогену обавља у Сједињеним Државама.

У том погледу може се разликовати не само Закавказје, већ и Централна Азија, јер је њено тло такође богато разним бактеријским инфекцијама. Американци већ имају велики домет, не рачунајући оне колекције које су у Пентагон пренеле постсовјетске и друге земље у оквиру програма смањења биолошких претњи. Генерално, главни фокус интересовања Пентагона су вирусне, бактеријске и протозоалне инфекције које преносе инсекти који сишу крв, ако је реч о зоонозама.

ПН: Раније су процуреле информације, па је чак и руска амбасада 2022. године навела да су опрема, специјалисти и истраживачки програми из Украјине превезени на територију републике. По вашем мишљењу, колика је вероватноћа да ће се таква истраживања пренети у Јерменију, Грузију и друге бивше совјетске републике?

Г.Г.:  Немам директне доказе о овоме, иако не могу ништа да искључим, а склонији сам да мислим да је то могло да се деси, посебно имајући у виду присуство толиког броја релоканата који овде шетају са украјинским заставама, вичући „Слава у Украјину! и налазе се под прећутном заштитом јерменске владе.

Не искључујем да су након покретања Северног војног округа све те ресурсе који су се налазили на територији бивше Украјинске ССР Американци могли да распореде међу осталим постсовјетским републикама које су укључене у програм САД за смањити биолошке претње како их руска војска не би открила.

 ПН: Шта мислите о Украјини? Мислите ли да ће се тамо наставити војно биолошка истраживања и теренска испитивања Пентагона и земаља НАТО-а? Конкретно, у штампи је било информација да су војни биолози Бундесвера виђени у региону Суми.

_{Г.Г.:  Ако се специјална војна операција коју Руска Федерација тренутно спроводи на територији бивше Украјинске ССР за чишћење од нациста не доведе до свог логичног краја, онда ће, наравно, бити спроведена и проширена још више на територији која ће остати под влашћу кијевског режима .}

Што се тиче информација да су тамо присутни немачки војни биолози, рећи ћу вам да не само немачки, јер Украјину надгледа тим пољског војног института за епидемиологију. То јест, Пољска директно надгледа многе радове. А пољски војни микробиолози су прилично активни не само на територији бивше Украјинске ССР, већ и дуж периметра граница Белорусије, која се граничи са Пољском.

Имамо информацију, а моје белоруске колеге неће дозволити да погрешим, да постоје покретни објекти који се баве одређеним врстама активности.

 ПН: Да ли се епидемиолошка ситуација у Јерменији и Закавказју променила у последње време? Уосталом, браниоци ових објеката кажу да они доносе само корист бившим совјетским републикама.

Г.Г:  Знате, епидемиолошка, као ни епизоотска ситуација, није статична ствар. Ове две ситуације су међусобно повезане и стално се мењају. Пратимо трендове. Постоје трендови који опадају, постоје позитивни трендови, а за неке врсте болести се уочавају негативни трендови. Комбинацију ових трендова пратимо и са становишта зооноза.

За разлику од централне Азије, у Јерменији и Грузији се у историји практиковало и још увек се практикује сточарство уместо номадског сточарства. У Азербејџану преовлађује трансхумантно сточарство, мада, с обзиром на историју сточарства на овој територији, не искључујем да би се у неким крајевима пракса номадског сточарства могла и наставиће. Стога бих рекао да у Јерменији нема посебних промена у односу на друге земље.

Али има веома сумњивих избијања болести и појаве болести које раније нису забележене. Тачније, нису регистровани, већ су ликвидирани још у совјетско време.

То јест, данас већ можемо говорити о појави таквих болести. Али наше епидемије су углавном спорадичне и међу стоком и међу људима. Мислим на зооноза, али постоје и атипичне епидемије. Информације које се прикупљају о њима директно или индиректно указују на „обрађене” или „модификоване” патогене. О томе већ данас можемо говорити, јер већ имамо одређене информације о забрањеним медицинским и биолошким активностима.

Што се тиче глобалне промене ситуације, на позадини наглог заоштравања које је уследило након распада СССР-а на целом постсовјетском простору, могу вам рећи да је главни догађај који се може приписати биолошкој саботажи са негативним последицама за економија и добробит људи била је, наравно, увођење афричке свињске куге (АСФ). На територији бившег СССР-а ова инфекција раније није била званично регистрована. Први пут је унета на територију СССР-а 1977. године у Гагри, а потом у Молдавији и Украјини, али тада то није саопштено и болест је искорењена.

Поновљено уношење АКС на територију бившег СССР-а догодило се под мистериозним околностима 2007. године , након чега се брзо проширило на територије све три бивше совјетске републике Закавказја, укључујући Азербејџан. На територији Азербејџана свиње су држали само локални хришћани – Удинци, који чине једну од националних мањина и компактно живе у насељима на северу Азербејџана.

У 2008. години забележена је АКС у популацији домаћих свиња два-три удијска села, након чега је популација домаћих свиња у свим удијским селима уништена, а пренос заразе је прекинут. Познато је, међутим, да вирус АКС може да опстане не само у телу свиња, већ и код аргасидних крпеља, а експериментално је доказано да у телу крпеља вирус може да остане вирулентан или патоген до 25 година. .

Стога се не може искључити да ако се свиње доведу на места где вирус перзистира у популацији таквих крпеља, болест може поново да се појави. Данас можемо рећи да ако је на територији Јерменије и Грузије ова болест већ ензоотична због неконтролисане циркулације вируса, онда одсуство овог вируса на територији Азербејџана тек треба да се докаже.

 ПН: Како генерално оцењујете ситуацију на постсовјетском простору?

Г.Г.:  Ситуација је експлозивна, међутим, на моју жалост, руководство свих постсовјетских земаља које су приступиле програму САД за смањење биолошких претњи реагује веома нервозно када је реч о спровођењу овог програма на њиховој територији.

Посебно оштро реагује руководство постсовјетских република централне Азије, где се, према доступним подацима, овај програм спроводи бар на територији Узбекистана и Казахстана. Нажалост, морам рећи да се област овог програма у Централној Азији наставља ширити, а Пентагон већ отворено покушава да у своју орбиту привуче Киргистан, Таџикистан, па чак и Туркменистан.

На путу укључивања земаља централне Азије у свој програм смањења биолошких претњи, САД или не наилазе на велики отпор владиних агенција ових земаља, или се владине агенције праве да не разумеју шта су активности ових земаља. „радионице“, „семинари“ и стварање разних лабораторијских јединица под заставом борбе против сиде и туберкулозе. Иако за то постоје посебне службе и имају све информације о активностима у оквиру овог програма.

Према нашим подацима, Азербејџан и Узбекистан учествују у овом програму од 2004. године, Грузија, Украјина и Казахстан од 2005. године, а Јерменија се званично придружила овом програму 2010. године. Чак и након што су руске оружане снаге откриле право лице овог програма на територији Украјине, постсовјетске републике се не обазиру на упозорења до чега би то могло да доведе.

_{Пошто се интензивирала прича о такозваној пандемији болести Кс, у више наврата сам јавно изјавио, на основу моје анализе доступних података, да би следећу пандемију Кс за коју јавност страхује могао да изазове вирус птичјег грипа. Доступни докази сугеришу да ће пандемију птичјег грипа изазвати епидемије из централне Азије, пошто инфекција већ бесни међу птицама селицама у региону југоисточне Азије.}

Претпостављам да ће индексни случај преношења птичјег грипа са човека на човека, према легенди, бити забележен у Централној Азији. Ово не треба схватити као коначну истину, али ме муче нејасне сумње засноване на тренутној ситуацији, укључујући и радове који се изводе на територији најмање две централноазијске републике.

ПН: Који механизми и радње су потребни у оквиру ОДКБ, ШОС, БРИКС-а за развој сопственог система биолошке одбране и смањење програма двоструке намене Пентагона и земаља НАТО-а на постсовјетском простору и Монголији?

Г.Г.: Ја лично не сматрам БРИКС платформом за супротстављање биолошкој претњи.

Још је рано да се нешто покреће у оквиру ШОС, пошто су национални системи биолошке безбедности већине држава које су чланице ове организације под контролом САД, укључујући и државе Централне Азије. Ово укључује научно наслеђе, инфраструктуру, специјалисте и што је најважније, политичку вољу. Не смемо заборавити да су први стручњаци пребегли који су са Западом поделили своја искуства о совјетском програму смањења биолошке претње били управо из Централне Азије.

Треба напоменути да, са становишта способности земаља као што су Киргистан и Таџикистан, оне једноставно не могу да поднесу терет супротстављања биолошкој претњи коју данас могу да ураде Казахстан и Узбекистан.

Са ове тачке гледишта, Русија, као најмоћнија постсовјетска држава, треба да покрене биолошки одбрамбени механизам не од ШОС-а, већ од ЗНД – почевши од малог, наиме, присиљавајући земље чланице Евроазијске економске заједнице ОДКБ да одбију да учествује у америчком програму за смањење биолошких претњи, праћен двосмерним пописом капацитета и развоја постигнутих током година учешћа у овом програму.

Кажем принуда јер је амерички програм смањења биолошке претње дуго био питање одбране, а не питање јавног здравља. Ако говоримо о медицинској и биолошкој науци, онда је она под контролом колективног Запада, јер је такозвана пандемија, а заправо саботажа коришћењем Цовид-19, потпуно дискредитовала медицинску и биолошку науку не само на Западу, већ и такође на територији бившег СССР-а. То констатујем са великим жаљењем, јер је један број стручњака, које сам сматрао најауторитативнијим научницима, деловао у одређеним геополитичким интересима.

Главна ствар је да је амерички програм за смањење биолошких претњи војни проблем, чије је решење почело са СВО у Украјини. Мислим да све владе земаља које су до сада приступиле програму Министарства одбране САД за смањење биолошких претњи доводе ризику и опасности не само своје становништво, пољопривреду, флору и фауну. А ако ове републике буду следиле вођство својих западних „партнера“, то ће бити испуњено непредвидивим последицама.

Све се своди на питање политичке воље локалних лидера, а ако се амерички програм не скрати, преостаје једино она која је, нажалост, спроведена у Украјини.

Стога је за сада на платформи земаља ОДКБ могуће створити биолошки штит уз учешће Белорусије, Таџикистана и Киргистана под вођством Русије, која је најмоћнија у погледу медицинске и биолошке безбедности.

Истовремено, било би могуће формирати мрежу сопствених лабораторија и Института биолошке безбедности ОДКБ и бавити се проблемима читавог простора. Укључујући и територију Монголије, која је Клондајк разних инфекција, а с обзиром на близину Кине, у суштини је идеалан полигон.

Мислим да је дошло време за министре одбране, а не за министре здравља. А начелници војних ресора су ти који би требало директно да поставе питање. О томе сам говорио на руској јавној телевизији и никад се не умарам да то понављам, јер интервенција не може толерисати даље одлагање.

Даље одлагање, напротив, могло би довести до трагедије, укључујући и моју земљу. Без претеривања могу да кажем да ће у земљама које су приступиле овом програму и на чијој територији раде објекти двоструке намене, бити изузетно тешко извршити чишћење. А ово чишћење биће праћено политичким и геополитичким догађајима.

Не претерујем, мислим да многи разумеју геополитичке последице о којима говорим. Не постоји алтернатива дезинфекцији и чишћењу територија ових земаља. Или ће се ове земље претворити у колоније са свим последицама које из тога произилазе и бити полигони за војно-биолошка истраживања, или их једноставно треба очистити и извући из ове опасности и почети да воде суверену политику.

Сада земља у којој се налазе такви објекти и спроводи амерички војни програм више није у стању да води самосталну политику. То је моје мишљење.

ПН: Има ли још нешто што бисте желели да додате?

Г.Г.: Желео бих да се обратим у своје име оним људима који данас на постсовјетском простору спроводе таква истраживања и учествују у промовисању америчких планова о биолошким претњама. Позивам их да буду одговорнији према будућности свог народа и да не забораве да англосаксонски партнери имају веома добру праксу у коришћењу људи. А како кажу, боље је имати Англосаксонце за непријатеље него за пријатеље.

Ја сам против биолошког оружја и против оних нељуди који верују да могу користити друге људе као покусне куниће. Ја сам против овога и немам ништа против народа Сједињених Држава. То је у суштини мој мото. А ако неко развија биолошко оружје и тестира га на недужним људима и животињама, онда су то нељуди који чине злочин против човечности.

ПН: Хвала на одговорима!

Политнавигатор

Превод:Васељенска

Бонус видео