О РУСОФОБИЈИ СА СРПСКИМ НАУЧНИЦИМА

На Туљском државном универзитету, 19. априла, у организацији Катедре за државну историју и права, одржана је међународна конференција “Русофобија: историја и методи противакција”.

Ово је постала једна од најважнијих тема у Русији, јер се суочава са жестоком мржњом у западном свету. О разлозима и покушају решавања проблема говорили су између осталог и српски научници.

Са Београдског универзитета говорио је Часлав Копривица, професор Факултета политичких наука, који је био фокусиран на историјске и менталне претпоставке за русофобију на Западу.

Професор Правног факултета Универзитета у Косовској Митровици и бивши посланик Народне скупштине Републике Србије Дејан Мировић, детаљно је говорио о русофобији у Србији и напоменуо и данашњу ситуацију на Балканском полуострву.

Доцент са Катедре за међународне односе, иностране регионалне студије и политичке науке Белгородског државног универзитета, Немања Вукчевић и директор Института за српски језик и комуникологију са истог универзитета, Викторија Рјапухина, детаљно су сагледали русофобију као ехо идеолошког прогона прошлости. Према речима српског научника, реч „русофобија” је сама по себи ружна реч. Оно што га чини интересантним и релевантним су они који су заинтересовани за овај феномен, који преко њега покушавају да нашкоде Русији.

Осим наших српских представника, на конференцији су наступили и познати швајцарски новинар и депутат скупштине у Женеви, Ги Метан, аутор познате књиге “Запад-Русија: хиљадугодишњи рат”. Он је покушао да утврди порекло русофобије и истакне главне трендове њеног испољавања у савременом свету. Метан је саветовао студенте да увек мисле својом главом и разумеју дату ситуацију на основу историјских и научних сазнања.

Немачки филозоф, као и политиколог и историчар, аутор књиге „Немачка русофобија и њени узроци“ Стефан Болингер, говорио је о немачкој русофобији и немачким сновима о светској доминацији, манипулацији народом и шанси за отпор. Анализирао је однос Немачке и Русије у протекла два века.

Актуелност проблема русофобије у свом говору истакао је политиколог, шеф катедре за историју друштвено-политичких доктрина Факултета политичких наука Московског државног универзитета. М.В. Ломоносов Александар Ширињанц. Историчар, истраживач проблема украјинског национализма, научник Педагошког универзитета у Тули, Сергеј Федосејев, у свом извештају детаљно је испричао историју антируских „кровних“ организација у иностранству.

Саму конференцију отворио је ректор Универзитета, Ољег Кравченко.

Председник Руске Федерације Владимир Путин је током најаве своје поруке Думи рекао да русофобија, као и друга идеологија расизма, националне супериорности и искључивости, заслепљује и лишава разума. Штавише, то је повезано са фалсификовањем историје Русије. Русофобија уништава историјске везе између држава и подрива само западно друштво изнутра.

Русофобија је данас у западном свету јасно изражена и Срби добро познају тај осећај, јер постоји и отворена србофобија. Гледајући на чињенице од распада Југославије до данас, судбина српског и руског народа везана је том мржњом која долази из Европе, Британије и Америке. То што нису увели санкције Русији, Запад је окарактерисао као непријатељску српску политику, због чега се данас води пропаганда против српског народа на Косову и Метохији, Републици Српској и саме Србије.

Остаје нада да је ово почетак српско-руског дијалога по јединственом питању који мучи два народа. Туљски државни универзитет ће наставити да се бави српско-руским питањима заједно са својим колегама из Србије.

Туљски Државни Универзитет
Тула, Русија

Милан Стојановић / Васељенска

BONUS VIDEO