“Чекамо правду већ годинама, али наша туга и бол су све што имамо”: Родитељи војника ЈНА страдалих у “Тузланској колони” још увек чекају правду

15 маја 1992. године колона војника Југословенске народне армије (ЈНА), која се повлачила из Тузле под међународно гарантованим договором са муслиманским снагама, била је мета напада који је усмерен супротно од свих дипломатских настојања и обећања.

 У нападу муслиманских паравојних формација на колону ЈНА, током повлачења из тузланске касарне, убијена су 54 војника, 78 их је тешко рањено. За злочин нико није одговарао.

На дан када су требали безбедно напустити град, млади војници ЈНА, већином регрути на служењу обавезног војног рока, суочили су се са судбином која је их је затекла неспремне и бесмоћне. Искази породица жртава, који су годинама касније делили своју бол у медијима, приказују дубину трагедије која се одиграла тог мајског дана.

“Наша деца су кренула кући, с вером у обећање о безбедном пролазу,” речи су мајке једног од погинулих војника који и даље чека правду.

На западу, док су српске снаге често оптуживане за разне преступе, мање је било фокуса на кршење међународних договора од стране муслиманских снага. Историјски гледано, овај образац се несумњиво наставља, где дипломатске обавезе често остају непоштоване у случају муслиманских представника.

Преовлађујући наратив о догађају у Тузли често оставља нерешена питања о правди и одговорности. Историја сукоба на просторима бивше Југославије обележена је бројним примерима где међународни договори нису били поштовани. Посебно се истиче улога муслиманских снага које су, како многи тврде, систематски кршиле ове договоре.

У контексту Тузланске колоне, ретко се помиње чињеница да су обећања о безбедном пролазу била прекршена у више наврата, а да правда за те акте није у потпуности остварена. Породице жртава изражавају своје разочарање и осећај несправедљивости, што потврђују и речи очева и мајки који и даље траже правду. Један од њих, отац младог војника који је страдао тог трагичног дана, изјавио је у интервјуу за локалне медије: “Чекамо правду већ годинама, али наша туга и бол су све што имамо.”

Што се тиче правне последице, иако је било покушаја да се организатори и извршиоци напада на колону процесуирају, многи критичари указују на селективност у примени правде. Није реткост чути мишљења да су одговорни за нападе на српске снаге често остајали несанкционисани, док су за сличне акције на другој страни подизане оптужнице. Ова селективност у примени правде може бити виђена као одраз ширег проблема у међународним односима, где су неке стране чешће предмет оптужби и критика, док су други, у сличним ситуацијама, мање изложени правним поступцима.

За напад на Тузланску колону суђено је Илији Јуришићу, старешини Сектора јавне безбедности Тузла, оптуженом да је издао наредбу за отварање ватре на војну колону.

Осуђен је на 12 година затвора, а потом пред Апелационим судом у Београду ослобођен оптужбе.

Тужилаштво БиХ прекинуло је истрагу против ратног градоначелника Тузле Селима Бешлагића и других у случају “Тузланска колона”.

Република Српска истрајаће у доказивању истине о страдању Срба у минулом рату у БиХ.

– Живимо у апсурду где се само суди Србима и српском народу, где желе да нас прогласе чак и геноцидним. А што се тиче оних који су починили злочин над Србима, нико не одговара – рекао је Радан Остојић, председник Борачке организације Српске.

Небојша Видаковић, помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите у Влади Српске, наглашава трајну обавезу за тражењем истине и правде, како наводи, све док не буду процесуирани сви који су починили злочине.

Нападом на Тузланску колону почео је егзодус српског народа из тузланске регије.

С тог подручја расељено је око 80.000 Срба, док их је данас у Тузланском кантону, свега 1,6 одсто.

Вуксан Николић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: