Годишњица референдума у Црној Гори: Посећање на резултате референдума по месним заједницама

0

Годишњица референдума у Црној Гори: Посећање на резултате референдума по месним заједницама.

На данашњи дан пре осамнаест година Црна Гора се на “референдуму” одвојила од Србије.

Бирачи су се опредељивали између опција “да” и “не”, при чему је слоган опције за независност гласио “За Црну Гору коју волимо”, а за останак у државној заједници са Србијом “Има нас више него довољно да кажемо не – Црна Гора није на продају”.

На референдум је изашло 419.236 од укупно 484.718 уписаних бирача, те је излазност била у равни од 86,5 одсто.

За независност Црне Горе гласало је 230.711 грађана, односно 55,5 одсто, чиме је та опција и побиједила. Наставак егзистирања у државној заједници са Србијом подржало је 184.954 бирача, а претворено у проценте – 44,5. У гласачким кутијама било је и 3.571 неважећих гласова.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

У 12 општина већина била за независност, у девет за заједницу

Када је у питању гласање по општинама – већина је за независност била у њих 12, а за заједничку државу у девет.

Прочитајте још:  Амфилохије: ЦПЦ је призната у читавом свијету! (ВИДЕО)
Што се тиче подршке независности, предњачиле су општине Рожаје (90,8 одсто), Улцињ (87,8), Цетиње (85,2), Плав (78,4) и Бар (63,1).

Са друге стране, највећа процентуална подршка заједничкој држави забележена је у Плужинама (75,4 одсто), Андријевици (71,2), Пљевљима (63,4), на Жабљаку (60,9) и у Херцег Новом (60,8).

Прочитајте још:  Шеховић отвара очи грађанима ЦГ: Циљ Београда испуњен, односи са Хрватском нарушени, ЕУ пут успорен!
Занимљиво је и како је на 28 гласачких места подршка једној од опција била стопостотна – на 27 је тако било у корист независности, а на једном су сви изашли бирачи подржали заједничку државу. Притом, у питању су била најразличитија биралишта – од оних са неколико десетина гласача, до гласачких места са више стотина њих.

Када су у питању биралишта на којима је регистрована стопостотна подршка независности, седам их је било на подручју данашње Општине Тузи (Диноша, Трабоин, Скораћ, Друме, Вуксанлекићи, Затријебач, Стјепово), пет у Бијелом Пољу (Негбратина, Годуша, Сипање, Зминац, Шиповице), по четири су била у Бару (Цкла, Арбнеш, Мурићи, Дабезићи) и Улцињу (Штодра, Горње Миде, Доње Миде, приватни објекат), три у плаву (Богајиће, Јара, Будојевице), а по два у Рожајама (Драченовац, Црнча) и на територији која данас припада Општини Петњица (Понор, Јоховица).

Једино биралиште у држави на којем је била стопостотна подршка у корист државној заједници било је у Дучићима у Кучима, у оквиру Главног града Подгорица.

Andrijevica
1 084
2 824
Bar
16 640
9 496
Berane
11 268
12 618
Bijelo Polje
19 405
15 437
Budva
5 908
5 180
Cetinje
11 536
1 818
Danilovgrad
5 671
4 887
Herceg Novi
7 741
12 284
Kolašin
2 852
3 903
Kotor
8 200
6 523
Mojkovac
3 016
3 849
Nikšić
26 387
23 837
Plav
7 016
1 874
Plužine
716
2 230
Pljevlja
9 115
16 009
Podgorica
60 626
52 345
Rožaje
13 835
1 314
Šavnik
906
1 197
Tivat
4 916
3 793
Ulcinj
12 256
1 592
Žabljak
1 188
1 884
На подручју Општине Колашин, сви су бирачи искористили право гласа у четири места.
У Мртвом Дубоком гласало је свих 33 бирача, од којих је 27 одабрало “не” а шесторо “да”, на Сретешкој Гори је гласало њих 20, при чему је однос био 17-3 у корист заједничке државе. У школи у месту Јасенова право гласа искористило је 37 бирача – 26 је гласало “не”, 10 “да”, а један листић је био неважећи, док је у месту Рашко гласало свих 22 уписаних – 12 “не” и 10 “да”.

У Косијерима код Цетиња право гласа искористило је свих 39 уписаних бирача – 38 је било за независност, а један глас припао је блоку за државну заједницу.

Стопостотно су на референдум изашли и мештани Подбожура код Никшића – њих 11 било је за заједницу, а шесторо за независност.

Прочитајте још:  Ко је све финансирао Саву Манојловића и "Крени-Промени": Рокфелер, Сорошев Фонд за отворено друштво,Social Impact Award, Фондација Конрад Аденауер
У месту Недајно код Плужина, гласало је свих 19 бирача – 13 за “не”, шесторо за да.

Стопроцентна излазност била је и на гласачком месту Пашино Поље код Жабљака – изашло је свих 27 бирача, 16 је гласало за независност, а 11 за заједничку државу.

Испод половине бирача само на једном гласачком месту

Када је у питању најслабија излазност, треба истаћи како је само на једном биралишту она износила испод 50 одсто. Реч је о Вусању код Гусиња, што је било и логично – јер, у питању је место из којег потичу бројни исељеници и дијаспора.

Тамо је изашло 48,2 одсто уписаних – односно 298 од 618 бирача. Њих 290 гласало је “да”, двоје “не”, уз шест неважећих листића.

‘Најмање’ и ‘највеће’ биралиште

Прочитајте још:  Патријарх Кирил: У Црној Гори и на Космету је СПЦ изложена нападима непријатељских снага
‘Најмање’ бирачко место тада се налазило у селу Околиште код Вилуса, у Општини Никшић. Тамо је право гласа имало 12 бирача, а искористило га је 10 њих. Осморо је гласало “да”, а двоје “не”.

То бирачко место више не постоји.

Два ‘највећа’ биралишта била су у Подгорици – на оба је право гласа имало по 999 пунолетних грађана.

У МЗ Загорич је гласало њих 878, од којих је 497 било за заједницу, а 381 за независност. Друго биралиште био је данашњи Ресурсни центар на Забјелу – право гласа искористило је 874 грађана,445 је гласало “не”, а 429 “да”.

Бонус видео

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *