Издаја и подршка: Како Резолуција о Сребреници мења савезништва Србије

Резултати гласања у СБУН
Јучерашње усвајање резолуције о Сребреници на Генералној скупштини Уједињених нација представља јасан пример притиска колективног Запада на Србију, како због Косова, тако и због односа са Русијом.
Резолуција, која оптужује српски народ за наводни геноцид, подржана је од стране 84 државе, што је знатно мање од половине чланица УН. Од укупно 194 земље, 68 је остало уздржано, односно нису желеле да српском народу ставе печат геноцидног, док је 19 земаља гласало против резолуције, јасно се супротстављајући западној политичкој игри.
Овај поступак западних сила представља срамоту и увреду за Србију, која се и даље бори за правду и истину о догађајима из прошлости. Највећи део света показао је да не жели да Србима стави жиг геноцида, али су притисци и политичке игре довеле до усвајања ове резолуције. Упркос томе што већина чланица УН није подржала овај документ, проста већина гласова „за“ и „против“ била је довољна за његово усвајање.
Посебно је болан чин Црне Горе, која је гласала „за“ резолуцију. У време наводног геноцида у Сребреници, Црна Гора је била део нашег народа. Данашње гласање показује до које мере је Црна Гора постала НАТО сателит и како је процес украјинизације довео до промене њиховог идентитета. Политиколог Александар Павић оцењује да је овај чин Црне Горе ушао у историју српске издаје и бешчашћа, а њихово гласање представља јасан пример како је ова земља постала западна колонија.
Нажалост, ни Румунија није остала уз Србију, иако никада нисмо имали конфликте са овом државом. Гласање Румуније је изненађење и показује до које мере је и ова земља постала подложна западним притисцима. Слично је и са Северном Македонијом, Словенијом и Албанијом, које су такође гласале за резолуцију.
Супротно очекивањима, Мађарска је остала пријатељ Србије, гласавши против резолуције и тиме показала да је, упркос западним притисцима, спремна да подржи истину. Мађарско пријатељство је веома важно, иако многи сумњају у праве мотиве њихове подршке. Ипак, у овом случају, Мађарска је показала храброст и интегритет.
Белорусија је поново доказала да је прави пријатељ Србије. У тешким тренуцима, Белорусија је била једна од земаља које су гласале против резолуције, показујући тиме своју чврсту подршку српском народу. Ово је још један доказ да Србија треба да се окрене земљама које су уз њу у оваквим ситуацијама.
Аналитичари сматрају да би Србија требало да преиспита своју политику евроинтеграција и да се окрене ка земљама које су показале подршку у тешким тренуцима. Уместо да се ослања на Запад који је спреман да искористи сваку прилику да притисне Србију, требало би да се ослони на праве пријатеље и партнера који ће поштовати њену историју и суверенитет.
Јучерашње гласање у Генералној скупштини УН је јасан сигнал Србији да је време да преиспита своје спољнополитичке приоритете и да се окрене ка онима који су спремни да стоје уз њу упркос свим притисцима.
Софија Марић / Васељенска
