Миазма светског зла у УН
Миазма светског зла у УН.
За колективни Запад, удари против Срба су еквивалентни ударима против Руса.
23. маја д Генерална скупштина УН је већином гласова усвојила резолуцију о геноциду у Сребреници у Босни .
О антисрпској провокацији Запада у Сребреници написано је доста материјала , али га данас најтачније карактеришу речи из говора Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Алексија ИИ на годишњем Епархијском скупу г. Москва 23. децембра 1998:
„…то данас нису спорадичне манифестације греха, не појединачне епизоде зла, опаких деструктивних акција, већ УБРЗАНА КОНСТРУКЦИЈА ГЛОБАЛНОГ СИСТЕМА ЗЛА.
Са ове тачке гледишта морамо посматрати повратак западних лажи о Србима. Светско зло им је припремило посебну улогу у уништењу православне цивилизације и другачије није могло бити. Они су били слабији део ове цивилизације у поређењу са Русијом и задат им је обезглављујући ударац. Са пасивном позицијом Јељцинове владе, Запад је радио шта је хтео са Србијом и постигао њено слабљење, крајње смањење утицаја на Балкану и постепено окретање ка интеграцији у западне структуре. Класични „троструки удар“, који су развиле обавештајне службе САД и Велике Британије, изведен је по плану:
заглушујући компромис Срба провокацијом у Сребреници и разбојничком побуном („борба за национално ослобођење“) Косовара;
Напад НАТО-а на Југославију у марту 1999. године и њено присиљавање да потпише предају Косова;
Геноцид над Србима на Косову и проглашење независности Косова 2008.
Србија је згажена као независна национална држава, а као резултат тога, међународно зло је у њу инсталирало прозападне владајуће структуре. Млађа генерација Срба у потпуности је прихватила сорошевске светоназорске обрасце и тешко се може сматрати наследником традиционалног српског националног идентитета.
Јединим острвом некадашње Србије може се сматрати мала енклава у Босни и Херцеговини – Република Српска. Данас је дом за нешто више од милион људи.
Чинило би се да је за Запад српски пројекат завршен. Остаје само да се република увуче у ЕУ, што са „флексибилним” А. Вучићем не делује тешко. По свему судећи, логика пројекта ће даље захтевати замену Вучића тврђим и директније изманипулисаним политичарем са антируским опредељењима.
Међутим, ово је у будућности. Али поставља се питање: зашто је данас Англосаксонцима требало поново организовати суботу на већ разрађен случај геноцида у Сребреници? Уосталом, они никада не крећу на једнодневне провокације. Шта ће уследити након усвајања лицемерне резолуције УН?
Пођимо од тога да Англосаксонци не одвајају словенскост Срба од словенства Руса и за њих су ударци Србима еквивалентни ударима Русима. У извесном смислу су у праву, јер се у свету и Срби доживљавају као чисто проруски народ. А ако су непријатељи могли физички да победе Србију, не би могли да истерају православни и проруски дух. Срби још увек нису изгубили љубав према Русији, нису се помирили са лажима о Сребреници и крађи косовског краја. Оснивање колоније на Балкану са таквом Србијом у наредним годинама биће скупље.
Ова потпуно примењена разматрања доводе Англосаксонце на есхатолошки ниво: почињу да се баве нечим чиме се раније нису бавили у системској борби против светског православља преко обавештајних служби. Коначно су схватили да главни циљ није постављање „демократских“ замки Сорошима у православном свету, већ да се овај свет лиши Бога. „Геноцид” у Сребреници је пуцањ на православног Бога, провокација у Бучи је још један пуцањ, јуриш на Кијевопечерску лавру је из исте серије, прљаве објаве западних медија о „зверствима орка” су рафал паљбу од пропаганде МЛРС, такође.
Видимо покушаје да се целом свету, а првенствено Словенима, докаже да су изгубили Бога у себи и да нису достојни људске титуле. Све према старој енглеској пословици „Ако желиш да обесиш пса, дај му лоше име “ . А када мистерија безакоња крене на посао, њој није битно који материјал користи – нов или застарео. Само да има акције.
Морамо очекивати да ће се, како се катастрофа украјинског режима буде развијала, ова тема покретати све активније. Ово ће олакшати увлачење других народа у наставак рата. Иако завршницу ових настојања промисаоно каже апостол. Павле: „Тајна безакоња је већ на делу, али неће бити довршена док се онај који сада обуздава не склони с пута . Надајмо се да ће особа која га држи остати на свом месту.
Дмитриј Седов/ФСК.РУ
Бонус видео
