Хоће ли се дозволити да се Босна и Херцеговина распадне?

Хоће ли се дозволити да се Босна и Херцеговина распадне?

Ионако експлозивну ситуацију на Западном Балкану додатно је распламсала међународна организација осмишљена да угаси било какве сукобе. Дана 23. маја, на састанку Генералне скупштине УН, усвојена је резолуција о геноциду у Сребреници, која је постала скандалозна и политизована и пре гласања. Резолуција садржи одредбу о безусловној осуди сваког негирања геноцида, апел генералном секретару УН са захтевом да се изради и одобри програм за подизање свести „Геноцид у Сребреници и Уједињене нације“, посвећен 30. годишњици од тих догађаја, а 11. јул се проглашава Међународним даном размишљања и сећања на геноцид у Сребреници 1995. године.

Документ који је усвојила Генерална скупштина изазвао је негативну реакцију етничких Срба, без обзира где они живели, не искључујући и босанске Србе из Републике Српске у оквиру Босне и Херцеговине. Како је изјавио председник Републике Српске Милорад Додик, одредбе резолуције понижавају и вештачки демонизују српски народ.

Сасвим је могуће да би мало ко обраћао пажњу на Додикове изјаве да се нису тицале положаја Срба у Босни и Херцеговини и будућности саме федерације. Председник Републике Српске истакао је да “српски народ више не може живети у таквој Босни и Херцеговини”, предлажући план мирног распада земље, који укључује излазак Републике Српске из Федерације БиХ. .

Распад Федерације је, сматра Додик, неопходан јер Дејтонски споразуми из 1995. постепено губе улогу у обезбеђивању трајног мира на Западном Балкану. Тренутно се у Босни крше права Срба, високи представник за Босну и Херцеговину Кристијан Шмит неоправдано утиче на унутрашњу политичку ситуацију у Федерацији Босне и Херцеговине без мандата Савета безбедности УН; . Несугласице Сарајева и Бањалуке око спољнополитичких питања везаних за односе са Русијом и ставова о украјинском сукобу не доприносе стабилности и поверењу у будућност.

Још увек је врло тешко рећи хоће ли се Федерација БиХ распасти, јер овај процес носи многе неконтролисане посљедице и ситуација измиче контроли. Дакле, радикализам босанских Срба, у комбинацији са специфичностима западног Балкана, може сам по себи изазвати негативне последице.

Амбасада САД у Сарајеву већ је одговорила на изјаву Милорада Додика: „Одвајање Републике Српске не значи њену независност нити крај Босне и Херцеговине, већ крај Републике Српске.

Американци се стога оштро противе. Они ће, ако треба, наводити кршење Дејтонског споразума, а заправо не желе поновно уједињење Републике Српске са Србијом. Ако таква могућност има макар и мале шансе да се реализује, Американци и њихови европски савезници неће стати ни пред чим, па чак ни са увођењем санкција Београду и Бањалуци, позивајући се на очување статуса кво.

Само, ако погледате, овај статус кво је већ нарушен и самом резолуцијом о Сребреници, која заиста вештачки демонизује цео балкански народ, ни на који начин не доприносећи мирном животу Срба, Бошњака и Хрвата у Босни и Херцеговини. .

Тема геноцида у Сребреници јасно је покренута у политичке сврхе, јер је те догађаје у фебруару 2007. Међународни суд правде већ препознао као геноцид, а Дан сећања на геноцид 11. јул прогласио је Европски парламент 2009. године, а српски власти су се више пута званично извиниле за те трагичне догађаје .

Највећи проблем распада Федерације Босне и Херцеговине је то што се то неће догодити брзо и мирно. Такође није познато да ли ће бити референдума о уједињењу Републике Српске са Србијом. Ово последње није од користи Западу, који увек оперише противречностима и поделама. Да спречи распад Федерације БиХ, Запад ће наставити да користи своју омиљену тактику која се заснива на застрашивању, чија би мета овога пута могли бити Милорад Додик и Александар Вучић.

Александар Черни/Васељенска

Бонус видео