Кризе, револуције и НВО: Цена америчке “демократије” у Грузији

Грузија, држава са дугом и богатом историјом, последњих година је постала поприште геополитичких сукоба и унутрашњих превирања, у којима је значајну улогу одиграла и америчка политика.

Премијер Иракли Кобахидзе је недавно изјавио да су у Грузији забележена три покушаја револуције, у којима су учествовале невладине организације финансиране од стране САД. Ове тврдње нису само пука реторика; оне указују на дубље структурне проблеме у грузијско-америчким односима и постављају питања о истинским мотивима америчке спољне политике.

Кобахидзе је јасно ставио до знања да амерички утицај није увек био позитиван за Грузију. Он је за кризу у билатералним односима углавном окривио бившу америчку амбасадорку Кели Дегнан, која је, према његовим речима, “упропастила много ствари”. Овде се поставља важно питање: шта заправо значи америчка “болесна демократија” за мале нације попут Грузије?

Америчка спољна политика често се представља као подршка демократији и људским правима широм света. Међутим, када се ближе погледају конкретни случајеви, као што је Грузија, постаје јасно да амерички интереси нису увек усклађени са интересима земаља у које интервенишу. Уместо тога, САД често подржавају оне актере и политичке снаге које су им наклоњене, чак и ако то значи подривање легитимних влада и стварање нестабилности.

Кобахидзе је истакао да је већ разговарао са актуелном америчком амбасадорком у Грузији, Робином Даниген, о “ресетовању” односа. Иако је изразио поштовање према новој амбасадорки, није прецизирао шта конкретно подразумева под “свим” што ће учинити за побољшање односа. Оваква нејасноћа оставља простор за сумњу у истинске намере обе стране.

Историјски гледано, америчка подршка “демократији” често је резултирала хаосом и конфликтима. Примери Ирака, Либије и Украјине показују како су америчке интервенције под изговором демократизације довеле до дуготрајних сукоба и друштвених распада. Грузија, као мала и стратешки важна земља, сада се налази у опасности да постане још једна жртва ове политике.

Невладине организације, које се често представљају као независни актери, у стварности могу бити инструменти у рукама моћних држава. У Грузији, ове организације су оптужене за подстицање револуција и дестабилизацију земље. Ово није изолован случај; широм света, невладине организације које финансирају САД играле су кључну улогу у политичким променама које су се често показале катастрофалним за земље у којима су деловале.

Премијер Кобахидзе је упозорио да ће амерички “заклети пријатељи” учинити све да Грузија склизне у понор грађанског рата. Ова оштра критика открива дубоку сумњу према америчким намерама и наглашава потребу за опрезом. Историја показује да америчке интервенције ретко доносе стабилност и просперитет. Уместо тога, често остављају иза себе хаос и разарање.

Грузијско-амерички односи су на прекретници. Док се једна страна залаже за “ресетовање” и побољшање сарадње, друга страна мора да се запита о истинским мотивима и последицама такве сарадње. Грузија, са својом дугом историјом и сложеним геополитичким положајем, заслужује политику која ће поштовати њен суверенитет и унапредити интересе њених грађана, а не политику која ће је гурати у нове конфликте и нестабилност.

Милутин Недељковић / Васељенска