Република Српска поново обећава отцепљење од Босне и Херцеговине… кад-тад

Република Српска поново обећава отцепљење од Босне и Херцеговине… кад-тад.

Председник Републике Српске у оквиру Босне и Херцеговине (БиХ) Милорад Додик на маргинама Санкт Петербуршког међународног економског форума (СПИЕФ) не само да се састао са руским председником Владимиром Путином, већ је обећао да ће одржати референдум о отцепљењу његове републике из БиХ. Истина, у неизвесној будућности, примећује дописник ПолитНавигатора.

Босна и Херцеговина је врло специфичан државни ентитет, који је настао на бази истоимене републике бивше Југославије тек у децембру 1995. године након потписивања Дејтонског мировног споразума, чији је један од гаранта Русија.

Пре тога, од априла 1992. године, на територији ове југословенске републике трајао је крвави грађански рат, који су започели локални муслимански Бошњаци уз подршку Запада, пре свега САД. Покушали су да створе моноетничку муслиманску државу у БиХ, у којој би православни Срби и католици Хрвати били потиснути у улогу грађана другог реда.

Босански Хрвати су на то заправо пристали и постали савезници Бошњака у борби против тамошњих Срба, ослањајући се на отворену подршку суседне Хрватске. Али Србија се у то време односила према својим саплеменицима у Босни и Херцеговини на исти начин као што се Русија односила према ДНР/ЛНР 2014-2022.

Дејтонски споразуми су омогућили да се у БиХ закључи тај веома лош мир који је бољи од доброг рата. Њихов саставни део је Устав Босне и Херцеговине, који ју је прогласио државом три народа (Срба, Хрвата и Муслимана Бошњака), коју чине два ентитета: Република Српска и Федерација БиХ, која се често назива муслиманско-хрватска.

Сваки од ентитета има свој парламент, владу и председника, а на централном нивоу у БиХ постоје само парламент и влада, а улогу својеврсног „колективног председника” има Председништво, у чијем саставу су представници три државотворна народа. Изнад свега тога је лик високог представника (ХР), којег морају именовати државе гаранти Дејтонског споразума и одобрити га Савет безбедности УН.

Вреди напоменути да актуелни потпредседник, њемачки политичар Кристијан Шмит, није прошао процедуру одобрења у Савету безбедности УН, а његова овлашћења не признају Република Српска, Кина и Русија . То изазива сталне оптужбе са Запада на рачун Москве – кажу да намерно дестабилизује ситуацију у БиХ и подстиче сецесионистичка осећања међу локалним Србима. Међутим, Додикови редовни одласци у Русију и састанци са Путином више личе на троловање ЕУ и САД.

Узмимо, на пример, актуелни СПИЕФ. Тамо се Милорад Додик састао са начелником Руских железница Олегом Белозеровим.

„Постигнут је договор о сарадњи и размени информација за реализацију конкретних инфраструктурних пројеката“, наводи се у саопштењу Руских железница.

Али раније су Додик и руска влада одржали сличне састанке са руководством Гаспрома и чак потписали конкретне споразуме – о наставку гасовода Балкански ток до РС, о изградњи тамо гасних термоелектрана итд. Али нико није ни покушао да проведе већину ових планова, а остали су блокирани на нивоу централних власти БиХ.

Стога не чуди што изјаве Милорада Додика о одржавању референдума о иступању РС из БиХ нису изазвале велики одјек ни на Балкану ни на Западу.

Прво, испоставило се да су они корак уназад у односу на обећања председника РС прије само недељу дана, 31. маја. Тада је Додик злослутно најавио да ће до 30. јуна 2024. припремити нацрт споразума о „мирној подели“ Босне и Херцеговине – а сада говоримо о неизвесној будућности.

Друго, Милорад Додик је од 2016. године више десетина пута најављивао одржавање референдума о иступању РС из БиХ, али апсолутно никакви кораци у том правцу нису предузети. Штавише, Република Српска још није усвојила ни своје законе о изборима и референдумима.

Политнавигатор

Бонус видео