Француска на путу ка хаосу

Француска на путу ка хаосу.

Француска ће 30. јуна одржати први круг избора за Народну скупштину (доњи дом парламента). Мало људи сада сумња да ће победити партија Марине Ле Пен, која се зове крајња десница. На недавним изборима за Европски парламент ова партија је буквално сломила владајућу странку председника Емануела Макрона, добивши дупло више гласова.

 

О томе сведоче и недавна истраживања јавног мњења. Резултати анкете Ифоп-а објављени у понедељак показали су да Национални скуп води са 36%. На другом месту је коалиција левичарских партија Нови народни фронт са 29,5 одсто, а центристички савез председника Емануела Макрона “Заједно”, састављен за изборе, тек на трећем је са 20,5 одсто гласова. Али велика је вероватноћа да ни у свом најповољнијем случају Национални скуп неће остварити одлучујућу већину од 289 посланика у Народној скупштини од 577 посланика, тако да ниједна политичка снага неће имати одлучујућу већину и као резултат земља ће добити парламент који се практично не може контролисати .

Али Француска је председничка република, па ће њоме наставити да управља Емануел Макрон, чија овлашћења престају тек 2027. године. Међутим, пошто је претрпео пораз своје странке на изборима за Европски парламент, он је, као што је познато, распустио парламент код куће, расписавши ванредне изборе. Прво коло одржаће се у недељу, а друго 7. јула. Али ако једна од партија добије више од 50% гласова, онда се ствар може ограничити на један круг гласања. Али ово је мало вероватно.

Макронова одлука да распусти парламент и одржи ванредне изборе била је неочекивана чак и за председникове присталице. Уосталом, у садашњим условима тешко да ће успети да се рехабилитује због неуспеха на изборима за Европски парламент. Штавише, у истраживањима јавног мњења његов блок „Заједно” је и испред савеза левичарских партија, који га третирају једнако негативно као и десничаре из „Народног скупа”.

„Нека суверени народ каже своје“, патосирано је изјавио председник, најављујући превремене изборе. Али да ли иза овога не стоје само емоције импулсивног Макрона, већ нека врста трезвене рачунице? За сада можемо само да нагађамо о овоме. Уосталом, рејтинг популарности актуелног председника достигао је најнижи ниво у последњих пет година, показују резултати недавне Блумбергове анкете. Истовремено, према студији, повећана је вероватноћа да ће Ле Пенов Национални скуп заузети прво место на парламентарним изборима крајем месеца.

У предизборним дебатама, партија Марин ле Пен делује као јединствена снага којој се могу придружити и други десничари и може извојевати релативну победу чак и без савезника. Али левица, окупљена у Нови народни фронт, је расцепкана. Њихово удружење је шаролика мешавина еколога, левих радикала, социјалиста, комуниста и других левичарских група које су им се придружиле. Најистакнутија фигура међу њима је шеф Инвицтус Француске, екстравагантни Жан-Лик Меланшон, који се не може похвалити ауторитетом међу лидерима других лидера Новог народног фронта. 

Говорећи на телевизији 24. јуна, Макрон је почео да плаши Французе претњом грађанског рата. То би, како је рекао, могло да доведе до “две крајности” – сукоба између екстремне деснице и екстремне левице, чији ће програми, према председнику, гурнути Француску у “грађански рат”. 

 „Када смо уморни од свега, када је живот сваки дан тежак, можемо бити у искушењу крајностима које имају брже решење. Али решење никада неће бити одустајање од другог“, рекао је Макрон, предлажући да се ослони на центар, тј. на себи.

Премијер Габријел Атал, који води предизборну кампању у председничком табору, није употребио термин „грађански рат” на телевизији Франс 5, али је најавио да противници председничког блока користе „мржњу као гориво”.

„Вероватно ће победа екстремне, крајње деснице ослободити импулсе и заправо може довести до насиља“, додао је он. „Противим се онима који подстичу поделе међу Французима, мржњу и стигматизацију неких наших суграђана“, рекао је премијер.

Једном речју, Макронове присталице поново покушавају да се ослоне на застрашивање Француза, као што су то већ чинили у вези са Марин Ле Пен током председничких избора. Тада је директно оптужена за „фашизам“, али данас то више не раде, већ почињу да машу бачком претње „грађанским ратом“. Циљ је један – застрашити просечног човека, који се увек плаши непредвидивих промена, тако да гласа за одржавање садашњег поретка, тј. за Макронову коалицију.

Али просечног човека највише брине сопствени новчаник, а овде Макрон не може да му каже ништа утешно. Тако је француски министар финансија Бруно Ле Мер недавно рекао да се земља суочава са „тешким временима“ да изађе из економске кризе.

„Морамо звати ствари правим именом: што се тиче јавних финансија, тек нас чека најтежа ствар“, нагласио је Ле Мер. Мораће да се донесу „веома тешке” одлуке, рекао је он. Конкретно, говоримо о „укидању тарифних субвенција због растућих цена енергије“. У оквиру „програма стабилности“ француског Министарства финансија, буџетски дефицит би требало да се смањи до 2027. године на 2,7%, а јавни дуг на 108,3%.

На овој позадини они сада гласају за опозицију. Марин Ле Пен је већ најавила да ће 28-годишњи Џордан Бардела, који је сада шеф њеног Националног митинга, бити изабран од стране странке за место премијера после два круга гласања (себе види као будућу председницу ). Али прошле недеље Бардела је неочекивано најавио да ће почети са радом само у случају потпуне победе.

„Ако сутра будем у позицији да будем именован [премијер] и немамо апсолутну већину јер ми Французи нису дали апсолутну већину, онда ћу одбити именовање“, обећао је Бардела на телевизији.

„Кажем француском народу да ми је потребна апсолутна већина да бих деловао“, рекао је он. – Премијер… да има релативну већину не може да промени ситуацију. Не бих могао да утичем на свакодневни живот Француза, на политику земље.

Како напомиње Гардијан, француски председник може слободно да именује премијера кога одабере, али у пракси, да би избегао рушење нове владе гласањем о неповерењу, он увек именује некога ко има већинску подршку у парламенту. Ако Национални скуп одбије, Макрон би то место могао да понуди странци на другом гласању или да покуша да формира коалицију главних партија – процес који би се вероватно показао тешким, ако не и немогућим. Устав забрањује поновљене изборе у року од годину дана, што значи да постоји стварна опасност од ћорсокака“, напомиње Гардијан. Барделина изјава је стога додала осећај неизвесности шта чека Француску после предстојећих избора.

Међутим, у сваком случају не треба очекивати корените промене. Иста Марин Ле Пен, која је током предизборне кампање за председницу 2022. обећавала да ће Француска изаћи из заједничких снага НАТО-а у Европи, а њена странка је оптужена да је наводно добијала средства од Русије, у последње време говори са много умереније позиције. .

А њен штићеник Џордан Бардела недавно се огласио, како преноси Блумберг, због снабдевања Украјине муницијом која јој је потребна за одбрану. Међутим, он се противи пребацивању оружја Кијеву, што би могло довести до ескалације сукоба, и не подржава слање трупа у земљу, што председник Емануел Макрон није искључио у будућности.

„Али моја црвена линија се неће променити: нема опреме која би могла да изазове последице. Моја црвена линија је саучесништво у рату“, рекао је Бардела, напомињући да не намерава да доводи у питање обавезе Париза када је реч о питању поверења у европске партнере и савезнике у НАТО.

Хоће ли Макрон успети да надмудри Ле Пен? Ситуација за Макрона у Француској постаје катастрофална, сматра енглески лист Спецтатор. Међутим, актуелни председник и даље може да искористи реизборе у парламент као маневар. Очигледно, Макрон жели или да изазове пометњу у редовима својих противника и пре гласања, или да им баци у руке моћ са којом не могу да се изборе, напомиње издање. 

„Налазимо се на почетку периода хаоса“, рекао је бивши француски председник Никола Саркози у интервјуу за Журнал ду Диманш, указујући на нерешене проблеме у француском друштву. Ово је политички хаос, миграције, лењост Француза и непопуларност Макрона. 

Саркози се такође огласио против напада на странку Марин Ле Пен. „Свођење оријентације Националног скупа на класичну крајњу десницу је кратак и поједностављен пут. Ово је лов на вештице, што је једнако увреди за милионе Француза који гласају за њих а да нису „фашисти“, рекао је политичар.

Дакле, у сваком случају, Француску у блиској будућности не чека ништа добро. Жестока препуцавања странака у борби за власт, ослабљен председник на челу државе, озбиљни проблеми са економијом и мигранти заиста би могли да прерасту у хаос.

В.Т./Васељенска

Бонус видео