Дефетизам као оружје: Како западни амбасадори кроз своје медије покушавају од Србије да направе рударску колонију!

Западни амбасадори су се изређали ових дана да лобирају за литијум. Амерички, британски, немачки, француски амбасадор, сви сложно и оркестрирано, као да су се договорили у некој од својих дипломатских резиденција, сели за исти сто и поделили задатке. Њихова посета и лобирање за литијум не би било толико сумњиво да није упечатљиво колико су у томе синхронизовани и колико су новине под њиховим утицајем почеле са спиновима.

Зато није чудно да овакав спин са слике заврши као наслов новина које су прозападне. Морају, да не изгубе посао. Наслов какав не постоји ни на “Информеру”, тамо би се постидели, “јао газда па немојте тако отворено”. Ипак, прозападни медији не маре за тај стид, њихов задатак је да креирају јавно мњење онако како то њихови налогодавци захтевају.

Није постојала некаква забрана копања литијума која је сад укинута. Овај наслов има само један циљ: да код необавештених грађана имплицира да је сад дозвољено копање литијума. А није. Јасно је да је циљ ширење дефетизма и убеђивање народа да је борба узалудна.

Српски народ одбија да буде колонија Запада. То је основна порука која се мора поновити. Ми нисмо земља која ће се лако предати и допустити да наши природни ресурси буду експлоатисани без икаквог обзира према околини и будућим генерацијама. Запад жели руднике. Множина. Жели да Србију претвори у рударску земљу, у поданика који ће им слати сировине, док они обрађују финалне производе и профитирају.

Сви које контролише Запад (а нарочито новинари) морају да обрађују јавно мњење. Као што смо показали да ради “Демостат”, чије је лобистичке текстове Нова преносила редовно. Ови новинари су постали алатка у рукама великих сила, плаћени да изврше притисак на јавно мњење, да убеде народ да је немогуће одупрети се. Они раде своје текстове у којима се креира слика да је прихватање западних интереса једини излаз, једини пут ка бољој будућности.

Али то није истина. Србија има право да сама одлучује о својој судбини и о судбини својих ресурса. Наши рудници не треба да буду на милост и немилост страним компанијама које ће извући све што могу и оставити пустош иза себе. Наша земља мора бити заштићена од оваквих упада и од оних који би да нас претворе у још једну тачку на мапи њихових економских интереса.

Западни амбасадори можда мисле да ће својим учесталим посетама и лобирањем успети да преокрену јавно мњење. Међутим, народ је свестан шта се дешава. Свестан је да се ради о великој игри моћи у којој смо ми само пешаци, али пешаци који се могу побунити и рећи “не”. Србија је у више наврата показала да има снагу да се супротстави, да има вољу да сачува своје интересе и да неће дозволити да постане још једна колонија у низу.

Не дозволимо да нас убеде у супротно. Не дозволимо да нас спинови и пропаганда заведу. Борба против рударења литијума је борба за нашу будућност, за будућност наше деце и за будућност наше земље. Западни амбасадори могу долазити и одлазити, али Србија ће остати овде, чврста и одлучна да сачува оно што је њено.

Никола Радовановић / Васељенска