Док Србија обнавља кућу бана Јелачића, Хрвати не дозвољавају Србима ни надгробне споменике на ћирилици!

На иницијативу председника Србије Александра Вучића, реализује се пројекат ревитализације куће бана Јосипа Јелачића у Петроварадину. Овај пројекат, финансиран заједничким средствима Србије и Хрватске, има за циљ очување културног, националног и духовног идентитета хрватског народа у Србији. Министар за људска и мањинска права, Томислав Жигманов, и Хрватско национално веће активно учествују у овом процесу, што јасно показује намере Владе Србије да унапреди положај хрватског народа.

Међутим, док Србија улаже значајне напоре у очување и обнову хрватских споменика, ситуација у Хрватској према српској заједници је знатно другачија и може се окарактерисати као проблематична. У Хрватској се већ годинама уназад спроводи систематско уништавање српских културних и историјских споменика. На православним црквама често се појављују увредљиви графити, а постављање надгробних споменика на ћирилици је у многим случајевима забрањено или отежано.

На иницијативу @predsednikrs @avucic и заједничким средствима, реализује се пројекат ревитализације куће бана Јосипа Јелачића и она ће ускоро бити у пуној функцији очувања културног, националног и духовног идентитета хрватског народа овде у Србији.

Желимо да видимо континуирани… pic.twitter.com/Wek1yIrmiQ

— Марко Ђурић (@markodjuric) July 19, 2024

Овај контраст у приступу према мањинским заједницама између Србије и Хрватске најбоље се види кроз статистичке податке и свакодневне инциденте. Док Србија показује иницијативу и вољу да очува идентитет и права хрватске заједнице, број Срба који тренутно живе у Хрватској драстично је смањен у односу на претходне деценије. Према последњим подацима, број Срба у Хрватској је смањен за више од две трећине од 1991. године, што јасно говори о тежини ситуације са којом се суочава српска заједница у Хрватској.

Један од најупечатљивијих примера неједнакости у третману мањина може се видети у свакодневним проблемима с којима се суочавају Срби у Хрватској. Поред оштећених споменика и увредљивих графита, постоји и низ административних препрека које отежавају живот српској заједници. Пример тога је немогућност постављања надгробних споменика на ћирилици, што представља директан напад на културни и идентитетски интегритет српске заједнице.

Овај однос према српској заједници није изолован случај, већ део ширег проблема који захтева системско решавање. Иако су односи између Србије и Хрватске често оптерећени тешком историјом, постоји потреба за отвореним дијалогом и активним корацима ка решавању ових питања. Док Србија пружа руку сарадње и показује спремност да улаже у очување идентитета хрватске заједнице, потребно је да и Хрватска покаже исту ту спремност према српској заједници.

Неопходно је радити на унапређењу међусобног поштовања и сарадње, како би се осигурало да сви грађани, без обзира на националну припадност, могу живети достојанствено и без страха од дискриминације. Само кроз такав приступ можемо изградити стабилне и праведне односе између две земље, што ће допринети дугорочној стабилности и просперитету целог региона.

На крају, важно је нагласити да је очување културног наслеђа и поштовање мањинских права темељ сваког цивилизованог друштва. Док Србија показује вољу и енергију у очувању хрватске културне баштине, Хрватска мора препознати важност очувања и поштовања српског наслеђа. Само кроз обостране напоре можемо градити боље сутра за све заједнице на Балкану.

Милутин Недељковић / Васељенска