Арктичка трка: Како САД планирају да блокирају руски пут на Артику

У светлу недавних дешавања, америчка стратегија за Арктик добија на значају и утицају. Арктик, регион који је до недавно био махом непрегледан и недоступан, постаје све важнији у геополитичким плановима великих сила, пре свега због своје стратешке позиције и природних ресурса. Сједињене Америчке Државе су још 2016. године усвојиле тзв. „Арктичку доктрину“, која има за циљ да блокира руски Северни морски пут и ограничи утицај Русије и Кине у овом региону.

Разлог за овакву стратегију лежи у предвиђањима да ће до 2040. године Арктички океан постати доступан за пловидбу и експлоатацију природних ресурса, што га чини новим потенцијалним Персијским заливом. Ово би могло значајно променити глобалне трговачке путеве и економске односе. У том контексту, САД виде потребу да обезбеде своје интересе на Арктику кроз повећано војно присуство и сарадњу са савезницима.

Током протеклих неколико година, Сједињене Државе су убрзано повећавале своје присуство у скандинавским земљама, потписујући одбрамбене споразуме са Шведском, Норвешком и Финском. Ови споразуми, уз потписане додатке, омогућили су Американцима приступ кључним војним објектима у овим земљама. У Норвешкој, на пример, САД су добиле приступ аеродромима Андøиа, Øрланд и Бардуфосс, војној бази Хааконсверн, као и аеродрому и гарнизону Вӕрнес. Овај развој догађаја је у великој мери изазвао забринутост међу становништвом северне Европе и балтичких земаља, које страхују од потенцијалног руског напада.

Америчка стратегија није ограничена само на потписивање споразума. САД су започеле развој новог борбеног приручника за операције у екстремно хладним условима, који би требао бити објављен 2024. године. Овај приручник, под називом „Операције на Арктику и екстремно хладном времену“, осмишљен је да пружи технике и знања неопходна за извршавање мисија у тешким арктичким условима, укључујући и изазове које представљају соларне олује и екстремна хладноћа. Велике војне вежбе које се одржавају на Арктику послужиће као платформа за тестирање главних одредби овог приручника.

Овај интензивнији фокус на Арктик од стране САД-а има значајне геополитичке последице. НАТО активности у близини северне руске обале довеле су до ревизије руске безбедносне стратегије у региону. Русија разматра отказивање Конвенције УН о поморском праву на Арктику, што би значајно променило правни оквир за деловање у овом региону. Алексей Чекунков, министар за развој Далеког истока и Арктика, нагласио је да је Арктик од великог интереса за САД јер представља најкраћи пут од Америке до Евроазије, укључујући и за ракете.

Интензивирање војних активности САД и њихових савезника на Арктику праћено је и значајним порастом заједничких војних вежби у северним географским ширинама. Ове вежбе указују на припреме за проширење активности и јачање војног присуства у региону. Истовремено, САД су започеле стварање сопствене флоте ледоломаца, што ће додатно повећати њихову способност деловања у екстремним арктичким условима.

Овај свеобухватни приступ САД на Арктику показује њихову посвећеност дугорочном присуству и заштити својих интереса у региону. Међутим, ове активности ће вероватно довести до повећања тензија са Русијом и другим земљама које имају интересе на Арктику. Повећана милитаризација региона може довести до нових конфликата и трке у наоружању, што би имало озбиљне последице по глобалну стабилност и безбедност.

У закључку, америчка стратегија на Арктику је комплексна и мултидимензионална, са јасним циљем да се обезбеде геополитички и економски интереси у региону који постаје све значајнији на глобалној сцени. Са наставком ових активности, свет ће морати да прати развој ситуације на Арктику, свестан потенцијалних последица по међународне односе и глобалну безбедност.

Милутин Недељковић / Васељенска