ДА ЛИ ЈЕ КВ ВЕЋЕ ОДЕЉЕЊА ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ ПОСТАЛО СИГУРНА КУЋА ЗА УСТАШКЕ ЗЛОЧИНЦЕ?

Данас је на заседању Народне скупштине Републике Србије народни посланик Ђорђе Комленски поставио питање Министру правде из чије садржине је јавност први пут сазнала да по оптужници Републике Србије против команданата Хрватског ратног ваздухопловства Одељење за ратне злочине не поступа већ 20 месеци. Јавност је до данас мислила да је тај поступак у току, да се предузимају неке судске радње и да главно суђење треба да уследи, али је ово питање осветлило скривене догађаје у том одељењу Вишег суда у Београду.

Наиме, посланик Комленски је изговорио следеће:

“Да ли је министарство добијало притужбе на рад судије Мирјане Илић и да ли је исте достављало председнику Вишег суда у Београду на изјашњење, те ако јесте какве је одговоре добило. Суштина тих примедби је да та судија већ 20 месеци незаконито и супротно позитивним законским прописима, злоупотребом непостојећег института „службена белешка“ спречава да Кривично веће тог суда одлучи о предлогу за суђење у одсуству у предмету познатом као Оптужница за злочин на Петровачкој и Приједорској цести.

У складу са Судским пословником који доноси управо министар правде, ако министарству до сада није било притужби на рад именоване, онда моје данашње питање третирајте као притужбу, и молим Вас да ми у складу са пословником и доставите повратну информацију”.

Трагом овог питања народног посланика редакција Васељенске је сазнала да председник Кривичног ванпретресног већа Одељења за ратне злочине Мирјана Илић наводно већ 20 месеци не заказује седницу већа ради доношења одлуке по предлогу Републике Србије да се оптуженим командантима Хрватске војске за злочин на Петровачкој и Приједорској цести у Олуји суди у одсуству.

Подсетимо, на Петровачкој и Приједорској цести је убијено тринаесторо људи међу којима четворо деце и једна трудница и рањено преко 50 људи. Наиме, према сазнањима Васељенске та судија, наводно, уместо да закаже седницу и са члановима већа одлучи да ли је предлог за суђење у одсуству основан или није основан и да у складу са својом одлуком израде решење на које странке имају право жалбе Апелационом суду у Београду које би коначно одлучило да ли ће се судити или неће, она је службеном белешком наредила да јој судско веће не износи више предмет на одлучивање док Хрватска не обавести да је уручила позиве за суђења оптуженима. То практично значи никада, јер је Влада Хрватске донела Закључак којим је наложила Министарству правде да не поступа по замолници Србије да се уруче позиви оптуженим командантима Хрватске војске, о чему је Васељенска писала. На овај начин је судија одбила да поступа и трајно онемогућила да се суди оптуженима јер Хрватска никада неће уручити позиве. Према Закону о уређењу судова суд је дужан да поступа и суди када је надлежан па је одбијање да се донесе одлука по предлогу Републике Србије, каква год, незаконито поступање судије. Законом је прописано да судови своје одлуке изражавају решењима и пресудама, а не службеним белешкама што ово поступање, према изворима Васељенске, чини додатно незаконитим.

По изворима редакције ова судија је пре две године донела решење којим је одбила предлог Републике Србије да се убици војника у логору Ракитје у Загребу 1991. године Бранку Тунићу, католичком Албанцу припаднику Збора народне гарде суди у одсуству па је Тужилаштво поднело жалбу и Апелациони суд је преиначио ту одлуку и одредио да се има судити у одсуству јер је оптужени недоступан нашим државним органима а постоје нарочито оправдани разлози да му се суди у одсуству јер протоком времена прети опасност да сведоци помру и реч је о најтежем кривичном делу, ратном злочину, због чега је потребно да се суђењем врши генерална превенција злочина. Тунић је пре пар месеци осуђен на 8 година затвора. Након овакве одлуке Апелационог суда, наводи наш извор, судија је одлучила да у овом предмету злочина над злочинима, бомбардовању колоне избеглица из Олује, уопште не доноси одлуку и тако спречи Републику Србију да уложи жалбу о којој ће одлучити Апелациони суд.

Иначе, у Хрватској се свакодневно суди у одсуству припадницима српских војних снага за период рата 1991.- 1995. године. Од 3989 поступака који су до сада покренути 97 процената се суди у одсуству са образложењем да оптужени ” нису доступни државним органима Хрватске јер се налазе у Републици Србији”.

Ово је још један пример погубности промена Устава у области судства које су омогућиле да судије више никоме не одговарају за свој рад него саме себи. Јер саме себе бирају и разрешавају преко Високог савета судства који чине судије које саме судије бирају и предлажу Народној Скупштини. Створена је судократија која омогућава тешке злоупотребе за које нема делотворних санкција, осим кривичне одговорности што је дуготрајан процес који није делотворан на плану правилног рада суда и вршења његове основне функције, остварењу правде.

Судије Одељења за ратне злочине иначе имају плате од по 350.000 динара, и више у зависности од минулог рада, службена возила и обезбеђење 24 часа на располагању, а у раду имају по неколико предмета годишње за разлику од њихових колега у Палати правде које имају око 135.000 динара плате и по 50 и више предмета у раду, а раде исти посао.

Нисмо до краја радног времена успели да ступимо у контакт са судијом Мирјаном Илић будући да је и она недоступна за медије.

Остаје да чујемо одговор Министра правде за коју је посланик Комленски у свом питању навео да има надлежности по закону да захтева од судске управе извештај о правилном и благовременом раду судова, не и о разлогу неке судске одлуке, већ да захтева да судови “раде” и да “суде”, а не да то одбијају службеним белешкама.

У наставку послушајте посланичко питање посланика Ђорђа Комленског, а Васељенска ће даље истраживати све околности овог чина које су неке судије Република Србије себи дозволиле.