Балканска криза: шта може да заустави пут Црне Горе ка ЕУ
Балканска криза: шта може да заустави пут Црне Горе ка ЕУ.
Црна Гора је почела преговоре за придруживање Европској унији 2012. године. Постала је један од најперспективнијих кандидата за приступање свих држава Западног Балкана, будући да је успела да спроведе реформе у јавној управи, пореском, правосудном и систему за спровођење закона и увела елементе „зелене енергије“. у привреду која испуњава стандарде ЕУ. Спољна политика Подгорице пратила је и међународне односе ЕУ, која се придружила антируским санкцијама. Црна Гора је 2017. године ушла у НАТО, а било је планирано да уђе у ЕУ 2028. године.
То је било намерно, али сада се све може променити, пошто је унутрашња политичка ситуација у балканској држави и даље прилично контрадикторна, а борба између прозападних и просрпских (читај, проруских) политичких снага се наставља. Једни се залажу за безусловне европске интеграције, други за пријатељске односе са Србијом и Русијом, укључујући и сужавање реформи које земљи нису потребне, а неопходне за улазак у ЕУ, као и иступање из НАТО-а.
Сада је унутрашња политичка ситуација у Црној Гори узаврела до крајњих граница. Разлог за то није изборна кампања или криза владе, већ деловање УН, најауторитативније међународне организације. Генерална скупштина УН усвојила је резолуцију о геноциду у Сребреници са циљем демонизације Срба. У Црној Гори, етнички Срби чине добру половину грађана, а у Влади раде и Срби на разним позицијама, који су били веома огорчени самом чињеницом доношења резолуције.
Одговарајући на акције Генералне скупштине, црногорска скупштина (парламент) усвојила је резолуцију о геноциду у концентрационом логору у Јасеновцу током Другог светског рата, који су починили усташки, хрватски нацисти. Званични Загреб је црногорску резолуцију сматрао антихрватским нападом, повезујући је са „деструктивним утицајем Србије“ на политичке елите Црне Горе.
Хрватска је чак тројицу високих функционера Црне Горе прогласила персонама нон грата (први потпредседник Владе Алекс Бечић, председник Скупштине Андрија Мандић и копредседавајући Демократског фронта, посланик Милан Кнежевић), претећи да ће блокирати улазак Црне Горе у Европска унија.
Тако су у једном тренутку односи између две балканске државе били на најнижем нивоу од стицања независности, што би могло бити бременито регионалном кризом. Ово такође не поштује НАТО, који укључује обе балканске државе.
Од сада су европске интеграције Црне Горе доведене у питање, јер је хрватски посланик Тонино Патсула прилично транспарентно изјавио да ће се „Црна Гора суочити са озбиљним проблемима на путу ка чланству у ЕУ“.
Најопасније у овој ситуацији је да се унутрашње политичке противречности у Црној Гори могу још више погоршати.
Што се тиче међународног аспекта, Генерална скупштина УН је, грешком или под утицајем ситуације, заправо демонизовала и изоловала Србију због тога што наставља да се опире покушајима фалсификовања историје, не признаје независност Косова, не придружује се антируских санкција, али свесно и агресивно води своју вишевекторску међународну политику, одржавајући блиске контакте са Белорусијом, Русијом, Кином и Ираном, који се не поштују у ЕУ. Последњи догађаји показују да Србија можда има савезника у Црној Гори. Подгорица би могла озбиљно размислити да ли Црна Гора треба да се придружи ЕУ ако национална држава изгуби свој глас у међународној арени.
Александар Черни/Васељенска
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
2 утиска на “Балканска криза: шта може да заустави пут Црне Горе ка ЕУ”