Обележено 110 година од уласка Руског царства у Први светски рат како би заштитило Краљевину Србију

Српско-руски центар „Мајак” четврти пут организује обележавање уласка Руске Империје у Први светски рат на страни Србије, заједно са Међународним фондом духовног јединства народа, Националним саветом Руске националне мањине, КСОРС-ом, уз подршку Амбасаде Руске Федерације.

Аустроугарска је 23. јула упутила Србији ултиматум, и исте вечери српска влада се обратила Русији за помоћ. У ноћи између 23. и 24. јула, руски опуномоћеник Штрандман телеграмом је јавио С. Д. Сазонову о ноћној посети принца Александра Руској мисији: „Његово височанство ми је рекао да све наде полаже на императора и Русију, јер само њена моћна реч може да спасе Србију”. Руски император Николај II је већ 30. јула позитивно одговорио на молбу српске владе. Аустроугарска је напала Србију, а Русија је објавила рат Аустроугарској 1. августа 1914. године, након чега је Немачка напала Русију. Дошло је до међусобног објављивања рата између држава чланица супротних блокова — Антанте и Тројног савеза. Тако је почео Први светски рат. Русија је ушла у рат како би заштитила Србију, али сама није била спремна за рат.

Руска помоћ Србији у Првом светском рату била је помоћ Руске Империје Краљевини Србији у том сукобу. Сматра се једном од највећих и најзначајнијих помоћи Србији у ратном сукобу. Русија је пружила Србији политичку, економску и војну подршку. Из Царске Русије у Србију су преко Дунава стизали конвоји војне опреме, хране, људства и болничке опреме. Акције Русије су спасиле Србију од нестанка са политичке карте света и од окупације у првој години рата, а касније су допринеле повећању њене територије. Руски цар Николај II Романов је потписао објаву рата 1. августа 1914. године на страни Србије.

У складу са тим историјским догађајем, који се никада не сме заборавити, Српско-руски центар „Мајак” четврту годину заредом организује овај значајан догађај.

Делегација Српско-руског центра „Мајак”, предвођена директором Владимиром Пребирачевићем, који је уједно и председник Управног одбора Фондације „Бесмртни пук Србија”, заједно са специјалним саветником Сретеном Егерићем и Небојшом Кузмановићем, положила је цвеће на Руском некропољу. Такође су цвеће положиле делегације многобројних организација и покрета, као и делегације Министарства за бригу о селу, предвођене помоћником министра Гораном Миленковићем и саветником Данијелом Кулачином, Министарства за бригу о породици и демографију, предвођене државним секретаром Николом Вукелићем, и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, предвођене Нинославом Јовановићем. Цвеће је положио и председник Београдског одбора Српске лиге Владимир Јестеовић.

Испред Националног савета руске националне мањине, делегацију је предводио председник Милован Ћурчић, а испред КСОРС-а Александар Ајдиновић. Цвеће и венце су положиле и многобројне организације ветерана, резервних војних старешина и других српско-руских удружења пријатељства.

Руски Некропољ у Београду чини заједничка гробница (меморијални споменик „Руске славе“ и Иверска капела) на Новом гробљу, испод којих леже посмртни остаци бивших припадника руске императорске војске и флоте, који су умрли у емиграцији у Београду, као и руских војника – учесника Првог светског рата, који су животе изгубили на овом подручју.