Јуриј Кофнер: Зашто ми је забрањен улазак у САД?
Неформални повод за забрану уласка у САД наводно је био мим пронађен у његовом телефону који приказује Зеленског и Бајдена. Јуриј Кофнер је уверен да су разлози дубљи и имају везе са ставовима АфД по питању Русије, и односа са Западом.
Шта се заправо дешавало на аеродрому у Чикагу? Могли сте да претпоставите да би један мим могао послужити као повод за непријатности које су уследиле?
По изласку из авиона сачекала ме је, у наводно у рутинској провери, америчка погранична полиција и ФБИ. Речено ми је да кренем са њима, одузели су ми мобилни и лаптоп. Испитивање је трајало равно 10 сати. Као резултат ове истраге није ми дозвољен улазак у Сједињене Државе, и упућен сам на следећи лет за Немачку. Лаптоп ми је враћен, али ми је телефон одузет, како су рекли, ради даље провере. Да сам веровао да постоји било какав основ у мојим досадашњим активностима, разумљиво, не бих летело у САД. Наравно, нисам рачунао са проблемима. Занимљиво, мени улаз у земљу није званично забрањен већ ми је понуђено објашњење, уобичајено формулисано, да немам право, и да могу наново да покушам да добијем визу. Званични траг не постоји, али ми је неформално речено да је разлог задржавања мим са Зеленским и Бајденом, који је пронађен на мом телефону.
Шта је препознато као спорно у миму са Зеленским?
Мим који помињем нисам лично објавио, нисам га проследио ником, нити га преузео. Реч је о миму из једне од Воцап група а мој телефон је подешен да аутоматски преузима све слике. Ову опцију нисам знао да искључим и у САД сам отпутовао са очекивањем да је све у реду. У суштини, мим је прилично безопасан: Бајден и Зеленски су приказани у униформи америчких војника током искрцавања у Нормандији 1944. са натписом да би хушкачи требало да буду у првим редовима. Мим није наведен као формални званични разлог за одбијање уласка у Сједињене Државе.
Делује парадоксално да „домовина демократије“ у праксу враћа дело „непријатељске пропаганде“, својствено комунистичким режимима…
САД су одувек деловале као референтна тачка, пример државе која баштини идеју слободе говора, демократије, толеранције различитих, па и екстремистичких мишљења, али то је, наравно, слика која је можда постојала када су оснивачи положили први камен у темеље америчке демократије. Ситуација данас је значајно другачија. САД и Запад слободу толеришу у врло упитним оквирима. Може се рећи да је овакав дискурс постао доминантан пре 50 година, од левичарске револуције током које су у Либији заузети универзитети, медији, владине организације, невладине организације и тако даље. Укратко на Западу је дозвољено изнети мишљење под условом да је оно лево либерално. Све што не одговара том обрасцу мишљења-било да је реч о Украјини, традиционалним вредностима или националном суверенитету није прихватљиво и подлеже дискредитацији због наводног »десног екстремизма» . Међутим, запажам да је овај систем најосетљивији на исмевање дволичности, па самим тим и на мимове који су се показали као најефикасније средство у борби против тоталитарног става на Западу. Не без разлога кажу да на енглеском у Америци постоји таква пословица да левица не разуме шале и не зна како да сама прави миове, јер је то противно њеној природи- они само желе да контролишу а шале нађу начин да избегну сваку врсту цензуре. Чињеница да сам враћен због мима то доказује.
Можемо ли оставити простор за сумњу да су разлози забране уласка у САД дубљи, и у суштини политичке природе?
Након свега што се десило, могу да кажем да је разлог што сам препознат као значајан политичар партије АФД и што се јавно залажем за суверенитет Немачке, нормализацију односа Немачке и Русије и мир у Украјини. Рат у Украјини је посебно погодио немачку економију. Немачка више не добија јефтин гас из Русије и клизи у деиндустријализацију како би задовољили америчке интересе. САД нам продају течни гас по три пута већој цени и сва немачка производња се сада транспортује у САД. Ово што говорим има потврду у статистици. Моја неслагања деле и моји пријатељи Републиканци који верују да оваква ситуација никако није добра али не за Америку, већ Бајдена и његово окружење.
Можемо ли повући паралелу између забране магазина Компакт у Немачкој, и вашег случаја – да ли страх од немачке деснице доводи до мера типичних за тоталитарне режиме?
Може се повући паралела у смислу да сви одлично разумемо да су унутрашње службе, министарства и обавештајне службе Запада ступају у интеракцију са владајућим елитама на Западу како би спречили слободу говора у околностима када је реч о критици владајућег дискурса. То се може рећи и за «Компакт». Лично познајем Јиргена Елзесера и његову супругу, раније сам писао и радио неке интервјуе за њега. «Компакт» није написао ништа тако страшно, иако га оптужују, на пример, за антисемитизам. Шта су написали? Навели су да постоје финансијски олигарси који утичу на демократске процесе у западним земљама при чему нико није поменуо реч „Јевреји“. Западне унутрашње службе су саме учитале значење иако ништа слично није речено. Супруга главног уредника «Компакта» врло често пише о историји формирања демократије, демократским идејама, идеји слободе у Немачкој, попут револуције 1848. или ослобођења Немачке 1989. Ова жена се залаже за слободу говора, за демократију, такође и за традиционалне вредности. Часопис се такође залаже за немачки суверенитет – то је кључни разлог затварања. Јасно да је овде прекршен закон и моја уверења иду у правцу да ће немачка министарка Ненси Фезер након овог потеза и скандала који је уследио поднети оставку. Да, у овом контексту могу да повучем паралелу између мог, и случаја затварања часописа «Компакт».
АфД се јасно одредила према питању слања оружја Украјини, и за свој став о овом и другим важним питањима награђена је гласовима немачких грађана на изборима за ЕП. Да ли демонизујући АфД – влада у Берлину и Колективни Запад – заправо поништава вољу народа у Немачкој?
Наравно, реч „демократија“ на Западу је чисто профанисање јер сви истински демократски режими произилазе из воље народа док је овде избегавају. Могу да наведем два примера: АФД се често налази под оптужбама да је наводно проруски, антидемократски, али ми смо једина странка у Немачкој која се залаже за директну демократију, за народни референдум о многим питањима. Рецимо, када се гради ветротурбина, ми заступамо мишљење да мештани села који живе на тој локацији треба да се изјасне о том питању. Ми се залажемо за директну демократију, али нас оптужују да смо наводно антидемократски. Такође, већина немачког становништва жели коалициону владу ЦДУ и АФД-а. Међутим, они кажу да никада неће сарађивати са нама. Да ли је такав став у сагласности са вољом народа? Такође, немачки народ тражи дозволу за нуклеарну енергију, власти су против тога, народ хоће јефтин гас из Русије, власти се противе, људи желе смањење пореза, али не добијају адекватан одговор. Све ово говори да на Западу заиста не поштују мишљење народа. И још један пример из САД. Људи који подржавају Демократску партију САД у великој мери би волели да виде Бајдена као председничког кандидата САД и већина њих није подржала Камилу Харис. У суштини, демократе су извеле мали државни удар, партијски удар у Демократској странци, уклонили Бајдена и поставили Камилу Харис. Како показују анкете, то је против воље самих демократа и ово је још један пример колико је Запад заправо недемократски.
Како су ваше колеге економисти реаговали на забрану вашег уласка у САД где је требало да се састанете?
Моји пријатељи су економисти који не припадају ни руском ни западном крилу, и нису лево-либерални. Реч је о људима који се залажу за слободу, за тржишну економију, изражавање воље, за слободу говора, за традиционалне вредности. Вест да ми није дозвољен улазак у САД и да сам подвргнут десеточасовном испитивању дословно их је шокирала – доказ да демократија више не станује у САД и на Западу.
Наташа Јовановић /eagleeyeexplore
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.