Како све неолибералне идеологије у Србији уживају правну заштиту: Идеолошка дресура српског правосуђа

Како су судије и тужиоци постали гаранти да ће антисуверенистичка, анационална, противпородична и антихришћанска неолиберална идеологија уживати у Србији постојану правну заштиту?

Десуверенизација државе Србије, као кључна последица процеса евроинтеграција, неретко се оправдава псеудостручним аргументима, који код лаичке публике стварају утисак да су евроинтеграције један политички неутралан процес искључиво усмерен ка стварању ефикасног, стручног и некорумпираног државног апарата. То посебно важи за реформу судске гране власти, која се спроводи према захтевима које Брисел испоставља званичном Београду у оквиру Преговарачког поглавља 23 посвећеног правосуђу.

Имајући у виду савремене императиве независног и деполитизованог правосуђа, десуверенизација у судској грани власти спроводи се у оквиру процеса придруживања Србије Европској унији на суптилан начин, што неправнику свакако отежава разумевање политичке позадине тог процеса.

ДЕСУВЕРЕНИЗАЦИЈА У ПРОЦЕСУ ЕВРОИНТЕГРАЦИЈА

Да би се разумело на који начин се српско правосуђе десуверенизује у процесу евроинтеграција, најпре би требало имати у виду оно што чини суштину судијске делатности. Главни задатак с којим се судија суочава када решава појединачни случај, независно од тога да ли се ради о кривичном или парничном предмету, јесте проблем тумачења законске норме (чешће норми) коју судија треба да примени на конкретни предмет. Будући да носиоци судске гране власти не стварају, већ примењују право (општу правну норму), судија када решава појединачни случај дужан је да, по речима класика српске правне науке Слободана Јовановића, „изрази једну туђу вољу, законодавчеву, а не своју властиту.“ Међутим, у пракси се често дешава да је тешко повући јасну границу између судијске интерпретације законског текста и конструкције којом се на основу тумачења једне опште правне норме заправо ствара ново правило, које посредством судске праксе, као извора права, постаје нова општа правна норма.

РАЗВЛАШЋИВАЊЕ НАРОДА

Како се у процесу евроинтеграција српским судијама намећу инострани правни стандарди на основу којих потом тумаче домаће правне норме, најбоље се види из програма рада Правосудне академије, као институције за чији рад су наднационална бриселска бирократија, али и власти Велике Британије и САД, нарочито заинтересовани. О таквој заинтересованости сведочи пре свега Годишњи извештај Европске комисије о приступним преговорима Србије за 2023. годину, у коме се констатује да Србија није прошле године завршила обавезу доношења новог Закона о правосудној академији (извор, извор). Сходно таквом бриселском налогу, министарка правде, Маја Поповић, недавно је изјавила да Министарство ради на нацрту новог закона о Правосудној академији (извор). Иначе, у реновирање зграде у којој је смештена Правосудна академија издвојено је чак 4 милона евра (извор).

ОД КАНДИЋКИНОГ ФОНДА ДО ПРАВОСУДНЕ АКАДЕМИЈЕ

Сврха оснивања ове „самосталне“ институције, за коју бриселски чиновници исказују посебну бригу, јасно се види из оног што је о њој рекао садашњи њен директор, Ненад Вујић, а што се може наћи на сајту Правосудне академије као кратка презентација ове институције. По речима Вујића, који је започео своју правничку каријеру у Центру за хуманитарно право који је основала Наташа Кандић, основни задатак Правосудне академије је имплементација „општеприхваћених стандарда“ ЕУ кроз програме обуке судијских и тужилачких приправника и помоћника, као и континуираног стручног усавршавања судија и тужилаца (извор). Постојећи Закон о Правосудној академији додељује овој установи монополску позицију када је у питању стручна обука и усавршавање носилаца правосудних функција у Србији. Од новог закона о Правосудној академији се може очекивати само јачање њене улоге, као и њено осамостаљивање, у име независности и професионализације, у односу на извршну и законодавну власт, и истовремено препуштање њених руководећих органа, Управног одбора и Програмског савета, у руке правосудних струковних удружења и НВО сектора.

РОКОВЕ ОДРЕЂУЈЕ БРИСЕЛ

Организујући обуке и испите судија и тужилаца, као и судијских и тужилачких приправника и помоћника с циљем имплементације правних стандарда ЕУ, Правосудна академија постаје један од кључних инструмената за реализацију основне обавезе Србије из процеса евроинтеграција – усклађивање правног система Србије са правним тековинама ЕУ. Јер, обавеза хармонизације домаћег права са правним тековинама ЕУ из Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) пада не само на нашег законодавца, пошто је Народна скупштина дужна да у одређеним роковима које одреди Брисел измени постојеће законодавство Србије, већ и на судску власт, јер су судови у Србији према ССП дужни да постојеће српско право тумаче имајући увек у виду правне тековине и стандарде ЕУ (ст. 1. чл. 72. ССП: ” Стране признају важност усклађивања важећег српског законодавства са законодавством Заједнице и његове делотворне примене. Србија ће настојати да обезбеди постепено усклађивање постојећих закона и будућег законодавства са правним тековинама Заједнице. Србија ће обезбедити да ће важеће и будуће законодавство бити правилно примењено и спроведено”).

ГАРАНТ ОПСТАНКА НЕОКОЛОНИЈАЛНОГ ПОРЕТКА

Циљ је да завршни испит положен након обуке у Правосудној академији у будуће постане кључно мерило стручности и оспособљености неког лица за избор на судијску или тужилачку функцију (извор). Тако избор полазника Правосудне академије и окончање стручне обуке у овој институцији постаје кључни филтер за улазак у правосуђе Србије. Правосудна академија би требало да кроз програме обуке измени свест српских судија и тужилаца, а њихова измењена свест служи Колективном западу као гаранција да ће правосуђе у Србији „тумачити“ домаће право према стандардима и правним тековинама ЕУ и у складу са праксом Суда из Стразбура, и ако Србија, што је већ извесно, остане без чланства у Европској унији. Прецизније, за Колективни запад су судије и тужиоци који су прошли идеолошку дресуру у оквиру Правосудне академије, гаранти да ће злоћудни тумор западне антисуверенистичке, анационалне, противпородичне и антихришћанске неолибералне идеологије уживати у Србији постојану правну заштиту, као што ће исту такву заштиту уживати и материјални интереси западних компанија, а да Србија истовремено неће морати да буде пуштена у Европску унију. Правосуђе однеговано на идеолошким курсевима Правосудне академије, Колективном западу је гарант да евентуалне промене у саставу извршне и законодавне власти неће довести и до измене постојећег неоколонијалног поретка, који се заснива на систему „независних институција“ каква је и Правосудна академија.

ФИНАНСИЈЕРИ И НАРУЧИОЦИ ОБУКА

С обзиром на улогу која је Правосудној академији додељена у процесу евроинтеграција, чини се сасвим логичним што је управо ова установа била од кључног значаја за формирање Националне мреже судија и тужилаца (укупно 31 члан), која има за циљ ширење праксе Европског суда за људска права из Стразбура, као најважнијег институционалног инструмента у глобалистичкој агенди наметања неолибералне идеологије (извор). Истовремено, главни инострани сарадник Правосудне академије у послу усклађивања правног система Србије са стандардима ЕУ, кроз програме обуке судија и тужилаца и њиховог подмлатка, јесу Европска мрежа за едукацију судија (извор), док се као финансијери, а самим тим и као наручиоци програма обуке Правосудне академије, редовно појављују и Европска унија, Савет Европе, Америчка агенција за међународни развој (USAID), Немачка организација за међународну сарадњу (GIZ), и Британски савет (извор, извор, извор, извор).

ТРЕНИНГ У ОРГАНИЗАЦИЈИ ФАТФ

О садржају обука, тренинга и радионица кроз које пролазе судијски и тужилачки приправници и помоћници, као и саме судије и тужиоци, довољно говоре називи појединих програма који су реализовани само у периоду од јануара до јуна ове године: “Тренинг о родној равноправности и родно заснованом насиљу”, “Сексуално насиље – изазови у доказивању и разумевању положаја жртве”, “Приступ правди за жене”, “Тренинг за тренере: поступање у случајевима фемицида”, “Унапређење институционалног одговора на насиље у породици”, “Грађанско право Европске уније у контексту правног система Републике Србије” и “Кривично право Европске уније у контексту правног система Републике Србије” (извор).

Чак и програми обука носилаца правосудних функција који на први поглед делују политички и идеолошки неутрални, као што је “Борба против прања новца” и “Спречавање прања новца: ФАТФ препоруке и непосредни резултати”, итекако су политички мотивисани. Да Колективни запад користи међународну Радну групу за спречавање “прања новца”, познату као ФАТФ, те њене стандарде и препоруке, као инструмент политичке и економске борбе против процеса мултиполарности и ресуверенизације држава, јасно сведочи намера ФАТФ да можда већ у децембру ове године укључи Русију у тзв. црни листу малобројних вискоризичних држава са аспекта “прања новца”. Притом је ФАТФ након почетка рата у Украјини већ донео одлуку о суспензији чланства Русије у овој Радној групи. (извор).

О ПРАЊУ НОВЦА ИЗ ДВА УГЛА

Занимљиво је да се као организатор обуке српских судија и тужилаца о примени стандарда у борби против “прања новца” појављује и Канцеларија за међународну помоћ америчког Министарства правде, а да истовремено САД, држећи се западне традиције двоструких стандарда, нису приступиле међународном стандарду OECD-a који предвиђа аутоматску размену пореских информација у борби против “прања новца” (CRS). Политика САД у сфери “прања новца” у суштини се своди на то да САД обавезују друге иностране финансијске институције да им достављају податке о рачунима америчких грађана и компанија, док истовремено САД не достављају такве информације другим државама о рачунима њихових грађана и компанија. САД су, уз Велику Британију, заправо творци офшор зона и овог модела економије који је, по речима Томаса Пикетија, један од главних извора економске неједнакости у свету, али и једно од главних средстава у борби глобалиста против суверене националне државе.

ПРЕЋУТАНЕ ОФШОР ДРЖАВЕ

САД су офшор зоне и компаније почеле да угрожавају у истој мери у којој је и други њихов продукт – глобализација, временом почела да поткопава вишевековну доминацију Запада, јер је омогућила да се главни токови новца и технологије преселе са атлантског у индијско-пацифички басен. Следствено томе, Колективни запад се бори против нелегалних новчаних токова и офшор зона само у мери у којој оне угрожавају њихове интересе, тј. када се у њих одлива непорезовани капитал западних грађана и компанија. За извлачење непорезованог капитала из држава које сматрају својим противницима или које су означене као колоније Колективног запада, САД и даље одржавају читаву мрежу офшор-сателита, од Девичанских и Маршалових острва до Порторика и Панаме. Да би се јасно уочила западна политика двоструких стандарда у овој области, довољно је да се упореде листе офшор територија и држава које су објавиле Русија (од 8. маја 2022.) и Европска унија (од 24. 02. 2022.). На тзв. црној листи ЕУ не налази се чак 10 офшор територија и држава које се наводе у листи Руске Федерације, а које се налазе у некој врсти политичке или фискалне веза са појединим чланицама ЕУ или Швајцарском и Великом Британијом. Реч је о Аруби, Гибралтару, Гренади, Андори, Лихтенштајну, Монако, Курасао и Сент Мартин, Кајман, Каналска острва и Сан Марино (извор)..

ТУМАЧЕЊЕ ПРАВА КРОЗ ОПТИКУ ПОЛИТИЧКИХ СТЕРЕОТИПА

Чињенице које указују на двоструке стандарде Запада у политици борбе против “прања новца” свакако неће бити презентоване српским судијама и тужиоцима на тренинзима које у Правосудној академији организују америчко Министарство правде и немачки GIZ. Али ће им зато, сасвим сигурно, Русија, руске компаније и грађани, бити представљени као главна претња у овој области. Тако се на једној на први поглед политички неутралној теми – борби против избегавања опорезивања, српским судијама и тужиоцима и њиховом стручном подмлатку намећу током континуираних обука прворазредни политички стереотипи, кроз чију оптику ће они у тумачити и примењивати право у нашим судовима.

Зоран Чворовић / eagleeyeexplore

БОНУС ВИДЕО: