Смета вам фашизам, а не НАТО?

0
нато

О томе шта је Португалија добила чланством у НАТО, а шта је НАТО преузео од Португалије- земље која у тренутку оснивања Алијансе још увек није отерала фашизам из своје куће, говори један од највећих живих представник Отпора, политички затвореник Салазаровог режима, и писац Устава Португалије.

Фашизам је после Другог светског рата дуго живео у Европи, нарочито у – Португалији и Шпанији. Како је то изгледало у Португалији на својој кожи осетио је Жозе Педро Соарес, човек који је мучен у затвору и чије име су антифашисти исписивали по градским зидинама као инспирацију за покрет отпора. Преживео је незамисливу тортуру да би након свега постао један од писаца Устава Португалије. Данас, деценијама касније огорчено конататује да његовој земљи није место ни у ЕУ ни у НАТО-у.

Како је изгледало фашистичко раздобље у Португалији?

Португалија је учествовала у Првом светском рату, али је доживела многобројне проблеме, што је произвело константно рушење влада, понекад и на месечном нивоу, тако да Република није успела да испуни своје циљеве. Корупција је разорила друштво и људи су били незадовољни. Те околности су створиле погодно тле за државни удар који је спровела војска десничарске оријентације 1926. године; исход је било укидање синдиката радника, цензура медија, хапшење и затварање свих који су протестовали, депортацијом у изоловане области колонија.Током 1933. године вође државног удара су позвале Салазара, који је копирао многе Мусолинијеве фашистичке идеје, да постане премијер. Тако је настао фашизам у Португалији, с јаким принудним апаратом, затворима за опозиционаре и концентрационим логором у једној од колонија, на Зеленортским острвима. Овај репресивни режим је хапсио, мучио и убијао све који су били против њих. Странке су укинуте. Салазар је сарађивао с Франком током грађанског рата у Шпанији, подржавао Хитлера а самим тим и фашизам у Португалији. Слао је храну и бројне производе који су недостајали људима како би подржао нацистичке и фашистичке режиме у Европи. Ова фашистичка диктатура трајала је до 1974. године. Пошто је Салазар преминуо, на његово место је дошао Марселo Каитано, који је наставио стазом свог ментора. Било је то веома тешко раздобље за португалски народ, а све се завршило 25. априла 1974. у револуцији у Португалији која је окончала фашизам и колонијализам. Тада смо се ослободили и ми и људи из колонија, а 25. април је постао светски историјски догађај –Револуција каранфила, без крви, народ и млади војници су изашли на улице и заједно су славили.

Прочитајте још:  ИСТИНА ПРЕД РАСПЕВАНИМ ЗЛОМ

На својој кожи сте осетили бруталност фашизма у Португалији. Чега се сећате из тог периода?

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Био сам ухапшен и три године утамничен као политички заробљеник. Мучили су ме, али никад нисам проговорио, никад се нисам одрекао својих пријатеља и организације, знајући да моји саборци имају највеће поверење у мене. Када су ме ухапсили, рекли су ми да сам написао многа документа, организовао састанке, привео бројне младе борби против фашизма. Тајна служба је нудила две опције: или дуго време у затвору, или слободу под условом да признам шта сам све радио и с ким. У свакој борби постоје издајници, и тако смо многи моји саборци и ја ухапшени. Тајна служба је већ знала много тога о мени, али у борби коју смо водили, која је била тајна, нисмо употребљавали имена већ алијасе. Мучили су ме. Једна од метода била је шест дана и шест ноћи без спавања, тако да сам на 21 дан спавао само једну ноћ. Нисам знао где сам, које је време, нисам могао да размишљам, тело ми је било прекривено модрицама од константног премлаћивања. Тајна полиција је била очајна јер нисам рекао ништа. Било је брутално. Престали би само када сам био близу смрти. Добијао сам медицинску помоћ јер су хтели да ме одрже у животу како бих нешто рекао и како би извукли информације, али то никада нисам учинио. Било је то веома болно искуство, и психички и физички.

Хосе Педро Соареш са српским генералом Видосавом Ковачевићем

Пола века после револуције, Португалија је чланица НАТО-а. Како гледате на ту чињеницу?

На одређен начин могли смо да направимо земљу која има прогресивну политику. Лично сам учествовао у писању португалског устава који је један од најнапреднијих на свету. Такође сматрам да је Португалија могла да има добре односе са свима, без чланства у ЕУ, и да развија сопствену економију, политику и војску. Ми у Португалији смо против војних блокова, ми смо против НАТО-а, верујемо да он нема смисао. Наш устав јасно каже да морамо окончати колонијализам и припадност војним блоковима, да треба да поштујемо одлуку и пут свих људи, да сваки конфликт треба решити дипломатским, мирним путем. НАТО није формиран како би се конфликти решавали мирним путем, напротив. Чланство у НАТО савезу противно је нашем уставу. Ми смо ту, мимо нашег устава и мимо воље народа.

Да ли исте ставове делите и када је у питању ЕУ?

Свесни смо свих ограничења ЕУ и осећамо их на својој кожи сваког дана све више. Исто тако свесни смо глобализације. Сматрамо да је то почетак новог светског капитализма и империјализма. Отварање граница и стварање светског села није допринело повезивању људи. Ако погледате светска дешавања данас, никада нисмо били даљи једни другима. Глобализација је само инструмент са богаћење оних који је пропагирају на рачун мањих држава. ЕУ или Европска економска заједница није заједница сарадње и мира међу људима, они се воде интересом великих бизниса и свих оних ствари које мислимо да треба забранити. Највеће земље у ЕУ, Немачка и Француска, па и Велика Британија која је изашла из Уније, воде се само интересима њихових великих бизниса. То није однос једнакости међу људима.

Прочитајте још:  ЗАШТО НЕ, И НИКАД У НАТО

Португалији је ипак припао други прстен ЕУ…

Периферне земље, међу којима је и Португалија, немају исте услове, иста права. Правила у ЕУ не важе једнако за све и уколико сте мања држава постајете полтрон и роб ове организације. Као резултат тога изгубили смо своју независност, сувереност и право на одлучивање. Чак и када желимо да дискутујемо о сопственом државном буџету, он прво мора ићи у Брисел на одобрење.Такво функционисање не одговара ни једном човеку који слободно мисли и који жели да се у својој држави осећа као код куће. ЕУ прописује правила за која мисле да су за њих добра, али нису и за нас и наш државни буџет. Односно таква правила одговарају неколицини земаља, док другима падају на терет и стварају стеге у функционисању. Ви у Србији сте слободни да купујете робу за коју мислите да вам је потребна, док смо ми у у Португалији обавезни да купујемо само оно што ЕУ каже да можемо.

Неупитно је да су САД тесно повезане са ЕУ. Каква је по вама улога САД-а у свему што сте предходно описали?

Сматрам да бисмо били много напреднији, али нисмо због поменутог положаја где свакако и САД имају своју улогу, чак и са председником Бајденом. Под Трампом је била парола „Америка је прва“, међутим, она је остала и после њега. Они окупљају своје савезнике како би бранили америчку супремацију широм света. НАТО није формиран да штити људе широм света нити да спроводи демократију, формиран је зарад интереса САД. Плејада инструмената који се користе зарад таквих циљева је шаренолика и добро прикривена, упакована у шарени папир демократских вредности. На пример, држећи криминалну блокаду према Куби, покушавају да нападају Русију, Кину, Србију, нема поштовања слободних одлука народа. Покушавају да очувају такав поредак где је једини исправан начин онај који Американци наметну ЕУ, а ако то не прихватите, онда сте непријатељ. Ако народи не прате вољу САД или ЕУ, они су непријатељи, они добијају блокаде, ратове, пропаганде, уцене као што сте и ви у Србији добили. Ево и један пример из недавне прошлости: НАТО је бомбардовају СРЈ 1999. године, Португалија није свесно ушла у то нити је о томе одлучивала. У нашој јавности није било довољно информација, о томе су одлучивале искључиво САД.

Прочитајте још:  ЗАШТО СРБИЈЕ НЕМА НА ОВОЈ МАПИ?

Како гледате на савремена геополитичка дешавања?

Комплексно је читање светске политике у стварном свету. Нове информације или лажи су веома брзе и манипулативне. Данас једино можете бити сигурни да је истина негде тамо и то је шокантно. Колико је дезинформација било око сукоба у Украјини као и око палестинске ситуације, али ту су и друге ситуације с условљавањем малих економија и економија у развоју. Све то заједно подсећа на начине колонијализма који су додуше другачији од оних које су користили Шпанци или Португалци у колонијама али имају такве елементе. Данас већ отворено можемо говорити не о политичком већ директном контролисању држава и то је оно што треба да забрињава целу планету. Ми грађани се морамо борити за хуманији и слободнији свет и мислим да сви заједно, а посебно УН, морају да чине више. Није допустиво да интереси једне државе буду на штету половине света, да невини страдају и да при том за то страдање допустимо да буде окривљен неко трећи.

У тренутку када постаје једна од оснивача НАТО савеза, Португалија и даље вуче репове из своје фашистичке прошлости. Збуњује ли ова чињеница?

Португалија се труди да буде добар ученик – САД, Немачке итд. док португалска влада само следи упутства. Фашистичка Португалија је била оснивач НАТО-а после Другог светског рата. Они су примили фашистичку земљу у НАТО, нису имали проблем с тим. Питамо се како је могуће да је НАТО, да су САД, Велика Британија и Француска прихватиле фашистичку земљу у НАТО у којој су и даље постојали фашистички закони, концентрациони логори. Ово је жив пример за шта се НАТО залаже. Иако говорим о својој земљи, чињенице су да је код нас фашизам постојао и да то није била препрека за чланство у НАТО-у. Стога мислим да ни НАТО ни ЕУ нису добар правац за моју земљу.

Разговор водила Јасмина Андрић / eagleeyeexplore

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *