ОПАСНОСТ ЈОШ НИЈЕ ПРОШЛА! Како је Србија избегла замке “Беомајдана” који је био пут за губитак КиМ и Републике Српске

Покушаји организовања „беомајдана“ били су осмишљени као увод у шире немире, који би довели до дестабилизације Србије и региона. Намера је била да се кроз ове протесте изазове хаос, што би отворило пут за губитак Косова и Метохије и угрожавање Републике Српске. Иако је овај сценарио планиран да дестабилизује нашу земљу, Србија је успела да одоли овим притисцима и очува своју стабилност, ипак опасност још није прошла.

Током последњих месеци, сведоци смо покушаја да се различити облици народног незадовољства искористе у политичке сврхе, посебно када је реч о протестима против експлоатације литијума у Србији. Ови протести, које су медији препознали као „беомајдан”,а сами организатори прихватили тај назив, представљају пример како су неки актери покушали да усмере оправдани гнев грађана ка остварењу својих политичких циљева.

Није тајна да постоје различити интереси који се преплићу у нашој земљи, а појединци и групе, како у земљи, тако и у иностранству, нису се устручавали да искористе тренутке политичке и друштвене тензије како би изазвали нестабилност. Најновији талас протеста против експлоатације литијума, представљао је покушај да се искористи оправдани гнев грађана, али је тај покушај пропао јер народ није дозволио да се манипулише његовим ставовима.

Председник Србије Александар Вучић је у више наврата указивао на опасности које доноси „беомајдан” и слични покушаји дестабилизације, наглашавајући важност очувања стабилности и јединства у овим турбулентним временима. Упркос неуспеху да се грађански протести искористе за изазивање већих политичких потреса, опасност од оваквих покушаја није потпуно отклоњена.

Занимљиво је посматрати како се данашње протесте упоређује са онима из прошлости, посебно из периода од 5. октобра 2000. до политичких промена 2012. године. У то време, грађани који су излазили на улице у борби за основна људска права, укључујући и она економско-социјалног карактера, често су се суочавали са репресијом. Данас, међутим, сведоци смо другачије реалности где се демонстрације најчешће одвијају без озбиљних инцидената и уз минимално присуство полиције, што говори о знатно вишем нивоу поштовања људских права.

Ипак, не треба занемарити чињеницу да постоје одређени кругови који би радо видели Србију у стању хаоса и нестабилности, јер би то омогућило лакше остварење њихових интереса у региону. Тиме би се олакшало питање Косова, али и дестабилизовала Република Српска, са крајњим циљем њеног укидања.