НВО активисте Бјелића и Ристића подржало и ЛГБТ удружење “ДА СЕ ЗНА!” које је годинама служило као параван за продају ДРОГЕ!

Пре десет дана, након великог протеста поводом најаве отварања рудника литијума,  ухапшени су НВО активисти Иван Бјелић, Никола Ристић и Јевђеније Димитријевић, који су кратко задржани у притвору због блокаде пруге. Подршку овим активистима пружила је читава НВО заједница, бројне контраверзне личности и ЛГБТ удружења, између осталог и  удружење  “Да се зна”, организације која се у прошлости већ довела у везу са криминалним активностима, укључујући трговину наркотицима.

Не треба заборавити да је ово исто удружење пре неколико месеци било у центру скандала када је полиција у стану који су користили њихови чланови пронашла значајне количине наркотика. Истрагом је откривено  да је стан у којем је пронађена дрога припадао младићу (20) и његовој цимерки (25), који су, како се тврди, чланови ЛГБТ удружења “Да се зна”. Према полицијским сазнањима ове особе бавиле су се шверцом наркотика.

Извори блиски овом случају тврде да су двоје цимера, чије је стан претресен, као и сама организација, били умешани у дистрибуцију наркотика. Након хапшења ово двоје су покушали да скрену пажњу са својих криминалних активности на своју сексуалну припадност и да оптуже полицију да их је само из тог разлога малтретирала. Они су тада организовали и протесте против наводне полицијске бруталности, иако истрага још увек није потврдила њихове наводе. Једино што је потврђено јесте осећај свих припадника западног НВО сектора јесте да су том својом припадношћу изнад закона.

Иван Бјелић и Никола Ристић, ухапшени због блокаде пруге, већ су раније показали своје право лице када су малтретирали новинарку Информера, само јер се не слажу са писањем тог таблоида. Такви појединци, који су својим делима показали презир према закону и поштовању других људи, сада добијају подршку од оних који се не либе да бране оне који би требало да буду изопштени из друштва, а не слављени као борци за права.

Ако овакви трендови буду настављени, поставља се логично питање: шта ће се десити када овакви “активисти” пређу са малтретирања и блокада на још озбиљнија кривична дела, попут убиства? Да ли ће поново, захваљујући припадности цивилном сектору страних служби у Србији да буду ослобођени, јер ће неко организовати протест и тврдити да није битно што су они некога убили, да је хапшење засновано на идеолошким основама.

Није тајна да ће исти ти активисти бити део предстојеће геј параде у септембру, настављајући да користе своју позицију и утицај за оправдавање дела која су у супротности са основним моралним и правним принципима. Остаје само да се запитамо да ли ћемо као друштво дозволити да се оваква пракса настави или ћемо коначно поставити јасне границе у одбрани правде и једнакости пред законом.

Теодора Ивановић / Васељенска