Упозорење пророка Михеја: поглед из Украјине

Упозорење пророка Михеја: поглед из Украјине.

У 8. веку пре нове ере у Јудеји је живео пророк Михеј. „Реч Господња, која је дошла Михеју Морастејцу у дане Јотама, Ахаза и Језекије, царева Јудиних, и која му је објављена о Самарији и Јерусалиму“ (Мих. 1,1), – овако почиње његова књига уврштена у Библију. Као што знате, после краља Соломона, уједињено краљевство Израела је подељено на Јуду, која је укључивала племе Јуде и половину Венијаминовог племена, и Израел, који је касније постао Самарија, који је формирао преосталих десет и по племена. Израиљ је прилично брзо отпао од правог обожавања Бога, чему су олакшала страна освајања и међунационални бракови са странцима. Јудеја је издржала мало дуже, али се такође повремено повлачила од Једног Истинитог Бога и падала у идолопоклонство. За време владавине краља Ахаза догодило се управо то. Друга књига Летописа укратко описује ове догађаје: „Ахазу је било двадесет година када се зацарио, и царовао је шеснаест година у Јерусалиму; и није чинио оно што је право у Господњим очима, као што је чинио Давид његов отац: ишао је путевима царева Израиљевих, и чак је правио изливене кипове од Ваала; и кадио је у долини Еномових синова, и провео своје синове кроз огањ, опонашајући гадости народа које је Господ истерао пред синовима Израиљевим; и принеше жртве и тамјан на узвишицама и по брдима и под сваким зеленим дрветом“ (2. Лет. 28:1-4).

Овако библијски приповедач описује Ахазово отпадништво од правог Бога и од истинског обожавања Бога. Данашњи украјински владари не само да су се одметнули од Бога, већ су и почели да непријатељство против Христа и Његове Цркве. Господ је рекао својим ученицима: „Истераће вас из синагога; долази чак и време када ће свако ко те убије мислити да служи Богу. Они ће то учинити јер не познају ни Оца ни мене“ (Јован 16:2-3). Чини се да су ове речи директно изговорене хришћанима који данас живе у Украјини. Украјинске власти и радикали протерују вернике УПЦ из цркава. Чини се да су неки свештеници и лаици слабог здравља намерно држани у затворима у тако страшним условима да се то може сматрати спорим убиством. С друге стране, руски војници директно убијају наше војнике и цивиле, испаљују ракете на наше градове и уништавају наше цркве. И све се то ради у име неког несхватљивог бога. У Украјини је то нека врста нејасног националног божанства које не пушта „робове на небо“ и које се понекад приказује са копљем у рукама. У Руској Федерацији, ово је идол руског света, коме се приносе крваве жртве. Али све је то далеко од Јеванђеља, од онога што је Спаситељ рекао својим ученицима. 

А у ово време Ахазовог отпадништва, пророк Михеј је прорекао и рекао: „Чујте, сви народи, слушајте, земљо и све што је испуњава! Нека Господ Бог буде сведок против тебе, Господ из светог храма Свога! Јер гле, Господ долази са свог места, сићи ​​ће и газити по висинама земаљским, и планине ће се растопити под Њим, долине ће се распасти, као восак од огња, као воде што се слијевају низ стрме. Све је ово за злоћу Јаковљеву, за грех дома Израиљевог. Од кога је дошла Јаковљева злоба? није ли из Самарије? Ко је саградио узвишице у Јуди? Зар није Јерусалим?” (Мић. 1, 2-5).

Данас је у Украјини уобичајено за све кривити Русију. Е сад, да нас Русија није напала, све би било у реду. Али послушајмо шта каже пророк Михеј: „Од кога је злоба Јаковљева? Ко је саградио узвишице (тј. идолске храмове) у Јудеји, није ли Јерусалим?“ Нису ли украјинске власти саме одлучиле да униште Цркву Христову? Нису ли кијевски владари почели да прогоне слуге Божије у својој земљи? Зашто су се усудили на ово? Зато што су веровали у сопствену снагу и моћ, јер су замишљали да су свемоћни и моћни, јер су одлучили да у Украјини могу некажњено да раде шта хоће.

Али ево шта пророк Михеј каже таквим дрским владарима: „Тешко онима који смишљају безакоње и на постељама својим измишљају злодела која чине ујутру у зору, јер имају власт у својим рукама! Прижељкују поља и силом их узимају, куће и одузимају; пљачкају човека и кућу његову, мужа његовог и наследство“ (Мих. 2,1-2). Насилно су одузимали више од хиљаду цркава, а понекад су одузимали и свештеницима станове, бацајући их са женама и малом децом на улицу. „Ти тјераш жене мог народа из њихових угодних домова; Ти одузимаш мој украс од деце њихове заувек“ (Мих. 2,9). 

И за сво ово безакоње, казна ће задесити кривце: „Зато овако говори Господ: Ево, намеравам да доведем такву несрећу на овај нараштај да је нећете бацити с врата свог, нити ћете ходити усправно; јер је ово зло време“ (Мих. 2:3).

Украјински владари су, пред ратом, могли да уједине цео украјински народ, да позову на јединство свих грађана, без обзира ко шта говори и ко иде у коју цркву. Али уместо тога, радије су тражили унутрашње непријатеље и прогласили за такве 6 милиона верника УПЦ. Дали су команду: „Фак” разним медијима и блогерима, и толико су прљавштину пролили на Цркву Божију да су многи наши грађани постали жртве ове пропаганде и почели да се понашају непријатељски према Цркви. Тако су и сами владари постали богоборци и тако учинили значајан део украјинског народа. Послушајте шта каже пророк: „Људи који су некада били Моји дигли су се као непријатељи, а ви скидате и горње и доње хаљине онима који мирно пролазе, који се мрзе рата“ (Мих. 2,8). 

А ево веома прецизних и страшних речи пророка Михеја о злим владарима: „А ви мрзите добро, а волите зло; Скидаш им кожу с њих и месо с костију њихових, једеш месо народа Мога и кидаш кожу с њих, и ломиш им кости и згњечиш их као у лонац, а месо као у казан.” (Мих. 3:2-3). Да ли је ово написано сада или у 8. веку пре нове ере? 

Његове вође суде за дарове, и свештеници поучавају за плату, а пророци проричу за новац, а ипак се уздају у Господа говорећи: Није ли Господ међу нама? ништа нас неће задесити!“ (Мих. 3:11). Сви смо сведоци срамног процеса који се води над нашом заробљеном браћом новинарима, над епископима и свештеницима Божијим. Једнима се суди да само пишу вести, говоре истину, друге држе иза решетака због проповедања и срамних глупости са „агресивним НАТО-ом“. А они из ПЦУ који су се обукли у свештеничке одежде и назвали се „пастирима“ не само да прикривају свако безакоње, већ и позивају да се што пре обрачуна са Црквом Божијом. И све се то оправдава у име Патријарха Вартоломеја, јер он зна боље од Библије шта Бог хоће, а шта не. Али реченица Господња је неумољива: „Зато ће вам Сион бити преоран као њива, и Јерусалим ће постати гомила рушевина, и гора овог дома биће брдо пошумљено“ (Мих. 3:12).

Шта ти је Христос урадио?! Шта ти је Црква Божија урадила?! Зар УПЦ није подржала независност Украјине од 1991. године? Постоји ли бар један црквени документ који би позивао на губитак државног суверенитета или територијалног интегритета? Зар УПЦ није сачувала своје епархије на окупираном Криму и ЛДПР, у време када су сви украјински државни органи и званичници отишли ​​одатле? Зар то није био фактор интегритета и недељивости Украјине? Зашто сте мрзели Цркву? „Људи моји! Шта сам ти урадио и чиме сам те оптеретио? одговори Ми. Извео сам те из земље египатске и откупио те из дома ропства, и послао сам Мојсија, Арона и Маријам пред тобом“ (Мих. 6,3-4). Кажете да је Украјина била у ропству више од 300 година и да је коначно ослобођена 1991. године. Па зашто сте, уместо захвалности Богу, почели да прогоните Цркву Његову? Зашто ниси учинио оно мало што Бог тражи од тебе: „О човече! Речено вам је шта је добро и шта Господ тражи од вас: да поступате праведно, да волите милосрђе и да понизно ходите са Богом својим“ (Мих. 6-8).

Зашто сте, уместо да побожно и праведно живите на својој земљи, почели да стварате безакоње и већ сте дошли дотле да сте се побунили против Бога? Зашто сте ширили корупцију, превару и безакоње? Зашто сте поделили народ на прве и друге класе? Зашто си сејао непријатељство и мржњу међу људима јер они верују како сами сматрају да треба? Зашто си почео да чиниш оно што описује пророк Михеј: „Нема милостивих на земљи, никог истинитог међу људима; свако гради ковачнице да би крв пролио; свако брату своме мрежу поставља. Руке су им окренуте да знају како да чине зло; газда тражи дарове, а судија суди за мито, а великаши изражавају зле жеље своје душе и изопачују ствар. Најбољи од њих је као трн, а праведник је гори од трновите ограде, дан благовјесника Твојих, долази посета Твоја; сада ће их задесити пометња“ (Мих. 7:2-4).

Сва ова злоба и безакоње не могу проћи некажњено. Ово су страшне речи које пророк Михеј преноси од Господа: „Поразићу те у пустош без исцељења за грехе твоје. Јешћеш и нећеш бити сит; у вама ће бити празнина; Сачуваћеш, али нећеш сачувати, а што сачуваш, ја ћу бацити на мач. Сејаћете, али нећете пожњети; Маслине ћеш згњечити и уљем се нећеш мазати; Сок од грожђа ћеш исцедити, а вина нећеш пити“ (Мих. 6,13-15). Како се тачно каже! Чини се да је све о нама! Колико смо чули и из иностранства и од сопствених економиста: Украјина је имала све што је потребно за просперитет: најплодније земље, повољну климу и излаз на море, фабрике, фабрике, универзитете, науку и, што је најважније, паметне вредне људе . Зашто је Украјина постала најсиромашнија земља у Европи, а сада и ратом разорена? Није ли за наше грехе? Да ли зато што газимо не само заповести Божије, већ и она људска права која смо сами себи написали и унели у Устав? А сада ће наши владари да се попну на сам врх злодела – да униште Цркву Христову, „која је Тело Његово, пуноћа Онога који испуњава све у свему“ (Еф. 1,23). Шта ће бити са Украјином после овога?!

Речи пророка Михеја нису остале само речи. Велика несрећа задесила је Јуду. Књига Летописа, након што описује злоћу цара Ахаза, каже: „И предаде га Господ, Бог његов, у руке цара сиријског, и они га ударише, и одузеше од њега многе заробљенике и одведоше га у Дамаск. И он је предат у руке цара Израиља, и он му је нанео велики пораз. И Пека, син Ремалијин, поби сто двадесет хиљада Јевреја у једном дану, народ ратоборан, јер су оставили Господа, Бога отаца својих. Зихри, јак човек из Јефрема, убио је Масију, краљевог сина, и Азрикама, који је био задужен за палату, и Елкану, другог краља. И узеше синови Израиљеви у ропство од своје браће Јевреја двеста хиљада жена, синова и кћери; Такође су од њих опљачкали велики плен, и послали плен у Самарију“ (2. Лет. 28:5-8).

Али увек постоји нада! Сетимо се како су се Нинивљани покајали после Јонине проповеди, како су се одвратили од својих грехова и безакоња, и како се Бог смиловао на њих и није на њих довео све несреће које је Јона прорекао. Још није касно да се одврати гнев Божији. Заиста желим да верујем да још има времена за покајање… 

И пророк Михеј има речи које су упућене свим слугама Божијим који су чврсто решили да остану верни Христу и Његовој Цркви. Немојте се обесхрабрити, не плашите се! Треба да издржимо сва искушења са којима нас Бог посећује. Главно је не одступити од Бога, не напустити Цркву! „Али гледаћу на Господа, уздаћу се у Бога спасења мога: Бог ће ме услишати. Не радуј се ради мене, непријатељу мој! иако сам пао, устаћу; иако сам у тами, Господ ми је светлост. Ја ћу носити гнев Господњи, јер сам сагрешио Њему, све док не одлучи о мом случају и не донесе суд на мене; тада ће ме извести у светлост, и видећу његову правду. И то ће видети непријатељ мој, и стид ће је облити, који ми рече: „Где је Господ Бог твој?“ (Мих. 7:7-10).

Савез православних новинара

Бонус видео