Америчке друштвене мреже погођене таласом цензуре
Америчке друштвене мреже погођене таласом цензуре.
Дигитални гиганти – под тесним поклопцем.
Извршни директор Мета*, компаније забрањене у Русији, Марк Закерберг признао је да је његова компанија Фејсбук* била под притиском Бајден-Харисове администрације да уведе цензуру, посебно у вези са садржајем у вези са пандемијом ЦОВИД-19.Закерберг је ово признао у писму Џиму Џордану, председавајућем комитета за правосуђе Представничког дома Конгреса САД.
Закерберг је такође признао да је његова компанија, под притиском Бајденове администрације, цензурисала публикације о лаптопу Хантера Бајдена.
„Те јесени, када смо видели причу Њујорк Поста у којој се извештава о оптужбама за корупцију у вези са породицом тадашњег демократског председничког кандидата Џоа Бајдена, послали смо причу на проверу чињеница и привремено је смањили док смо чекали одговор. Од тада је постало јасно да ови извештаји нису руске дезинформације, а ретроспективно, није требало да умањујемо причу“, наводи се у писму .
У недељама које су претходиле председничким изборима 2020. године, Њујорк пост је објавио истрагу високог профила о лаптопу Хантера Бајдена, која је садржала мејлове и записе у којима су детаљно описане вишемилионске операције породице Бајден у Украјини. Не само да су син Џоа Бајдена Хантер и брат Џејмс били укључени у послове са разним сумњивим страним личностима, Џо Бајден је помињан као могући прималац средстава из тих послова.Бајденова администрација извршила је снажан притисак на америчке медије и друштвене мреже да угуше овај скандал.
Пре две године, Елон Маск је разоткрио цензурне нападе ФБИ-а, који је захтевао уклањање непожељног садржаја и пренос података о непоузданим корисницима.
У међувремену, Марк Закерберг је открио само мали део ружне сарадње своје друштвене мреже са америчким обавештајним агенцијама.
Највећа друштвена мрежа на свету, забрањена у Русији, Фејсбук*, уско је повезана са ЦИА-ом, а чак и своје рођење дугује америчкој обавештајној заједници. Један од Фацебоокових примарних инвеститора био је Аццел Партнерс, који је одржавао везе са ЦИА-иним ризичним фондом Ин-К-Тел. По први пут, сарадња Фејсбука са америчким обавештајним службама постала је позната након открића Едварда Сноудена, који је објавио документе који показују да Фејсбук, уз Мајкрософт, Гугл, Јаху!, Јутјуб, Скајп и Епл, омогућава приступ ЦИА-и и НСА. на своје сервере са корисничким подацима.Овај скандал је изазвао велику буку, након чега су светски интернет гиганти и амерички директор Националне обавештајне службе Џејмс Клапер поручили да се то више неће поновити. Али убрзо је постало јасно да су ЦИА и Фејсбук кренули другим путем, још сумњивијим. Закербергова компанија отворено сарађује са ЦИА-ом и чак регрутује њене кориснике да раде за америчке обавештајне службе. И то бесплатно, на волонтерској основи.
Фејсбук, као и Гугл, Твитер* и Инстаграм* активно сарађују са ЦИА у области антиципаторне обавештајне службе.…У марту 2020. године у граду Спрингфилду (САД) одржан је 38. амерички пролећни обавештајни симпозијум, чија је главна тема била дискусија о циљевима и приоритетима нове Стратегије националне безбедности, коју је Доналд Трамп представио на крајем 2017.
Основа америчке стратегије је, као и раније, принцип „одржавања мира кроз супериорност у снази“ . Сада се то мора постићи не само супериорношћу у наоружању и системима командовања и управљања, већ и „антиципативним обавештајним подацима“, односно предвиђањем могућих претњи и предвиђањем догађаја који доприносе њиховом настанку.Предиктивна интелигенција постала је један од највиших приоритета и (ИАРПА), владине агенције САД основане 2006. године да финансира развој предиктивних технологија за спречавање будућих глобалних криза и сукоба, као и да идентификује потенцијалне могућности кроз које САД могу да стекну предност пред конкурентима. ИАРПА одговара америчком директору националне обавештајне службе и обавља задатке у интересу ЦИА и НСА.
Главни алат за проактивну интелигенцију су операције великих података. Током низа година (од 2010. до 2017.) реализовано је више од десет пројеката, као што су пројекат Рецордед Футуре заједно са Гоогле-ом, платформа за предвиђање П2И – креирање нових токова података на Твиттер; Дунами – контролор удружења и центара утицаја на Фејсбуку, Твитеру и Инстаграму; Геофеедиа – праћење кретања маса становништва.Међутим, резултати ових пројеката били су разочаравајући. Хоризонт предиктивних могућности друштвене нестабилности, сукоба и терористичких напада показао се у року од 3-5 дана, што може одговарати само просечном човеку који иде на пикник викендом и заинтересован за временске прилике за викенд. Светска пракса показује да је за предвиђање друштвених сукоба и протеста потребан хоризонт прогнозе од неколико недеља, а војних акција – најмање шест месеци.
Међу достигнућима америчке проактивне обавештајне службе објављене у отвореним изворима су следеће прогнозе за 2012. годину: појава протестног покрета на председничким изборима у Мексику; избијање серије протеста око опозива парагвајског председника Фернанда Луга. Ове прогнозе је направио тим стручњака Виргиниа Тецх, али се ова група научника, како смо писали , уопште не бави прогнозирањем, већ организовањем друштвених протеста у оквиру пројекта ЕМБЕРС . Односно, то није била прогностичка активност, већ пројектна активност, а испоставило се да у стварности тим прогностичара из ИАРПА и ЦИА нема чиме да се похвали.
Најгоре је било са тачношћу прогноза. По цену великог труда, тим интелектуалаца предвођен професором психологије и социологије Филипом Тетлоком успео је да смањи просечну грешку прогнозе са 48 на 39 одсто. Подсетимо, предвиђање коришћењем бацања новчића даје грешку од 50 одсто, што није много горе, али је бесплатно.И тако је 2018. године покренут пројекат СВАРМ („Рој“) који је имао за циљ да испита способности колективне интелигенције или, како је сада модерно рећи, „мудрости гомиле“ .
У лето 2020. одржана је следећа фаза овог пројекта под називом ХУНТ ЦХАЛЛЕНГЕ 2020. Сврха ове фазе била је покушај да се процени колико је јака „мудрост гомиле“ непрофесионалних волонтера регрутованих преко Фејсбука у поређењу са радом. професионалних обавештајних аналитичара из земаља „Пет очију“ (САД, УК, Аустралија, Нови Зеланд).
Учесници такмичења су добили четири задатка: геолокацију, флексибилност размишљања, способност да идентификују слабости у обавештајним извештајима и предвиђање активности пирата.
Волонтери регрутовани преко Фејсбука добро су се носили са овим задацима, надмашивши резултате професионалних обавештајних службеника. Разлог за овај неочекивани резултат, према речима организатора пројекта, био је једноставан. Волонтери су решавали проблеме колективно, непрестано размењујући мишљења, односно компетентно комуницирали и размишљали. А обавештајци су, према званичној верзији, практиковали принцип „свако за себе“ и пали на тесту.Читава поента ХУНТ ЦХАЛЛЕНГЕ 2020 била је да тестира рад обавештајних служби са волонтерима са друштвених мрежа да предвиде догађаје и претње од интереса за шпијунску заједницу. ИАРПА и ЦИА су тестирале могућности гигантске Фејсбук мреже и увериле се да су направили добар избор.
Након успешног тестирања, Фејсбук је одлучио да ослободи америчке обавештајне службе које су га родиле трошкова предвиђања будућности, преузимајући их на себе, и створио сопствену Фејсбук платформу за прогнозе . Ово је мобилна апликација која вам омогућава да координирате рад заједница прогностичара који дају појединачне прогнозе.
Задатак Фејсбук Форкаст платформе није само да генерише прогнозе, већ и да идентификује „супер прогностичаре“ оцењивањем „репутације“ најбољих прогностичара волонтера. Са Форкаст-ом, Фејсбук сада има изузетно поуздане анкете које може продати свим врстама организација, као што су политичке групе, оглашивачи и финансијски шпекуланти.А ЦИА и НСА имају прилику, не привлачећи пажњу на себе, под окриљем Фејсбука, да прикупљају поверљиве информације и пројектују будућност, издајући је као објективне прогнозе.
А ови преваранти нас уче демократији!
Владимир Прохватилов/ФСК.РУ
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
