Куртијеви тајни фондови за финансирање терора

Куртијеви тајни фондови за финансирање терора.

Да је наоружавање тзв. косовских безбедносних снага (КБС) приоритет премијера привремених институција у Приштини Албина Куртија, показује податак према којем је у актуелном мандату његове владе улагање у наоружање и војну опрему КБС-а порасло за 191 одсто. „Министарство одбране је први пут 2021. године добило буџет од 100 милиона евра. За 2023. годину буџет за војску је 141 милион евра, што је више него дупло у односу на време када смо преузели власт”, написао је Курти. Целокупан овогодишњи буџет тзв. Косова, подсетимо, износи 3,2 милијарде евра.

Поставља се питање из којих све фондова Приштина црпи средства за куповину наоружања које углавном набавља са Запада, али и за финансирање и логистику бројних насилних акција на северу КиМ. Наоружане групе са обележјима тзв. косовске полиције, противно свим споразумима, свакодневно су присутне на северу јужне српске покрајине. Постоји оправдана сумња да многи од њих долазе управо из редова КБС-а, али да по потреби облаче униформе тзв. косовске полиције, специјалних јединица ФИТ и Росу. У прилог томе могла би да иде и чињеница да је тзв. косовску полицију само у периоду од јануара до новембра прошле године напустило 140 полицајаца, а обим акција је у великој мери повећан. При томе, у актуелни састав не улази, како је известио Клан Косова, ни више од 500 Срба који су иступили из полиције.

Некадашњи председник Привременог извршног већа за Косово и Метохију Зоран Анђелковић не искључује могућност да припадници КБС-а вршљају севером покрајине. „Исте људе ’препакују’ у униформе Росу, обичне полиције, тзв. косовских безбедносних снага… Није никакав проблем префарбати возило, данас је војно, сутра полицијско”, истиче Анђелковић за „Политику”. Стога и не треба да чуди ово улагање управо у КБС, јер је очигледно управо ову формацију Курти ангажовао да протерају Србе са севера Косова и Метохије. Новац, по свему судећи, црпи се из различитих извора, а један од њих су фондови.

Прошле године, само недељу дана након што је почео сукоб у Украјини, Курти је основао, по свему судећи, „ратни фонд”, формално назван фонд за безбедност. Посредством министарства финансија, рада и транфера у Приштини, уплате су се вршиле и из иностранства. Курти је тада рекао да је фонд формиран на основу потреба КБС-а, „тренутне ситуације и након консултација с међународним партнерима”. Прикупљена средства, како је саопштила влада тзв. Косова, биће додатни буџет за министарство одбране. „У техничком аспекту, односно пријему, наплати и другим поступцима, фондом управља министарство финансија, рада и трансфера. У међувремену, прикупљена средства се затим додељују министарству одбране за коришћење као додатни буџет према захтевима овог министарства”, саопштила је влада тзв. Косова у одговору Радију слободна Европа на албанском језику. Годину дана пошто је основан фонд за безбедност албанска јавност на КиМ запитала је колико се новца ту слило и на шта је потрошен. „Албанијан пост” је питао ресорно министарство, а добили су одговор да је то „државна тајна”.

Финансирање албанских оружаних формација на Космету из ратних фондова није новина. И тзв. Ослободилачка војска Косова добијала је новац, између осталог, из таквих извора. У медијима на албанском језику помињу се два – „Три одсто” и „Место рођења зове”. Анђелковић објашњава да је током деведесетих година, током рада привремене владе Бујара Букошија, албанска дијаспора у Швајцарској или тзв. изгнанство на тај начин донирало новац. „Сваки Албанац је морао дати три одсто од плате. Тада су финансирали образовање које је било самостално, ван система Србије, на Косову и Метохији, али и друге ствари, као што је куповина војне опреме. Тако су формирали ФАРК”, каже Анђелковић. Новац за наоружање, војну опрему и активности оружаних јединица Приштине на северу КиМ долази, такође, и из црних фондова.

Официр КОС-а у пензији Љубан Каран истиче за „Политику” да криминални кланови играју важну улогу у томе. „Финансирају се из криминала. Криминални кланови баве се дистрибуцијом дроге, трговином људима, у рату је било трговине људским органима, све су то њихове врсте бизниса. Отприлике, иста је шема, као што су западне државе својевремено дозволиле Црној Гори да се финансира од шверца дувана из Италије”, наводи Каран. И Анђелковић потврђује да је врло значајан извор и, како каже, шверц онога што највише доноси приход. Куртијеву паравојску и полицију такође потпомажу оне државе које подржавају тзв. Косово, али и неке стране обавештајне службе. „Курти увек може да добије извесну количину новца и од својих спонзора који подржавају формирање Косова као независне државе, с тим што су ти извори новца ограничени. Кад се све то узме у обзир, начини финансирања, довољно је да та парадржава функционише врло лоше, како то данас изгледа”, наводи Каран.

Истиче и да се нигде не види велики новац од прихода тзв. Косова, али и да неке основне ствари, ипак, формално функционишу. „Посебно ово што је у вези с тим  ’државним органима’ и ’државним институцијама’, па и ово што је у вези с насиљем над Србима и са притиском ради исељавања”, истиче пензионисани официр КОС-а. Објашњава да су и обавештајне службе укључене у активности финансирања Приштине, а да је Курти на вези са бар три моћне службе – ЦИА, БНД и МИ6. „Те службе имају исто тако и своје буџете и спремне су да финансирају поједине акције где су и оне заинтересоване да се нешто уради, у вези с Косовом и Метохијом, односно да се дестабилизује. И оне у својим плановима имају не само обавештајну функцију. Све више се баве тим прљавим акцијама на терену, него самим обавештавањем”, објашњава Каран. Куртија, додаје он, финансијски подржавају обавештајне службе, из њиховог буџета, када је реч о предузимању насилних акција над Србима, јер имају исти интерес, а то је да се српски народ исели с Косова и Метохије.

И Анђелковић указује на то да помажу савезници тзв. Косова, односно државе које су признале једнострано проглашену независност, а према његовим речима, на првом месту је Немачка. Додаје да је све оно што је Приштина купила у погледу оружја и војне опреме морала легално и да плати. Међутим, очигледна је и сличност између фондова из којих се финансирала тзв. ОВК и Фонда за безбедност, који је формиран ради потреба тзв. КБС. Зато није наодмет подсетити и на то да су многи Албанци својевремено били приморани да се прикључе ОВК, али и да помажу ову оружану формацију и на друге начине. Они који су то одбили били су означени као нелојални Албанци и сарадници српске државе, због чега су страдали.

Да су Албанци улагали у деловање тзв. ОВК, потврдио је пензионисани генерал албанске војске, учесник рата на КиМ, командант дивизије Кукес, Кудуси Љама, у ауторском тексту који је објављен на порталу „Епока е ре”. У његовој интерпретацији догађаја, очекивано, није било говора о уценама и претњама, већ о молби коју је тзв. ОВК упутила албанском народу. „Ова војска се није сетила, нити је имала времена да размишља како да се обогати, али је замолила албански народ да сваки грађанин уложи колико може да их наоружа, обуче и нахрани”, написао је Љама. Зоран Анђелковић потврђује да су Албанци, без обзира на имовинско стање, морали да издвајају средства за тзв. ОВК и сматра да слична традиција постоји и данас.

„Сви су били уцењени да купе пушку у вредности од 50 до 100 марака. Богати су морали да дају више новца. Сасвим је сигурно да и данас имају сличне механизме, јер уцене увек постоје”, наводи наш саговорник и додаје да је било случајева где су албанске породице, осим новца, биле приморане да некога из куће пошаљу у тзв. ОВК. Да је и данас врло могуће да постоје уцене, указује и Љубан Каран, наводећи да је то у вези с будућим бизнисом на тзв. Косову. „Моћним људима обећавају да ће те паре на неки начин вратити, умножити, као што се већ то дешавало. Они који су учествовали после тај новац извуку кроз бизнис који је на неки начин повлашћен за оне који су улагали у стварање таквих држава. То се тако радило и у Хрватској, а они готово све рецепте узимају од Хрвата, укључујући и ове методе притисака, попут разних спискова, планирања неке косовске ’Олује’… Све је то по рецептима из Хрватске. И то прикупљање новца иде по њиховом (хрватском) рецепту”, указује Каран.

Како су ратне вође постале милионери

О средствима из фонда „Три одсто”, који је постојао деведесетих година прошлог века, снимљен је и документарни филм. „Изнад свега: никада није откривено како су потрошене паре сакупљене током рата. Међутим, познато је данас да су неке од ратних вођа убрзо постале богате. Они су данас милионери”, наводи „ИнДокс”, који је аутор овог филма. Помиње се и да је постојао фонд „Место рођења зове”, али и убиство генерала ФАРК Ахмета Краснићија у Тирани 1998. године. Оно је, према наводима албанских медија, повезано с новцем из фондова који је пребачен у руке тзв. ОВК. Никада није откривено шта је било с поменутим парама. Краснићи је наводно, непосредно пре него што је убијен предао једном од кључних људи тзв. ОВК више од три милиона марака. Поједини ратни команданти, како се наводи, одбили су да говоре у документарном филму.

Приштина за осам месеци дала 5,5 милиона евра за оптужене у Хагу

Породица бившег председника тзв. Косова и вође тзв. ОВК Хашима Тачија, коме се суди у Специјалном суду у Хагу, основала је фондацију за прикупљање новца за његову одбрану. Убрзо је „никла” и фондација „Подршка за одбрану Кадрија Веселија”. А како пише „Газета љајм”, власти у Приштини издвојиле су у периоду од 1. јануара до 31. августа 2023. године 5.485.800 евра за одбрану оптужених, тј. Хашима Тачија, Кадрија Веселија, Јакупа Краснићија и Реџепа Селимија. Својевремено је у албанској јавности на Косову и Метохији одјекнула вест да се у касу Удружења ветерана тзв. Ослободилачке војске Косова, само од чланарина, годишње улије око пола милиона евра. Не постоје извештаји о томе како се овај новац троши, а удружење ратних инвалида изразило је сумњу по том питању.

Мина Ћурчић/Политика

Бонус видео