Младо жито Сенада Рамовића или спрема ли се освета шехида?

Убиство Сенада Рамовића, учитеља и духовног вође милитантних исламиста у Новом Пазару који је настрадао у обрачуну са српско полицијом, могло би бити најава краја али и почетка новог поглавља вехабијског деловања у региону.

О томе да ли можемо очекивати одговор следбеника на смрт вође те има ли међу вехабијама у Србији оних спремних да понове “подвиг“ Сенадовог ученика – Салахудина, разговарамо са Ирфаном Пецијем, најцириранијим стручњаком за питања терорзма и једном од најуцењенијих глава Исламске државе- човеком који је прешао је пут од припадника џихадистичког покрета до агента немачке обавештајне службе на задатку разбијања терористичке мреже.

Име нашег саговорника недавно је опет преплавило немачке медије када је Тарик С. припадник Исламске државе, ухапшен због припреме извођења терористичке акције у Немачкој, признао да се на списку глава виђених за одстрел- нашла и она Ирфана Пеција.

Вехабијско подземље не дрема. Колико су оправдане сумње да би после смрти вође, могла да уследи одмазда…?

Неисправно би било рећи да је Сенад Рамовић био вођа целог вехабијског покрета у Санџаку будући да постоји више различитих група које немају исти контролни центар. Вехабије у кругу који је окупљао Сенад Рамовић називају себе тектировцима и за њих се може рећи да су га уважавали као ауторитет. Истина, у џамији, џемату у Новом Пазару, Сенад није био главни али јесе био један из првог прстена проповедника вехабизма. Када је реч о одјеку његове смрти, несумљиво да је велики, али не очекујем спектакуларни устанак – будући да је Сенад први потегао обарач на полицију. Претпостављам да ће након његове смрти, на замајцу добити прича у којој је акценат стављен на чињеницу да га је убио српски полицајац. То би могла бити жаришна тачка и лајт мотив младим вехабијама жељним да понове судбину шехида.

Да ли је можда тренутак да се на одговорност позову и идеолошки „партнери“ Сенада Рашеића из редова Исламске заједнице који су прећутно подржавали његове активности?

Овде се крије змија испод камена. Више пута сам упозоравао на деловање санџачког муфтије Абдурахмана Кујевића, питомца високих школа у Саудијској Арабији и фанатичног заговарача успостављања Исламске државе калифата. Муфтија је одржавао блиске везе са убијеним Рамовићем и без околишања позивао на проливање крви шехида. Он није усамљени случај. У Исламској заједници постоје радикални елеменати, као и они који су са симпатијама и уважавањем пратили учење Сенада Рамовића. Појединци из СДА из Тутина су пратили његове објаве на фејсбуку и лајковали. Лако би било одмотати клупко ових веза уколико би постојала добра воља, али у овом тренутку не мислим да ће догађаји одвијати у том правцу.

Колико по вашим проценама има оних који би попут Жујовића, следбеника Сенада Рамовића, репризирали „шехидски подвиг“?

Тешко је прецизирати тачан број вехабија-спавача. То је информација са којом не оперишу ни државе нити службе. По мојим уверењима у овом тренутку у Србији постоји 20 до 30 радикалних исламиста спремних да у неком тренутку понове Жујовићев „подвиг“. Направити тачну процену спремности појединца на терористички напад није увек могуће. Неретко неки догађај послужи као окидач, попут смрти члана породице или разочарања односима у заједници. Девиза „немам шта да изгубим“ једина је сигурна улазна карта у извршење терористичког акта. Управо у тој чињеници се крије највећа опасност јер нико са сигурношћу не може предвидети када ће неко од спавача донети одлуку да крене у крвави пир. Уколико такав појединац не одлази у џамију или не места вехабијских окпљања-службама је немогуће да испрате след догађаја јер је диктиран његовим мисаоним током. Уосталом Жујовиће је био препознат као радикални исламиста, али службе напросто нису имале капацитете да врше даноноћни надзор над њим, као што уосталом немачке службе имају податке о 500 потенцијалних терориста али то не значи и да ће бити успешне у спречавању терористичког дела.

Да ли везе Рамовића са вехабијама у Босни и Херцеговини и Косову усложњавају проблем детектовања исламистичких ћелија?

Реч је о истом вехабијском миљеу. На исти начин вехабије у Немачкој координирају са онима у Аустрији и Швајцарској. Вехабије не признају државне и националне границе.

Да ли случај Тарика С, „узорног“ полазника програма за деисламизацију који организује немачко министарство говори да је нови талас џихадиста обучен да се вешто инфилтрира у друштво те да је тешко направити процену ко је верник а ко потенцијални терориста?

Постоји велики број радикланих исламиста или повратника из Сирије који по одласку у затвор наводно увиђају своје грешке, прихватају програм деисламизације да би се након изласка на слободу вратили се својим учењима и опасном окружењу. Тарик један од њих. Захваљујући непрофесионалмом раду немачких службеника, овај прекаљени исламиста је по пуштењу на слободу одмах ангажован на задатку планирања терористичког напада на скупу подршке Јеврејима. Такође, постоје и они који истински желе да промене свој живот а направити разлику између ове две групе често није могуће.

Материјал у поседу Алтернативе за Немачку говори о озбиљним и некажњеним прекршајима мигранстке заједнице у овој земљи. Са којим ризиком се суочава Европа због политике отворених врата?

Алтернатива је одшкринула врата мрачној и у немачко штапми непопуларној теми најстрашнијих и некажњених злочина које су извршили терористи и ратни злочинци у мигранстким групама. То је биланс политике отворених врата. Политичари жмуре на терористички нападе, ширење идеологије, улогу џамија у којима се радикализују други муслимани, криминал, силовања…Махом је реч о људима који су Немачку дошли 2015. да би тек годинама касније, након што су осмотрили терен, правне регулативе и систем заштите- кренули у осмишљавање терористичких акција.

Наташа Јовановић / eagleeyeexplore